Izvor: eKapija | Sreda, 06.11.2019.| 13:05
Izdvojite članak Odštampajte vest

Kako poslovati u zemljama ruskog govornog područja? - Čekaju vas zastarela tehnologija, visoki troškovi radne snage, korupcija...

Svjatoslav Birjulin, Kwan savetovanje
Koliko se poslovanje na ruskom govornom pordučju razilkuje od zemalja zapadne Evrope prikazao je na Kwan savetovanju organizovanom u Slovenačkom poslovnom klubu u Beogradu. Tema "Poslovanje sa Rusijom i drugim državama naslednicama Sovjetskog saveza" privuklo je zainteresovane privrednike iz Srbije, koji su dobili odlične smernice i savete, ali i naznake šta mogu da očekuju.

Svjatoslav Birjulin, osnivač preduzeća Kwan savetovanje, koje je specijalizovano za strateško savetovanje i istraživanje tržišta, predstavio je tržište Rusije, Ukrajine, Kazahstana, Uzbekistana i Belorusije.


Rusija

Rusija je zemlja koja najviše izvozi prirodne resurse, kao što su minerali, nafta i plin (66,9%). Ipak, prema rečima Birjulina, ova zemlja ne proizvodi koliko bi trebalo. Ekonomija je u stagnaciji, a rast društvenog proizvoda je 1%.

- Rusija uvozi veoma mnogo, a struktura uvoza se veoma promenila od 2014. godine, kada su uvedene sankcije iz Evropske unije. Najviše se uvoze automobili (50,9%), potom hemijski proizvodi i prehrambeni i poljoprivredni proizvodi - naveo je Svjatoslav Birjulin.

Dodao je i da se uvoz iz Srbije povećao, ali da je trenutno najveći izvoznik u Rusiju Kina. Robna razmena Rusije i Srbije u 2018. godini iznosila je 3,06 mlrd USD, što je 500 mil USD više nego godinu dana ranije.

Napomenuo je i da država pokušava da stimuliše privredu tenderima, na kojima je često zabranjeno učestvovanje strancima.

U ovoj zemlji trenutno posluje 23.500 stranih kompanija. Najveće su: Auchan, Metro, Toyota, JTI, Ikea, Vokswagen, Leroy Merlin, British American Tobaco, Philip Morris International, Pepsico.

- Prihodi najviše dolaze od poslodavaca iz Nemačke (17 mlrd EUR), Francuske (13,3 mlrd EUR) i SAD (12,6 mlrd EUR) - naveo je Birjulin.


Ukrajina

Ukrajina je druga zemlja po veličini i broju stanovnika. Kako je istakao Birjulin, ekonomska situacija je ovde lošija nego pre pet godina, ali sa druge strane postoje poslovne mogućnosti:

- Problem Ukrajine je velika korupcija, ali je njena privreda najviše tržišna od svih pomenutih zemalja, jer u njima država ima veću ulogu. Ekonomija je slaba, ali sa potencijalom. Suočavaju se sa problem migracija radnika u Evropsku uniju, a posebno u Poljsku.

Ukrajina najviše izvozi metale (22,8%), a najviše uvozi mašine i opremu (19,2%).
Okupljeni na Kwan savetovanju


Kazahstan

Kazahstan ima stabilnu ekonomiju sa potencijalnim rastom. Ekonomija je u ovoj zemlji tržišna, a korupcija je umerena.

- Problem ove zemlje je postojanje klanova - napomenuo je Svjatoslav Birjulin.

Kazahstan najviše izvozi minerale (68.7%), a uvozi mašine, automobile i opremu (36,5%).


Uzbekistan

Uzbekistan je najveća država u srednoj Aziji, a treća po veličini bivšeg SSSR. Ekonomija je nestabilna, jer se prelazi na tržišnu ekonomiju.

- Privreda je ovde najmlađa, ali se bzo razvija, jer Uzbekistan počinje sa one tačke gde je Rusija bila u devedesetim godinama. Takvi su i uslovi poslovanja, ali su mogućnosti zanimljive - istakao je Birjulin.

Dodao je da je nizak stepen kulture poslovanja, te da mali broj ljudi govori engleski, ali svi govore ruski.

