Izvor: Ekonometar | Sreda, 05.10.2011.| 17:57

Čuvar srpske tradicije i kulture - Nesvakidašnji etno poduhvat u "Rašinom selu" kod Aranđelovca

Radoje Stanojević
(Rašino selo)

U šumadijskom ambijentu, u centru sela Rudovci, na putu Aranđelovac-Lazarevac, nalazi se "Rašino selo", jedinstveni projekat koji predstavlja spoj tradicionalnih i savremenih vrednosti srpske istorije i kulture. "Rašino selo" vraća nas korenima i prirodi, neprolaznim vrednostima srpskog načina života i tradicije.

Slučajni namernik ili znatiželjni čovek, odmah po dolasku u "Rašino selo", oseti da se u njemu odmaraju oči, nervi i duša, slušajući žubor potoka i zvuke vodenice iz davnih vremena, posmatrajući umetnička dela inspirisana pravoslavnim ikonama i listajući knjige u jedinstvenoj biblioteci kakva samo u "Rašinom selu" postoji.

Ktitor i graditelj je Radoje Raša Stanojlović, doktor ekonomskih nauka, čovek neiscrpne energije, cenjeni biznismen ogromnog iskustva koji je u proteklih 30 godina proputovao svet, radio na pet kontinenata, kao i u San Dijegu, u Kaliforniji, gde je zasnovao porodični dom sa prijatnom Kineskinjom Jovanom Helucijang, profesorkom filozofije, ali koji nikad nije zaboravio svoje korene i svoj narod.

Njegova osnovna ideja – kako zausta-viti nestanak srpskog sela – kao i ovaj projekat u Rudovcima, u koji je dosad uložio milione dolara, ima za cilj da se takva akcija omasovi. Tačno pre šest godina, profesor dr Miladin Ševarlić sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, Branislav Bajagić, naš istaknuti turizmolog, i dr ekonomskih nauka Radoje Raša Stanojlović, među prvima su prihvatili preporuku Svetske turističke organizacije, imajući u vidu resurse koji već postoje u našoj zemlji, kao i tradicionalno gostoprimstvo srpskog naroda. Tada su uputili zvanično pismo Vladi Srbije sa ciljem da zakonskim i drugim aktima podrže razvoj seoskog turizma ističući gotovo idealan spoj netaknute i nezagađene prirode sa proizvodnjom zdrave organske hrane. Na taj način, naglasili su predlagači kongresa o seoskom turizmu, bilo bi zaustavljeno nestajanje sela i bele kuge.

Otvorio bi se i prostor za zapošljavanje mladih koji se ne bi isključivo bavili poljoprivrednim radovima. Pismo upućeno Vladi Srbije, kao i poslanicima u parlamentu, ostalo je bez odjeka, ali to nije pokolebalo Radoja Rašu Stanojlovića da 2007. započne projekat u koji će svesno i sa jasnim ciljem, ulagati zarađeni novac i stvoriti ambijent jedinstven za ceo balkanski region. Graditelju i vlasniku "Rašinog sela" nije toliko žao što Vlada Srbije ignoriše korisne inicijative i ne odgovara na ovakve i slične predloge, već to što se potcenjuje želja mnogih ljudi iz dijaspore koji hoće da se vrate, realizuju svoje projekte na razvoju sela i zaposle što veći broj mladih.

Radoje Stanojević

Sve je to rečeno i na svečanom otvaranju "Rašinog sela" 6. avgusta 2011., u prisustvu velikog broja prijatelja i gostiju iz zemlje i inostranstva, kada je vlasnik i domaćin buduće turističke oaze predstavljen i kao "šumadijski Kusturica". Gosti su tada mogli da vide i hotel za konje, jedini na Balkanu, koji je ušao u registar objekata Evropske unije, po uzoru na Francuze, Britance i Nemce. Međutim, najbitniji utisak je da je Radoje Raša Stanojlović, gradeći jedinstveno selo u Šumadiji (kako kaže, najlepšem kraju na svetu!) imao za cilj da svoju ljubav prema otadžbini podeli sa svim ljudima dobre volje i zaljubljenicima u srpsku kulturu i tradiciju.

U "Rašinom selu" na dva hektara zemlje izdvajaju se tri vizuelno upečatljive celine. Prva, izgrađena od drveta i kamena, kroz koju protiče čista i bistra rečica Peštan, predstavlja svetovni život. Čak se i u ovoj celini nalaze kavezi sa zanimljivim životinjama od kojih mnoge šetaju slobodno i među kojima je i kamerunski pas. Druga, izgrađena u kamenu, predstavlja spoj sportsko-rekreativnog i duhovnog, svojom monumentalnošću objekta vraća vas u srpsku srednjovekovnu kulturu. Tu je i "Zid radosti" visok pet metara, koji je ujedno i osnovna ideja celog proje- kta "Rašinog sela", zatim hotel "Lasta" za konje, otvorena galerija-amfiteatar u kamenu za održavanje kulturnih manifestacija sa kapacitetom 70 mesta za sedenje, zatim mlekara i srpski vajati, kao i izuzetno opremljeni apartmani koji pružaju svu udobnost.

