Izvor: Bašta Balkana | Ponedeljak, 22.06.2009.| 19:06

Jovan Cvijić : Dinarski tip čoveka - Opšte osobine

Dinarski tip zauzima ne samo celu dinarsku oblast već i susedne zemlje po kojima se rasprostro migracijama. Ovaj til prevlađuje u moravskoj Srbiji; dao joj je značaj koji ima i još otsudno utiče na njen razvitak. Dinarski su doseljenici ušli u staro kosovsko-metohisko stanovništvo ne izmenivši njegove psihičke osobine; ali su oni na njega jako uticali. Kako ovo stanovništvo ima osobina i centralnog i dinarskog tipa, teško mu je odrediti mesto. Najzad se Slovenci Karsta, koje sam uvrstio u dinarsko tip, u izvesnom pogledu razlikuju od ostalog dinarskog stanovništva, naročito zbog vekovnih veza koje su imali sa civilizacijom srednje Evrope. Oni su dobili specijalne osobine po kojima se približavaju panonskom tipu. Svi drugi krajevi, pretstavljeni na našoj karti, nesumnjivo pripadaju dinarskom tilu.[3] Srbi čine tri četvrtine ovoga tipa.

Glavne psihičke crte. - Celokupno dinarsko stanovništvo, pravoslavno, katoličko ili muslimansko, živi ili je doskora živelo patrijarhalnim životom, koji je u znatnoj meri uticao na njegovu karakterističnu fizionomiju. Oni koji su dosta putovali po Balkanskom Poluostrvu odmah osete i raspoznaju u nekoj narodnoj masi dinarske ljude od drugih grupa. Na njima su najbolje izražene sve osobine zapadnih Južnih Slovena. One su kod njih dubljega smisla i nacionalnije. Ove osobine nisu načete stranim uticajima i novim kulturama, kao što je to manje-više slučaj u drugim oblastima, izuzevši nekoliko izolovanih oaza, naročito u istočnom delu Poluostrva. Iako je oblast dinarskog tipa bila podeljena između više država, on je sačuvao svoje osnovne osobine.

Dinarski su ljudi živog duha i tanane inteligencije. Obdareni živom i raznovrsnom osećajnošću oni se često povode za svojom maštom, koja je vrlo živa i bogata, kao i za prvim impulsom oduševljenja i srdžbe. U svojim se akcijama obično inspirišu pobudama moralne i duhovne vrste; materijalni interesi imaju samo ulogu drugoga reda. Da bi se izazvala najveća suma njihove snage, treba dirnuti u njihovu osećajnost, osetljivost, u njihov individualni i nacionalni ponos; treba istaći pitanje časti ili ideal pravde ili slobode. To su glavni uzroci strasti koji pokreću dinarske ljude kao i uzroci sukoba koji se među njima javljaju; otuda proizilazi srećan ili nesrećan tok njihova života, mnogo više nego što potiče od sebičnosti ili od lakomosti. Sa ovim se inspiracijama mešaju rasni instikt, instikt za životom i za razvijanjem, instikt da se izvojuje svoje mesto u svetu i da se da svoja puna mera, instikt čija je snaga ogromna. Dinarski čovek ne veruje, da ima teškoća koje ne bi mogao savladati. Njegova je vera nepomućena, pouzdanje bezgranično.

Pored ovog jakog idealizma ima i jedna tradicionalna crta, jedna od bitnih crta narodne duše. Dinarski čovek gori od želje da osveti „Kosovo” (Kosovsku bitku 1389 god.), na kome je izgubio nezavisnost, i da obnovi staru srpsku carevinu, o kojoj stalno sanja, čak i u najtežim prilikama, u kojima bi svako drugi očajavao. Obmanut okolnostima i događajima, napušten od svih, nikada se nije odrekao narodnog i društvenog ideala. Ova postojanost i apsolutna vera u nacionalni ideal glavni je fakat u njegovoj istoriji. Sebe smatra kao Bogom izabranog za izvršenje nacionalnog zadatka. Sve ove svoje večite misli on izražava u pesmama i pripovetkama, čak i u posmrtnim tužbalicama (naršsačama). U svakoj prilici se na njih navraća: opeva ih i priča u kući, uveče pored vatre a posle svakodnevnog rada, u crkvama i manastirima, izlazeći iz crkve, prilikom svakog skupa ili sabora.

