Proizvodnja semena lucerke i njenog komposta održava plodnost zemljišta na organskom gazdinstvu

Ministarstvo prosvete nauke i tehnološkog razvoja u aprilu ove godine prihvatilo je tehničko rešenje u oblasti organske proizvodnje "Održavanje plodnosti zemljišta na organskom gazdinstvu modeliranjem plodoreda sa učešćem lucerke" u kategoriji Novo tehničko rešenje primenjeno na nacionalnom nivou (M 82).

Autori ovog tehničkog rešenja su: dr Vladan Ugrenović, dr Vladimir Filipović, dr Dušica Delić, dr Vera Popović, dr Olivera Stajković Srbinović, dr Milan Ugrinović, dr Gordana Dozet.

Realizatori rezultata su Institut za zemljište Beograd i Institut Tamiš Pančevo.

Korisnici rezultata su PP Mokrin DOO, Institut Tamiš Pančevo, Institut za proučavanje lekovitog bilja Dr Josif Pančić, Institut za zemljište Beograd, Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad i RPG Zoran Atanacković iz Crepaje.

Cilj je rešavanje pitanja održavanja plodnosti zemljišta i zaštita biodiverziteta na organskom gazdinstvu koje nema stočarsku proizvodnju, navodi se na sajtu Serbia organica.

Istraživanje je sprovedeno na imanju PP Mokrin, na površini od 25 ha, modeliranjem i dimenzioniranjem plodoreda sa učešćem lucerke, na zemljištu tipa beskarbonatna ritska crnica. Lucerka je posejana u jesen 2015. godine na pet hektara (20% obradive površine).

Veći deo zelene biomase lucerke iskorišćen je za proizvodnju komposta za potrebe održavanja plodnosti zemljišta na imanju. Upravo u tome je inovativnost predloženog tehničkog rešenja, jer se u Srbiji lucerkin kompost do sada nije proizvodio. Kako bi se obezbedila ekonomska održivost, organizovana je proizvodnja semena lucerke.

Radi proizvodnje komposta, zelena biomasa prvog i trećeg otkosa lucerke, kao i prosušena biomasa posle berbe semena, košene su i seckane kombajnom za nisku silažu i skladištene. Kompostna gomila negovana je zalivanjem vodom, mešanjem i pokrivanjem. Posle devet meseci dobijen je zreo lucerkin kompost.

Rezultati istraživanja u Mokrinu ukazuju na značajan uticaj lucerke na obezbeđenost zemljišta azotom, jer je ukupan azot u zemljištu posle dve godine, kada je lucerište razriveno (0,25%), bio značajno veći u odnosu na kontrolno zemljište (0,22%). Takođe, respiracija zemljišta, ukupan broj mikroorganizama, gljiva, Azotobactera-a i amonifikatora bio je veći u odnosu na kontrolno zemljište, što ukazuju na pozitivan efekat lucerke na biodiverzitet i aktivnost mikroorganizama u zemljištu.

U analiziranom dvogodišnjem periodu proizvodnje semena zajedno sa proizvodnjom komposta, ostvaren je povoljan bruto finansijski rezultat, a ostvareni profit osigurava održivost predložene nove tehnologije.

Preporučeno vreme iskorišćavanja lucerke u ovom istraživanju je dve godine. U petopoljnom plodoredu lucerka se na istu njivu vraća svake pete godine, a na polovini tog perioda ta njiva se đubri kompostom proizvedenim na imanju.