Aleksandar Vlahović, predsjednik Saveza ekonomista Srbije - Politika mora da slijedi potrebe poslovne zajednice u regionu

Politika je u prošlosti više bila barijera ekonomskoj saradnji u regionu, nego njen katalizator. Čini mi se da tome mnogo više doprinose poslovni, nego politički lideri. Ipak, dobro je da politički lideri regiona makar deklarativno ističu da stabilnost i regionalna saradnja nemaju alternativu, ali nije dobro da se svako malo podgrijavaju političke tenzije unutar regiona, kazao je u intervjuu za Glas Srpske predsjednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović.

Kako gledate na ekonomske prilike u regionu i njegovu perspektivu u kratkom i srednjem roku?

- Od početka ekonomske krize 2009. ključni problem zemalja zapadnog Balkana bio je značajno smanjenje priliva stranih direktnih investicija i generalno finansijskog kapitala. Gotovo sve zemlje u regionu nespremno su dočekale ekonomsku krizu, opterećene inherentnim strukturnim problemima. U godinama visokog priliva inokapitala ti problemi nisu bili jasno vidljivi. Nakon početka krize, rastući unutrašnji i eksterni deficiti pokrivani su ubrzanim zaduživanjem. Promjena u ekonomskoj politici većine zemalja regiona nastupila je tek nakon 2014. One više ili manje uspješno fiskalnu konsolidaciju zasnivaju na štednji, paralelno sprovodeći program strukturnih reformi.

U protekloj godini rast u regionu zapadnog Balkana je bio manji od projektovanog, prvenstveno zbog slabije ekonomske aktivnosti u Srbiji, i iznosio je 2,6%. Podsjetiću da je rast u 2016. iznosio 2,9%. Zaposlenost je dostigla predkrizni nivo. Nezaposlenost, a posebno nezaposlenost mladih je i dalje najveći problem, s tim da postoje značajne razlike između pojedinih zemalja zapadnog Balkana.

Generalno srednjoročna projekcija razvoja ekonomske aktivnosti je pozitivna, te se u ovoj i narednoj godini očekuje rast od 3,3 i 3,6% respektivno. Pri tome, obezbjeđenje fiskalne održivosti i makroekonomske stabilnosti ostaje glavni prioritet. To podrazumijeva dalje smanjenje učešća javnog duga u BDP-u, održanje fiskalnih deficita na nivou do prosječno 1,5% BDP-a, smanjenje eksternih deficita i intenzivnije sprovođenje strukturnih reformi.

Za manje od deset dana očekuje nas treći Jahorina ekonomski forum čija je tema fokusirana na regionalnu saradnju. Da li postoji iskrena želja za ekonomsku saradnju zemalja u regionu ili vidimo više deklarativno zalaganje?

- Ako pitate privrednike želja za saradnjom je iskrena. To je i logično. Međusobna saradnja zemalja zapadnog Balkana je prirodna i ima duboke istorijske korjene. Sve ove zemlje, izuzev Albanije, su bile dio jedinstvenog ekonomskog prostora. Dovoljno je analizirati strukturu spoljnotrgovinskih tokova unutar regije i zaključiti da je ona posljedica činjenice da smo, ne tako davno, bili dio zajedničke države.

Prostor za unapređenje međusobne saradnje postoji. Čini mi se da tome mnogo više doprinose poslovni, nego politički lideri. Politika mora da slijedi potrebe poslovne zajednice, odnosno da uklanja barijere za slobodan protok robe i kapitala. Unapređenje konkurentnosti naših zemalja će biti postignuto jačim ekonomskim povezivanjem. Danas je Srbija prvi trgovinski partner Crnoj Gori, Makedoniji i jedan od najvažnijih BiH, tržišta Hrvatske i posebno Slovenije su, takođe, značajna i na strani izvoza i uvoza. Takođe, Srbija, ostvaruje suficit u razmjeni sa Crnom Gorom, BiH i Makedonijom, a ima gotovo uravnoteženi tok sa Slovenijom. Sve zemlje regiona, brže ili sporije, streme zajedničkom cilju - EU. Između nekih zemalja su već započeti zajednički infrastrukturni projekti, sa ciljem da se čitav zapadni Balkan nađe na mapi Transevropske transportne mreže. Izgradnjom kvalitetnih saobraćajnica doprinijeće se još boljim vezama privreda regiona.

Da li su neriješeni politički odnosi između zemalja regiona i krize u njima koje se konstantno ponavljaju glavna prepreka za razvijanje ekonomske saradnje?

- Kao što sam već rekao, dosadašnjem razvoju međusobne saradnje je mnogo više doprinijela poslovna zajednica, nego politika. To je sasvim razumljivo imajući u vidu da su odnosi unutar privrednika jasni, a ciljevi potpuno transparentni kao što su rast, razvoj, profit i slično. Što se politike tiče, moram da konstatujem da je u prošlosti više bila barijera saradnji, nego njen katalizator. Dobro je da politički lideri regiona makar deklarativno ističu da stabilnost i regionalna saradnja nemaju alternativu, ali nije dobro da se svako malo podgrijejavaju političke tenzije unutar regiona.

