Izvor: eKapija | Sreda, 29.10.2008.| 12:58

Slike kojih nema - nova knjiga dr Maje Herman Sekulić

Maja Herman Sekulić

Izadavačka kuća „Prosveta“ je na Beogradskom Sajmu Knjiga najavila da će novi i dugo očekivani roman naše renomirane spisateljice dr Maje Herman Sekulić, izaći iz štampe do kraja novembra u okviru edicije „Pro Libris“. Ova provokativna i višeslojna knjiga je u jednoj ravni roman toka svesti sa elementima ljubavne drame, najbolje okarakterisana kao savremena „Gospođa Delovej“ .

„Moja junakinja je autentična heroina moderne srpske proze, koja predstavlja ženu – pesnika, pisca, mislioca ali i svetsku damu za koju svet predstavlja jednu otvorenu školjku - a ne pesimistička mučenica ili domaćica iz provincije – što kao da predstavlja stereotip žene u našoj književnosti“, izjavila je Maja Herman Sekulić koja već više godina živi i stvara izmedju Njujorka i Beograda.

Ovaj roman predstavlja gusto tkivo puno književnih aluzija i istorijskih ličnosti, kao sto su Kjubrik i Nabokov koji u romanu postaju fiktivni likovi. Po rečima autora, ovaj budući bestseler inicira alhemijsko seciranje Lolite kao modernog mita kroz traganje glavne junakinje za svojom arhetipskom prošlošću. Poznavaoci opusa Hermanove kao i svi oni čitaoci koji su željni novih ostvarenjia moderne srpske proze, imali su priliku da se sretnu kako sa autorkom tako i sa najavljenim izdanjem koje je na Sajmu knjiga bilo izloženo u vidu makete.

„Izuzetno sam uzbuđen što je Maja Herman Sekulić odlučila da roman „Slike kojih nema ili u potrazi za Lolitom“ poveri „Prosveti“ kao renomiranom izdavaču, jer upravo nas ovaj roman vraća modernističkoj tradiciji zlatnog doba srpske proze – književnosti iz doba Crnjanskog, Isidore Sekulić i Rastka Pertovića, kada Srbija nije samo težila nego i jeste bila sastavni deo Evrope – izjavio je direktor izdavačkog preduzeća „Prosvete“ Dragan Mininčić.

Beleška o autoru:

Maja Herman Sekulić, međunarodno je priznati pesnik, romanopisac, esejista i prevodilac. Autor je devet knjiga poezije i proze od kojih su tri objavljene na engleskom. Rođena je u Beogradu gde je studirala i magistrirala Opštu književnost, zatim je doktorirala na Prinstonu u SAD, gde je i predavala; za svoj rad dobila je više prestižnih stipendija i priznanja. Svetski je putnik: poslednju deceniju živi u Njujorku; prethodnu je putovala po Dalekom Istoku; Beograd uvek nosi u sebi.

Maja Herman Sekulić – Književni opus

Slike kojih nema drugi je roman Maje Herman Sekulić. Njen prvi roman Kralj svile (Narodna knjiga, 2000) bio je u najužem izboru za uglednu nagradu “Žensko pismo”, Bazar, zatim je objavljen na engleskom jeziku (In Search of the Silk King, Xlibris/Random House, 2005). To je njena četvrta knjiga objavljena na engleskom, a druga pod pseudonimom Maya Herman.

Autor je četiri pesničke zbirke: Iz puste zemlje /Out of the Waste Land (Paideia, 1998); Iz muzeja lutanja (Matica Srpska, 1997); Kartografija: Severno - južni prolaz (Kov, 1992) i Kamerografija, ili njujorški sn(imc)i, (Sfairos,1990). Pesme iz ovih knjiga objavljene su u uglednim časopisima u SAD i Japanu i uvrštene u antologije na engleskom i nemačkom.

Maja Herman Sekulić objavila je i tri knjige eseja: Književnost prestupa (Matica Srpska, 1994), prvobitno objavljena na engleskom u časopisima James Joyce Quarterly i European Studies Journal, zatim kao disertacija (The Fall of Hyperbaton, UMI, Ann Arbor, 1986,). Njena popularna knjiga putopisa o Indokini Prozor u žadu (Prosveta, 1994), ušla je u školske udžbenike kao primer žanra. Ista knjiga objavljena na engleskom pod naslovom The Jade Window (D.K. Books, Bangkok/London, 1998). Ona je i autor zbirke eseja i razgovora s američkim autorima Skice za portrete (Dečja knjiga, 1992), koja je postala obavezno štivo za studente američke književnosti.

Pored autorskih knjiga, Maja Herman Sekulić uredila je antologiju jugoslovenske poezije na engleskom i objavila brojne kapitalne prevode, izbore i predgovore za kritička izdanja knjiga svetskih pisaca, teoretičara, Nobelovaca, kao i mlađih autora, te uvela nova imena i kritičke pojmove koji su značajno obogatili našu kulturu.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.