Treću celinu čine hotel "Ras", izgrađen u srednjovekovnom stilu, vodenica za mlevenje brašna iz 18. stoleća, zvonara i dva kamena bunara, zatvoreni i otvoreni bazeni (u izgradnji), restoran-muzej "Kačara" za 50 gostiju, kao i biblioteka muzejskih eksponata. Posebnu draž ovoj celini daje prirodni potok koji protiče pored amfiteatra Akropolis, kao i toranj "Himalaji", dućan, čajdžinica, sala za rekreaciju i zatvoreni parking. Gosti imaju na raspolaganju kablovsku televiziju, klima uređaje, telefon i internet. Za one koji žele da osete pravu turističku atrakciju omogućeno je jahanje konja i magaraca, obilazak livada, šuma i drugih prirodnih potencijala ovog šumadijskog kraja, kao i organizovani (uz profesionalnog vodiča) obilazak crkava, manastira i drugih zanimljivih destinacija.

Radoje Stanojević

"Rašino selo" je na simboličan način i spomenik srpskom selu. Ovo je primer kako se ljubavlju, entuzijazmom, radom i, svakako, novcem (uz materijalnu brigu države) može zaustaviti nestanak sela. U poslednjih 20 godina, na primer, bez stanovnika je ostalo 17 seoskih naselja, najviše na srpskom jugu, dok je u čak 220 prosečna starost ljudi iznad 60 godina. Istraživači Geografskog instituta "Jovan Cvijić" gotovo svakodnevno konstatuju da broj novih "tačaka" na mapi raseljenih i nestalih sela i naselja stalno raste. Slučaj sela Vukojevac, nadomak Kuršumlije, najozbiljnija je opomena: u njemu bukvalno, nije ostao ni kamen na kamenu.

Na samo 55 kilometara udaljenom od Beograda, u "Rašinom selu" može da se doživi sasvim drugačiji ambijent: kako ljudi zaljubljeni u svoj kraj mogu da za- ustave taj opasni proces nestajanja sela.

Francuzi pronašli pravi lek Veliki borac za razvoj sela i protivnik njegovog tihog nestajanja Radoje Raša Stanojlović, koji je i vlasnik časopisa "Eurofarmer" podseća na primer Francuza koji su svojevremeno uspeli da ožive selo.

– Suočena sa masovnim odlascima uglav- nom mladih iz sela u gradove – podseća Radoje Raša Stanojlović – i odumiranjem niza manjih naselja, posebno na francuskom jugu, ova zemlja je 60-ih godina minulog stoleća odlučila da nizom akcija obnovi opustela sela. Između ostalog, mladim bračnim parovima je omogućeno da po simboličnim cenama dobiju kuće i imanja, dok je država obezbedila izgradnju puteva i telekomunikacionih veza. Bio je to snažan podsticaj za mlade da napuste gradove i okrenu novu stranicu života.

Jalovinu niko ne oplemenjuje

Rođen pre 62 godine u Darosavi nadomak Aranđelovca, Radoje Raša Stanojlović je kao ekonomski ekspert vrlo dobro upoznat sa problemima rudarskog giganta Kolubara.

– Često sam govorio Lazarevčanima – ističe – da je jalovina njihov veliki problem koji može da se reši na relativno lak način. To su zagađeni prostori koje danas niko ne kontroliše, umesto da oplemenjuje i pretvara u pitome livade i oranice. Vlasnici tih nazovi poseda nemaju materijalnih sredstava da ih pretvaraju u obrađene površine, ali je utisak, nažalost, da ih država prepušta na milost i nemilost surovoj prirodi i propadanju. Tvrdim, da bi i rad na saniranju jalovine, kako Lazarevac ne bi dobio svoju Saharu, mogao da angažuje veći broj nezaposlenih ljudi – predlaže Stanojlović.

Kongres turizma u "Rašinom selu"?

Republički regionalni i gradski turistički savezi često organizuju skupove na kojima se mogu čuti dobri predlozi i poruke koje se u praksi, nažalost, retko ili nikako ne realizuju.

– Ne znam koliko su takvi skupovi na Zlatiboru, Kopaoniku ili Goču, na primer, dali dobre i konkretne rezultate. Ne znam ni da li se na takve skupove pozivaju pravi ljudi. Nedavno je stidljivo – žali se Radoje Raša Stanojlović – održan sastanak turističkih poslenika u Kragujevcu, na koji, nažalost, nisam bio pozvan. Ne znam ni šta je tamo rečeno, zaključeno i učinjeno. Spreman sam da organizujem skup kompetentnih turizmologa ovde, s jednim jedinim ciljem: kako da oživimo selo i poboljšamo kvalitet seoskog turizma.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Ekonometar". Poziv na pretplatu www.nirapress.com )

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.