- Evropljanima je Uzbekistan zanimljiv zbog brzog razvoja svih industrija, ali i zato što je uveden bezvizni režim na 30 dana. To pokazuje koliko su zainteresovani za investicije iz inostranstva, a činjenica je i da usvajaju zakone o povlasticama za strane investitore - istakao je Birjulin.

Iz ove zemlje najviše se izvoze usluge (24,5%), a uvoze automobile i opremu (41,9%).


Belorusija

Belorusija ima najmanju privredu i najteže uslove poslovanja, čak i za lokalne kompanije, pa ovde posluje i najmanje stranaca.

- Ovde je problem što radna snaga odlazi u Poljsku i Rusiju. Učešće države je 40% - kaže Svjatoslav Birjulin.

Ova zemlja najviše izvozi minerale (25%), ali je zanimljivo da njih i najviše uvozi (29,2%).

Brzorastuće industrije (Foto: Print screen prezentacije)


Rusko govorno poručje. kada je reč o tržišu, odlikuju slabosti: niska produktivnost, nizak stepen digitalizacije, visoki oprerativni troškovi, visoke plate, visoke kamatne stope, skupa energija, manjak investicija i korupcija.

- Kompanije na ovom području i dalje koriste zastarelu tehnologiju i zastarela rešenja, a u ovo se jako malo investira. Takođe, svršeni studenti, bez iskustva, ne žele da rade za manje od 1.000 EUR, a prisutna je i lenjost radnika. Rusija i Belorusija imaju kamatu od 13%, Kazahstan 17%, a Ukrajina od čak 25%, dok je energija skuplja nego u SAD - navodi Svjatoslav Birjulin.

Dodao je i da je veoma teško pronaći dobrog radnika, osim u Uzbekistanu, ali da je tamo problem nedostatak visokokvalifikovane radne snage. Orhanizacija rada je slaba, a "outsourcing" rada nema.

- Plate mendažera u Rusiji su od 1.500 EUR, a u Kazahstanu od 1.000 EUR, dok su u Ukrajini i Belorusiji od 500 EUR. Top menadžeri imaju plate, istim redom, od 7.500 EUR, 3.500 EUR, 2.500 EUR i 2.000 EUR. Direktori imaju plate od 15.000 EUR, 7.000 EUR, 6.000 EUR i 5.000 EUR.

- Inovativna, autentična i efikasna proizvodnja ima "prođu" na ovom tržištu, a šansu imaju kompanije koje imaju automatizovanu proizvodnu -napomenuo je Svjatoslav Birjulin.

Niska produktivnost (Foto: Print screen prezentacije)

Kada je reč o iznajmljivanju poslovnog prostora u Moskvi, cena A razreda je 440 USD/m2, B razred košta 220 USD/m2, a C razred 100 USD/m2. U ostalim delovima države je to mnogo niže, od 20 USD /m2 do 80 USD /m2.


Carinska unija

Carinska unija predstavlja zajednički ekonomski prostor, koji čine Rusija, Belorusija, Kazakhstan, Jermenija i Kirgizija. Srbija je nedavno potpisala sporazum o saradnji sa ovom Evroazijskom unijom.

- Ne vidim neke posebne mogućnosti za Srbiju sada, u odnosu na ranije zasebne sporazume. Rekao bih da ovaj sporazum više ima politički i psihološki karakter. Za Rusiju je važan, kako bi širila tržište posle sankcija - navodi Svjatoslav Birjulin.

Carinska unija zapravo označava da u pojedinim slučajevima preduzeća ne plaćaju taksu, kod uvoza ili izvoza proizvoda, kao i da ne plaćaju carinu. Takođe su pojednostavljene procedure carisnke kontrole i ukinuta trgovinska ograničenja među članicama.
Svjatoslav Birjulin i Danijela Fišakov, predsednica SPK


Specijalne ekonomske zone

U Rusiji funkcionišu i specijalne ekonomkse zone, u kojima važi povlašteni poreski režim, odnosno ne plaćaju se carine na uvoz opreme. Na ovaj način posluju: Yokohama, Armstrong, Kastamonu, Saint Gobain i Daimler.

- Kastamonu, na primer, je fabrika iz Turske, koja proizvodi laminat. Posluju u Tartastanu, koji je jedna od najrazvijenijih ekonomksih zona - istakao je Birjulin.

Aleksandra Kekić
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.