Izvor: eKapija | Utorak, 24.03.2020.| 12:19
Izdvojite članak Odštampajte vest

Savet stručnjaka kako sačuvati radna mesta kada je likvidnost preduzetnika i privrede ugrožena

Ilustracija (Foto: Andrey_Popov/shutterstock.com)
Ono što je trenutno najvažnija tema među osnivačima preduzetnicima i privrednicima jeste tema poreza i doprinosa koji proističu iz radnih odnosa i tema kako sačuvati radna mesta u situaciji u kojoj je likvidnost preduzetnika i privrede potpuno ugrožena.
Za sve koji imaju više od jednog zaposlenog, Knjigovodstvena agencija Došen ponudila je nekoliko rešenja koja bi mogla da smanje troškove u narednom periodu, a koja se prvenstveno odnose na radno-pravne odnose i plaćanje poreza i doprinosa zaposlenima u narednom periodu.


Plate, porezi i doprinosi u martu 2020.

Trenutno su u najvećem broju slučajeva isplaćene februarske plate i namirene obaveze prema državi.

Opšti princip je da se obračun poreza i doprinosa (PiD) i isplata plate za prethodni mesec moraju realizovati do poslednjeg dana narednog meseca. Dakle, u slučaju martovskih plata, poslednji dan do koga se mogu obračunati PiD i zarade je zadnji dan aprila.

- Uobičajeno je da se plate puštaju ranije – u tekućem mesecu ili prvim danima narednog meseca za prethodni, ali usmeravamo pažnju da kao poslodavac imate pravo da PiD i plate obračunate do kraja narednog meseca za prethodni mesec. Na osnovu naših informacija, većina klijenata i aktera u maloj privredi je odlučila da isplati martovske zarade bez promena, ali ostaje upitno da li postoji likvidnost da se za april i kasnije mesece plaćaju sve obaveze prema državi i zaposlenima, ukoliko se kriza bude nastavila. Upravo zbog toga razvili smo nekoliko rešenja i predloga - navode iz knjigovodstvene agencije Došen.


Rešenja za plate, poreze i doprinose od aprila do prestanka krize

Kako navode stručnjaci iz agencije Došen, u cilju zadržavanja radnih mesta, očuvanja likvidnosti poslodavaca i zaštite prava zaposlenih, moguće je iskoristiti opcije koje izvor imaju u Zakonu o radu i Zakonu o doprinosima na obavezno socijalno osiguranje.

Opcija 1 – Obračun doprinosa na minimalnu osnovicu bez isplate plate

Ova opcija preporučljiva je jer zaposlenom u potpunosti čuva status osiguranika zdravstvenog osiguranja, čuva radno mesto, predstavlja najveću uštedu poslodavcu i radnik zadržava pravo na zaradu koja je definisana ugovorom o radu, koju je poslodavac u obavezi da isplati u onom trenutku kada bude bio u situaciji da to može da uradi.

- Svoj zakonski osnov, ova opcija nalazi u članu 51 Zakona o doprinosima na obavezno socijalno osiguranje. U stavu 3, člana 51 ovog zakona navodi se da ’ako poslodavac ne isplati zaradu do poslednjeg dana u tekućem mesecu za prethodni mesec, dužan je da najkasnije do tog roka obračuna i uplati doprinose za prethodni mesec na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa’ - objašnjavaju iz agencije Došen.

U takvom scenariju radnici ostaju zaposleni, imaju status osiguranika zdravstvenog osiguranja i nakon prolaska teškog perioda, imaju pravo na platu koja im je definisana ugovorom o radu, samo što će tu platu poslodavac isplatiti kada bude bio u mogućnosti. Kada bude bio u mogućnosti da isplati punu zaradu, biće u obavezi i da plati razliku poreza i doprinosa na zaradu definisanu ugovorom o radu.

Dakle, na osnovu ove opcije, poslodavac u stvari odlaže svoje obaveze za vreme kada vanredno stanje i/ili loša poslovna situacija budu prošli. Do tada se mogu očekivati i rešenja koja bude predložila Vlada republike Srbije.

- Na osnovu člana 51 Zakona o doprinosima na obavezno socijalno osiguranje, poslodavac koji nema novac da obračuna pun iznos poreza, doprinosa i zarada, može da obračuna doprinose prema trenutnoj najnižoj osnovici za obračun doprinosa (25.801,oo dinara). Iznos tih doprinosa bi bio 9.430,27 dinara - navodi se.

Opcija 2 – Opcija aneksiranja ugovora o radu na pola radnog vremena

Na osnovu člana 171 Zakona o radu, poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu uslova rada, tj. aneks ugovora, kako bi se promenili bitni elementi ugovora o radu – u ovom slučaju prvenstveno radno vreme i iznos zarade. Osnov za skraćivanje radnog vremena jeste regulativa koja preciznije definiše postupanja u vanrednom stanju (trajanje policijskog časa, ukidanje javnog prevoza i sl).

- Usled tih novonastalih uslova, ukoliko poslodavac donese odluku da nastavi sa radom, potrebno je hitno doneti odluku o skraćenju radnog vremena usled vanrednog stanja i u skladu sa njom ponuditi zaposlenima aneks ugovora o radu u kome će se na osnovu člana 33 Zakona o radu (tačke 9 i 10), definisati novo nepotpuno radno vreme i novčani iznos osnovne zarade na dan zaključenja ugovora - objašnjeno je.

U ovom scenariju, zaposlenom se nudi aneks ugovora o radu, u kome se radno vreme ustanovljava na 4 sata dnevno (20 sati nedeljno) i u kome se definiše kao pola radnog vremena i u kome se navodi bruto zarada adekvatna polovini radnog vremena – 27.895,87 dinara u bruto 2 iznosu (ukupan trošak plate).

Računica za ovaj scenario,u slučaju minimalne zarade izgleda ovako:
- Nova neto plata – 16.920,60 dinara
- Porez i doprinosi – 10.975,27 dinara
- Ukupan trošak plate (bruto 2) - 27.895,87 dinara

U odnosu na sadašnju situaciju, gde ukupan trošak (plata i PiD) za minimalnu zaradu (tzv bruto2) iznosi 52.493,00 dinara, ovo predstavlja uštedu od gotovo 50%.

Kako napominju iz "Došena", reč je o obračunu za minimalnu zaradu (minimalac).

Po prestanku vanrednog stanja, biće moguće potpisati novi aneks ugovora kojim će se stanje vratiti na pređašnje.

I. M.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.