(Foto: Edhar/shutterstock.com)

Od privrednika iz gotovo svih zemalja regiona možemo čuti da se uprkos sporazumima i dalje susreću sa carinskim barijerama koje otežavaju trgovinu. Kako je to moguće prevazići?

- To samo ukazuje da je neophodno stvoriti institucionalne mehanizme unutar čitavog regiona zapadnog Balkana, koji bi upravo otklanjali prepreke za saradnju. Primjer za to mogu biti mješovite komisije za ekonomsku saradnju koje Srbija ima ustanovljene sa gotovo svim susjednim zemljama. Pohvalio bih i veoma produktivnu saradnju između privrednih komora zemalja regiona. Na temeljima berlinske inicijative ustanovljen je zajednički međukomorski forum. Pokrenuta je posebna investiciona platforma za sve zemlje zapadnog Balkana. Osnovni cilj je upravo zajednička promocija i prevazilaženje prepreka za uspješnu regionalnu saradnju.

Da li je u tom pogledu sporazum o CEFTA doživio svoj zenit i da li je potrebna njegova nadogradnja?

- CEFTA je osnovana 2006. i značajno je uticala na podizanje nivoa regionalne saradnje. Međutim, region CEFTA je od tada smanjen i danas se odnosi samo na zemlje zapadnog Balkana, budući da su ulaskom u EU iz CEFTA izašle Rumunija, Bugarska i Hrvatska. Ideja osnivanja CEFTA se u potpunosti poklapa sa osnovnim ciljevima unapređenja privredne saradnje unutar zapadnog Balkana. Naime, cilj CEFTA je bio da se ojačaju ekonomije zemalja koje se nalaze u predpristupnom periodu, tačnije koje su kandidati za članstvo u EU. Između unapređenja ekonomske regionalne saradnje i brzine pristupanja EU postoji upravna proporcionalnost. Stoga su današnje inicijative logičan nastavak CEFTA okupljanja.

Koliko je realna i izvodljiva ideja koja je potekla od predsjednika Srbije Aleksandra Vučića o stvaranju regionalne carinske unije i da li je to jedan od modela koji bi donijeli iskorak?

- Ideja je dobra, ali teško ostvariva s obzirom na to da su partikularni interesi pojedinih zemalja nerijetko suprotstavljeni interesima saradnje unutar čitavog regiona. Jasno je da bi regionalna carinska unija najviše pogodovala zemljama koje u privrednoj strukturi imaju značajno učešće sektora razmjenjivih dobara i usluga.

Srbija posljednjih godina prednjači u regionu po privlačenju stranih investicija. Šta je doprinijelo tome i da li bi se neke od njih mogle preliti i na zemlje regiona?

- Visokom prilivu inoinvesticija je dominantno doprinijela fiskalna konsolidacija koja je stabilizovala ključne makroekonomske agregate. Srbija danas nema fiskalni deficit, eksterni deficiti su značajno smanjeni, smanjen je javni dug na ispod 60% BDP, a postoji u kontinuitetu cijenovna stabilnost. Osim toga, na nivo stranih investicija značajno je uticala i politika subvencioniranja. Koliko će se pozitivni efekti preliti na region zavisi od uspješnosti fiskalne konsolidacije u drugim zemljama regiona.

Savez ekonomista Srbije je partner Udruženja ekonomista RS - SWOT u organizaciji Jahorina ekonomskog foruma. S obzirom na iskustvo koje imate sa Kopaonik biznis forumom, mogu li zaključci kanalisati put kojim bi vlade i poslovna zajednica trebalo da se kreću kako bi ciljevi o kojima govorite bili bliži realizaciji?

- Konferencije poput Jahorina ekonomskog foruma mogu značajno uticati na stvaranje novih poslovnih veza i na bolje razumijevanje privrednih potreba od strane političara na vlasti. Savez ekonomista Srbije jedanput godišnje organizuje veliki skup Kopaonik biznis forum čija je misija da kreira platformu za međusobnu, otvorenu, razmjenu mišljenja, argumentovano i kritički, kako bi se pomoglo Vladi i Centralnoj banci da kreiraju izvodljive ekonomske politike. Kao suorganizatori Jahorina ekonomskog foruma cilj nam je da na sličan način damo doprinos unapređenju regionalne saradnje. Upravo Jahorina ekonomski forum je logičan nastavak naših regionalnih inicijativa. Želimo da Jahorina ekonomski forum, baš kao što je to Kopaonik biznis forum, bude svojevrsni sajam ideja i praznik za ekonomiste, privrednu i političku elitu.