Izvor: eKapija | Utorak, 25.05.2021.| 07:43
Izdvojite članak Odštampajte vijest

Zemlje regiona proaktivne ka gradnji još megavata iz OIE - Kakva iskustva dijele Srbija i Hrvatska?

(Foto: Grzegorz Gorniak/unsplash)
Srbija je u uzlaznoj putanji što se tiče ulaganja u obnovljive izvore energije (OIE), i to nije samo posljedica nedavno usvojenih zakona, nego se to dešava od 2014. godine kada smo dobili prvi moderan energetski zakon i bankabilne uredbe iz 2016. godine, kaže u izjavi za eKapiju Danijela Isailović, direktorka Udruženja OIE Srbija, učestvujući na ovogodišnjem Samitu energetike Trebinje 2021.

Bilo je to prvo pojavljivanje ovog Udruženja na nekom regionalnom skupu i prilika da se razmijene iskustva država regiona u kreiranju dobrog poslovnog okruženja za sve one koji žele podići nove kapacitete u sektoru OIE. Kako kaže, dobijaju upite kolega iz BiH i Crne Gore koji žele takođe osnovati slično udruženje.

- Prethodni rad svih aktera ove oblasti omogućio je da se u Srbiji do sada izgradi skoro 400 MW snage u vjetroelektrana. Zakon o upotrebi OIE, koji je Srbija nedavno usvojila, je moderan zakon i vidimo ga kao jasnu poruku da naša država opredijelila ka tranziciji energetike i proizvodnji zelene energije. Ovo se moglo dobiti i izmjenama Zakona o energetici, ali sama ideja da imamo poseban zakon o OIE je jasna poruka i opredjeljenje – navodi Isailović.

Zelena energija je, kako primjećuje, sve više bliža i građanima, pa je više ne doživljavaju kao nešto što je skupo i što im izgleda kao demonstracioni projekat, već kao nešto svakodnevno i korisno.

- Meni je jako drago zato što se sve više ljudi i kompanija opredjeljuje za zelenu energiju, i to ne samo u formi ideje, već i za njeno korišćenje. Tako imamo primjer banaka ili Lidla koji kupuju zelenu energiju od Elektroprivrede Srbije (EPS) ili građana koji postavljaju solarne panele na krovovima kuća. Osim malih potršača, tu i naši veliki investitore poput VE Čibuk 1, VE Kovačica, VE Alibunar koji su uložili više od 600 mil EUR u Srbiju. Članice našeg Udruženja imaju sada u razvoju 1 GW snage u vjetroelektranama, što je odlična vijest.

Privatne kompanije, ističe naša sagovornica, su na najrazličitije načine uključene u formiranje zakonske regulative potrebne za lakše investiranje u OIE. Konkretno, članice Udruženja OIE Srbija su dio radne grupe koja donosi podzakonske akte u ovoj oblasti.

- Aktivan je i NALED i Privredna komora Srbije. Utičemo i dobijamo ono što je potrebno da se realizuju projekti. Naravno, i investitori moraju nešto uraditi, tako da u sljedećem investicionom ciklusu investitori moraju biti spremni na mnogo veći rizik i manju zaradu nego do sada – kaže Isailović.

Kako pojašnjava, investitori nek očekivaju manju zaradu, jer je Srbija do sada sada imala feed-in tarife koje su bile zagarantovane cijene koje su kompanije dobijale od EPS-a. Sada slijede aukcije, pa će najniža cijena dobijati feed-in premiju.

- To znači da onaj ko bude bio spreman da manje zaradi imaće veću izvjesnost da pobijedi i da gradi. Cijena zelene energije pada, pada i cijena tehnologija, pa u skladu sa tim investitori će računati na manje zarade i moraće da preuzmu određeni rizik kada govorimo o balansnoj odgovornosti, tako da dolazi drugačije i turbulentnije vrijeme. Međutim, imajući u vidu da investitori u Srbiji stoje u redu i da svaki dan dobijamo poruke "da li imate nekog ko ima 100 MW solara ili hoće da proda vetropark" znači da smo aktraktivno tržište.

Što se tiče projekata u oblasti vjeotroelektrana Isailović kaže da u su razvoju projekti od oko 4 GW snage, ali nije realno da se svi izgrade, "jer nije sve projekat".

(Foto: Shutterstock)
- Jedno je kada je nešto samo na papiru kao studija, a drugo kada određena kompanija ima sve dozvole i koja je potrošila milione evra prije nego krenu prvi radovi. Vjetroelektrane će dalje biti lider u investiranju u OIE, ali se očekuje i veliki investicioni bum u oblasti solarne energije.

Pohvale za EPS

Isailović smatra da EPS radi dobre stvari na polju proizvodnje električne energije, iako je kritikovan zbog rada termoelektrana.

