Izvor: eKapija | Sreda, 06.11.2019.| 13:05
Izdvojite članak Odštampajte vest

Kako poslovati u zemljama ruskog govornog područja? - Čekaju vas zastarela tehnologija, visoki troškovi radne snage, korupcija...

Svjatoslav Birjulin, Kwan savetovanje (Foto: Jelena Macura)
Koliko se poslovanje na ruskom govornom pordučju razilkuje od zemalja zapadne Evrope prikazao je na Kwan savetovanju organizovanom u Slovenačkom poslovnom klubu u Beogradu. Tema "Poslovanje sa Rusijom i drugim državama naslednicama Sovjetskog saveza" privuklo je zainteresovane privrednike iz Srbije, koji su dobili odlične smernice i savete, ali i naznake šta mogu da očekuju.

Svjatoslav Birjulin, osnivač preduzeća Kwan savetovanje, koje je specijalizovano za strateško savetovanje i istraživanje tržišta, predstavio je tržište Rusije, Ukrajine, Kazahstana, Uzbekistana i Belorusije.


Rusija

Rusija je zemlja koja najviše izvozi prirodne resurse, kao što su minerali, nafta i plin (66,9%). Ipak, prema rečima Birjulina, ova zemlja ne proizvodi koliko bi trebalo. Ekonomija je u stagnaciji, a rast društvenog proizvoda je 1%.

- Rusija uvozi veoma mnogo, a struktura uvoza se veoma promenila od 2014. godine, kada su uvedene sankcije iz Evropske unije. Najviše se uvoze automobili (50,9%), potom hemijski proizvodi i prehrambeni i poljoprivredni proizvodi - naveo je Svjatoslav Birjulin.

Dodao je i da se uvoz iz Srbije povećao, ali da je trenutno najveći izvoznik u Rusiju Kina. Robna razmena Rusije i Srbije u 2018. godini iznosila je 3,06 mlrd USD, što je 500 mil USD više nego godinu dana ranije.

Napomenuo je i da država pokušava da stimuliše privredu tenderima, na kojima je često zabranjeno učestvovanje strancima.

U ovoj zemlji trenutno posluje 23.500 stranih kompanija. Najveće su: Auchan, Metro, Toyota, JTI, Ikea, Vokswagen, Leroy Merlin, British American Tobaco, Philip Morris International, Pepsico.

- Prihodi najviše dolaze od poslodavaca iz Nemačke (17 mlrd EUR), Francuske (13,3 mlrd EUR) i SAD (12,6 mlrd EUR) - naveo je Birjulin.


Ukrajina

Ukrajina je druga zemlja po veličini i broju stanovnika. Kako je istakao Birjulin, ekonomska situacija je ovde lošija nego pre pet godina, ali sa druge strane postoje poslovne mogućnosti:

- Problem Ukrajine je velika korupcija, ali je njena privreda najviše tržišna od svih pomenutih zemalja, jer u njima država ima veću ulogu. Ekonomija je slaba, ali sa potencijalom. Suočavaju se sa problem migracija radnika u Evropsku uniju, a posebno u Poljsku.

Ukrajina najviše izvozi metale (22,8%), a najviše uvozi mašine i opremu (19,2%).
Okupljeni na Kwan savetovanju (Foto: Jelena Macura)


Kazahstan

Kazahstan ima stabilnu ekonomiju sa potencijalnim rastom. Ekonomija je u ovoj zemlji tržišna, a korupcija je umerena.

- Problem ove zemlje je postojanje klanova - napomenuo je Svjatoslav Birjulin.

Kazahstan najviše izvozi minerale (68.7%), a uvozi mašine, automobile i opremu (36,5%).


Uzbekistan

Uzbekistan je najveća država u srednoj Aziji, a treća po veličini bivšeg SSSR. Ekonomija je nestabilna, jer se prelazi na tržišnu ekonomiju.

- Privreda je ovde najmlađa, ali se bzo razvija, jer Uzbekistan počinje sa one tačke gde je Rusija bila u devedesetim godinama. Takvi su i uslovi poslovanja, ali su mogućnosti zanimljive - istakao je Birjulin.

Dodao je da je nizak stepen kulture poslovanja, te da mali broj ljudi govori engleski, ali svi govore ruski.

- Evropljanima je Uzbekistan zanimljiv zbog brzog razvoja svih industrija, ali i zato što je uveden bezvizni režim na 30 dana. To pokazuje koliko su zainteresovani za investicije iz inostranstva, a činjenica je i da usvajaju zakone o povlasticama za strane investitore - istakao je Birjulin.

Iz ove zemlje najviše se izvoze usluge (24,5%), a uvoze automobile i opremu (41,9%).


Belorusija

Belorusija ima najmanju privredu i najteže uslove poslovanja, čak i za lokalne kompanije, pa ovde posluje i najmanje stranaca.

- Ovde je problem što radna snaga odlazi u Poljsku i Rusiju. Učešće države je 40% - kaže Svjatoslav Birjulin.

Ova zemlja najviše izvozi minerale (25%), ali je zanimljivo da njih i najviše uvozi (29,2%).

Brzorastuće industrije (Foto: Print screen prezentacije)


Rusko govorno poručje. kada je reč o tržišu, odlikuju slabosti: niska produktivnost, nizak stepen digitalizacije, visoki oprerativni troškovi, visoke plate, visoke kamatne stope, skupa energija, manjak investicija i korupcija.

- Kompanije na ovom području i dalje koriste zastarelu tehnologiju i zastarela rešenja, a u ovo se jako malo investira. Takođe, svršeni studenti, bez iskustva, ne žele da rade za manje od 1.000 EUR, a prisutna je i lenjost radnika. Rusija i Belorusija imaju kamatu od 13%, Kazahstan 17%, a Ukrajina od čak 25%, dok je energija skuplja nego u SAD - navodi Svjatoslav Birjulin.

Dodao je i da je veoma teško pronaći dobrog radnika, osim u Uzbekistanu, ali da je tamo problem nedostatak visokokvalifikovane radne snage. Orhanizacija rada je slaba, a "outsourcing" rada nema.

- Plate mendažera u Rusiji su od 1.500 EUR, a u Kazahstanu od 1.000 EUR, dok su u Ukrajini i Belorusiji od 500 EUR. Top menadžeri imaju plate, istim redom, od 7.500 EUR, 3.500 EUR, 2.500 EUR i 2.000 EUR. Direktori imaju plate od 15.000 EUR, 7.000 EUR, 6.000 EUR i 5.000 EUR.

- Inovativna, autentična i efikasna proizvodnja ima "prođu" na ovom tržištu, a šansu imaju kompanije koje imaju automatizovanu proizvodnu -napomenuo je Svjatoslav Birjulin.

Niska produktivnost (Foto: Print screen prezentacije)

Kada je reč o iznajmljivanju poslovnog prostora u Moskvi, cena A razreda je 440 USD/m2, B razred košta 220 USD/m2, a C razred 100 USD/m2. U ostalim delovima države je to mnogo niže, od 20 USD /m2 do 80 USD /m2.


Carinska unija

Carinska unija predstavlja zajednički ekonomski prostor, koji čine Rusija, Belorusija, Kazakhstan, Jermenija i Kirgizija. Srbija je nedavno potpisala sporazum o saradnji sa ovom Evroazijskom unijom.

- Ne vidim neke posebne mogućnosti za Srbiju sada, u odnosu na ranije zasebne sporazume. Rekao bih da ovaj sporazum više ima politički i psihološki karakter. Za Rusiju je važan, kako bi širila tržište posle sankcija - navodi Svjatoslav Birjulin.

Carinska unija zapravo označava da u pojedinim slučajevima preduzeća ne plaćaju taksu, kod uvoza ili izvoza proizvoda, kao i da ne plaćaju carinu. Takođe su pojednostavljene procedure carisnke kontrole i ukinuta trgovinska ograničenja među članicama.
Svjatoslav Birjulin i Danijela Fišakov, predsednica SPK (Foto: Jelena Macura)


Specijalne ekonomske zone

U Rusiji funkcionišu i specijalne ekonomske zone, u kojima važi povlašteni poreski režim, odnosno ne plaćaju se carine na uvoz opreme. Na ovaj način posluju: Yokohama, Armstrong, Kastamonu, Saint Gobain i Daimler.

- Kastamonu, na primer, je fabrika iz Turske, koja proizvodi laminat. Posluju u Tartastanu, koji je jedna od najrazvijenijih ekonomskih zona - istakao je Birjulin.

Aleksandra Kekić
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.