Zbog toga su gotovo neograničeni duh požrtvovanja i samoodricanja: u toku istorije dinarski su se ljudi žrtvovali do iscrpljenja celoga naroda. Narodne mase su se mirile s tim da podnose neiskazane teškoće i patnje radi društvenog i nacionalnog ideala.

Pokušajmo da sa više detalja iznesemo njihove glavne psihičke osobine.

Ušicaj zemljišta i prirode. - Dinarski ljudi su intimno vezani za zemljište i prirodu svoga kraja. Kod njih nema velikih varoši, doskora nije bilo nijedne koja bi imala 100.000 stanovnika. Prevlađuju male varoši sa nekoliko hiljada stanovnika, poglavito poreklom sa sela i jednim delom seoskog zanimanja. Devedeset od sto dinarskog stanovništva živi od zemljoradnje i od stočarstva. Procenat seljaka je veći no u ma kojoj drugoj južnoslovenskoj grupi. Najveći deo dinarskog stanovništva, dakle, živi u stalnom dodiru sa zemljištem i prirodom, sa stvarnošću života. Ono je naviknuto na one prirodne nedaće koje dolaze od nepogoda, rđavih žetvi i stočnih bolesti. Zbog toga su mu nervi zdravi, zato je spokojnije i bolje podnosi udese sudbine.

U ovome se tipu oseća jaka veza s prirodom i s pretcima. Ni u jednoj drugoj zoni nisu ljudi tako bliski prirodi i srasli s prirodom kao ovde. Ovo nije narod „sit života”, već mlad, sveže krvi, izoštrenih čula za prirodne pojave. Osobito su razvijeni vid, sluh, čulo mirisa i smisao za orijentisanje: nađu se noću i u velikim šumama. Osećaju šum i šapat prirode, od klopotanja izvora i šuštanja lišća do podzemnih zvukova i trepeta, i to u njima izaziva muziku od osećanja i želja. Ovi se uticaji naročito primećuju na ženama. Na narodno osećanje i na narodnu maštu utiču visoke i prostrane planine, sa dubodolinama i vododerinama, dalje osamljeni i kršni krečnjački vrhovi raznih oblika. Od velikog su uticaja na narodnu fantaziju karsne reke, kojih nestaje u ponorima da se posle nekoliko kilometara opet pojave iz pećina, zatim suve prostrane i razgranate pećine, bezdane i surdupine, intermitentni izvori, koje zovu potajnicama, itd.

Jako utiču na dinarske ljude stare velike šume i pojedina drveta ili grupe drveta koja se dižu na brežuljcima, sa humki i među ruševinama, naročito grupe starih hrastova; žmarci podilaze i strepi se od starina i ruševina, od starih gradova, kula i crkava. O svim tim prirodnim i istoriskim predmetima ima dinarski čovek pored starih, tajanstvenih, kašto mračnih priča, još češće jasne priče iz narodne ili iz oblasne prošlosti. One se duboko urežu u dušu upečatljivijih i darovitijih. Od onih prirodnih i istoriskih predmeta strepi se ili im se Dinarci poveravaju. Oni su simbol mesta i okoline i jako formirajući utiču na najtananije crte narodne duše. Imaju osećanja za lepe panorame pojedinih vrhova, i zato je za takve vrhove u dinarskoj planinskoj zoni često ime Pogled. Naposletku intimna veza s prirodom izražava se u mnogim toplim običajima velike starine i dubine, u navikama, verovanjima i vračanjima, koja se vezuju za smenu godišnjih vremena, za nebeske i klimske pojave, za planine i vrhove. Takvi su topli običaji o Božiću, o Uskrsu, o Đurđevdanu, o Ivanjdanu i Petrovdanu; takve su prirodne i naivne svetkovine koje se vezuju za planine i vrhove, na koje jedanput godišnje iziđe selo ili cela oblast; takvi su običaji dodola i prporuša. Sva priroda je živa ili dejstvuje kao živa, i mrtve stvari i zamišljene. Ima duhova u vodi, u zemlji, u drveću. Po prostranim i nedirnutim šumama i planinama su razne vile, koje vode interesantan život i često određuju ljudsku sudbinu. U oblacima su vetrogonje i zduhači. Iz jezera izlaze krilati konji, vodeni bikovi, ljutiti zmajevi ognjeviti iz kojih sve vatra sipa. Svuda ima zlih i dobrih duhova. Čovek je vezan i zavisan od tih sila u prirodi, čiji je najviši stupanj Bog i sudbina, koji sve raspoređuju i ništa se bez njih ne može desiti.

IZVOR :

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.