- Počeli su da rade VE Kostolac od 66 MW, započeće da grade i SE Petko od 10 MW, a s obzirom na to da je trenutno naša najveća SE od 2 MW tih 10 MW solara iz EPS-a će biti vrlo značajno. Biće rekonstruisana i HE Bistrica, kao i male hidroelektrane kojih ima 15, a već je rekonstruisano osam. Zaključila bih da EPS radi dobre stvari i moramo priznati da je najveći proizvođač zelene energije, zbog velikog korišćenja hidropotencijala.

Dekarbonizacija

- To je pitanje kome se morati pristupiti pažljivo i ljudima trebamo objasniti da to pitanje nije samo ekonomske prirode, već i zdravstvene. Proces dekarbonizacije se ne smije destiti preko noći. Postoji u Srbiji neki načelni plan kako će se gasiti pojedine termoelektrane, a kako će se druge rekonstruisati i modernizovati da zadovljaju ekološke stanadrde – navela je Isailović.

Kako kaže, ne znači da će se sve termoelektrane ugasiti, ali su potrebna ogromna ulaganja da se ona modernizuju i budu ekološki prihvatljive.

- Neki blokovi će morati da se ugase, oni koji su stariji i po pola vijeka. EPS proaktivno radi na tome jer će o 6,6 mlrd EUR za investicije više od 2 mlrd EUR otići na projekte ispunjavanja ekoloških standarda na postojećim termoelektranama, oko 1,3 mlrd EUR odlazi na projekte na bazi OIE, a 1,3 mlrd EUR u prekogranične projekte.

Novi targeti

Isailović kaže da je cilj bio da do 2020. Srbija proizvede 27% struje iz OIE. Međutim, nije sasvim jasno dokle je Srbija došla, da li je to 23% ili npr 25%. O tome se, kaže, nije izjasnio Janez Kopač.

- Mi za sada, u odnosu na zemlje regiona, poprilično dobro stojimo u postojećim kapacitetima OIE, ali moramo voditi računa o targetima koji nam se postave. Uskoro dobijamo nove targete. Očekujem da će Srbija dobiti targete da do 2030. ima udio oko 35% u ukupnoj proizvodnji struje.

Energetska zajednica (EZ) će uskoro za sve države članice postaviti nove targete, a ministarski savjet EZ će to usvojiti u septembru. Srbija će potom, kako kaže Isailović, taj target postaviti u svom Nacionalnom energetskom i klimatskom planu za koji je ministarka Zorana Mihajlović rekla da će biti usvojen do kraja godine.

Hrvatska ima ambiciozan cilj

Maja Pokrovac, predsjednica Udruženja OIE Hrvatska, smatra da sve zemlje regije imaju isti želje i slične strateške planove kada je riječ o energetskoj tranziciji. Razlika je samo što je Hrvatska dio EU.

- Ono što se primjećuje je to da smo u stalnoj razmjeni iskustava u procesima tranzicije i kako jedni drugima možemo biti korisni – istakla je Pokrovac, koja je takođe bila učesnik Samita energetike Trebinje.

Energetske kompanije, kaže, su takođe svjesne ove energetske tranzicije i činjenice da od 2023. kreće taksa na prljavu energiju iz uglja.

- Zato nam je potrebna snažna transformacija, pogotovo u zemljama koje baziraju svoju energiju na uglju. Ono što se pokazuje u tranziciji i neke zemlje se uistinu hrabro nose sa tim. Primjer je Sjeverna Makedonija koja je jasno rekla da će 2024. ugasiti termoelektrane. Od 2018. ta zemlja je usvojila oko 100 podzakonskih akata. Njihova Elektroprivreda je već pokrenula edukaciju 500 zaposlenih koji će se učiti novim vještinama zelene ekonomije. I Srbija je nedavnim usvajanjem četiri zakona pokazala da strateški ide ka zelenoj energiji.

Na ovom Samitu pokazano je, kako je istakla Pokrovac, da su neke zemlje već počele koristiti finansijska sredstva na putu energetske tranzciije.

- Mislim da jugoistok Evrope ima previše potencijala i previše OIE koji su temelj za ukupnu privredu. Na energetici počivaju sve druge privredne grane. Ako energiju proizvodimo u svojoj zemlji automatski upravljamo cijenama i resursima.

Istakla je da je Hrvatska postavila ambiciozan cilj da do 2030. udio OIE u ukupnoj proizvodnji struje bude 34,6%. Da bi se postigao taj cilj potrebna još jača saradnja privatnog i javnog sektora, kao i dobar regulativni okvir.


Samit energetike SET 2021 se u organizaciji Elektroprivrede RS i firme SET održao 20. i 21. maja, uz pokroviteljstvo Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, Vlade RS i kompanije Končar, uz generalno sponzorstvo kompanije Elnos Group i podršku Infinity group i kompanije Dwelt.

Portal eKapija je medijski pokrovitelj Samita energetike Trebinje 2021.


Teodora Brnjoš

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vijesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izvještaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDJE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDJE