 |
O novom zakonu, poboljšanju energetske efikasnosti u našoj zemlji, snabdevanju energentima u predstojećoj zimskoj sezoni, za "eKapiju" govori dr Zorana Mihajlović, ministarka i potpredsednica Vlade Srbije.
eKapija: Kada očekujete usvajanje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji?
- Javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji je završena, a dobijeni komentari pomogli su da unapredimo prvobitni tekst. Očekujem da će predlog zakona pred poslanicima u Skupštini naći u novembru, a paralelno se radi i na izradi podzakonskih akata, kako bi veći deo bio usvojen zajedno sa zakonom.
eKapija: Nacrtom zakona je propisano da će biti osnovan budžetski fond u cilju unapređenja energetske efikasnosti u zgradarstvu. Šta se dešava sa tim fondom, kada bi mogao biti osnovan?
- Uporedo sa izmenama Zakona o planiranju i izgradnji u toku su konsultacije sa Ministarstvom finansija o načinu na koji će funkcionisati taj fond. Kao ministar energetike sam imala iskustva sa formiranjem sličnog fonda koji se bavi unapređenjem energetske efikasnosti i moram da istaknem da se radi o vrlo važnoj oblasti. Naime, energetska efikasnost doprinosi sigurnosti snabdevanja energijom, smanjenju potrošnje energije, povećanju konkurentnosti industrije i standarda građana. Takođe je značajna zbog smanjenja uvozne zavisnosti i negativnih efekata sektora energetike na životnu sredinu, a naročito emisije gasova koji stvaraju efekat staklene bašte.
eKapija: Ko će sve i na koji način moći da koristi ta sredstva?
- Budžetski fond će se isključivo baviti energetskom efikasnošću u sektoru zgradarstva, kako bismo postigli maksimalnu uštedu finalne energije u domaćinstvima, kroz upotrebu efikasnih građevinskih materijala, stolarije, fasada... Unapređenje energetske efikasnosti je proces i što pre s time krenemo, pre ćemo postići cilj. Povećanjem informisanosti građana, podizanjem nivoa ekološke svesti kroz primenu i upotrebu energetski efikasnih materijala, direktno se utiče na smanjenje finalne potrošnje energije, a samim tim i na upotrebu fosilnih goriva, emisije štetnih gasova i očuvanje životne sredine.
|
| foto: Shutterstock.com |
Srbija danas ima najniži stepen energetske efikasnosti u Evropi, a posebno je alarmantno da stambeni objekti troše čak 60% ukupne potrošnje energije u Srbiji, pre svega zbog loše izolacije, dok je taj procenat u EU 40%. Zamislite šta će značiti za račune građana kad budemo uštedeli bar 10% energije. Podatak da u Srbiji čak 80% kuća nema nikakvu termoizolaciju dovoljno govori o neophodnosti postojanja budžetskog fonda.
eKapija: Koliko će novca biti na raspolaganju u tom fondu i odakle će biti obezbeđen novac?
- Sredstva za finansiranje budžetskog fonda obezbediće se iz budžeta za tekuću godinu, kao i iz donacija i kredita.
eKapija: Šta država još planira da uradi kako bi poboljšala energetsku efikasnost s obzirom na to da je većina objekata u našoj zemlji energetski neefikasna?
- Za unapređenje energetske efikasnosti u zgradama napravljen je pravni okvir, a najteži deo je energetska sanacija postojećih stambenih objekata. Jedan od ključnih aspekata prilikom utvrđivanja mera energetske sanacije stambenih zgrada je različita kreditna sposobnost vlasnika stanova. Insistiraćemo da se kroz izmene propisa omogući skupštinama stanara da kod banaka mogu da podnose zahteve za podizanje kredita, što do sada nije bio slučaj. Predložićemo i da se kroz izmene određenih propisa uvede obaveza skupština stanara da obezbede krečenje zgrada u narednih pet godina.
eKapija: Koliko je uvođenje energetskih pasoša poboljšalo energetsku efikasnost u zgradarstvu?
- Prema Zakonu o planiranju i izgradnji i usvojenim pravilnicima, sve nove zgrade moraju biti projektovane, izgrađene, korišćene i održavane na način kojim se obezbeđuju propisana energetska svojstva. To se utvrđuju izdavanjem sertifikata koji se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole. U postojećim stambenim zgradama najčešće je moguće uštedeti 70% finalne energije za grejanje, a upravo te zgrade su naš glavni cilj, jer su najveći potrošači. Do sada je Ministarstvu dostavljeno ukupno 438 energetskih pasoša, ali je broj izdatih pasoša verovatno mnogo veći. Kada uvedemo izdavanje energetskih pasoša samo preko Centralnog registra, onda će svi pasoši biti u našoj bazi podataka i javno dostupni.
eKapija: Da li bi uskoro mogla da se uspostavi saradnja sa ESCO kompanijama kako bi se obezbedila energetska efikasnost javnih objekata?
- Zakonom o efikasnom korišćenju energije propisani su uslovi pružanja energetskih usluga (ESCO), a svi ostali elementi neophodni za sklapanje takvih ugovora, odnosno izradu tehničke dokumentacije i izvođenje radova na energetskoj sanaciji zgrada, utvrđeni su Zakonom o planiranju i izgradnji i pratećim pravilnicima. Zainteresovana preduzeća su se već obraćala ministarstvima, ali je potrebno precizno definisati uslove i ugovore, odnosno doneti podzakonska akta, što je u nadležnosti Ministarstva rudarstva i energetike.
 |
eKapija: Da li će nas sneg i niske temperature "iznenaditi" ove zime? Očekujete li probleme sa grejanjem i snabdevanjem strujom u predstojećoj sezoni, s obzirom na ukrajinsku krizu i poplave kopa Tamnava zapadno polje?
- Uvozimo struju od trenutka kada su Srbiju pogodile poplave, ali to je samo deo energetskog bilansa, u koji ulaze gas, mazut, toplotna energija... Ispumpavanje vode je ključno za stabilnost snabdevanja i zbog toga mislim da se s tim poslom moralo početi ranije. Kao država nismo mogli uticati na katastrofalne poplave, kao ni na krizu u Ukrajini, i zato sada moramo delovati brzo i sa jasnom strategijom. Zadatak Vlade je da spreči probleme u snabdevanju strujom, gasom, toplotnom energijom, na čemu radimo, ali je važno da nabavka energenata bude transparentna i da se što manje novca potroši.
eKapija: Za koji scenario će se država odlučiti – skladištenje gasa u Mađarskoj, uvoz uglja, uvoz struje...?
- Država mora biti spremna na svaki scenario i obezbedi da Srbija ima energetsku stabilnost, jer je to uslov nacionalne bezbednosti.
eKapija: Lokalne samouprave širom Srbije su radile studije izvodljivosti o prelaski na grejanje na biomasu. Da li će sadašnji energetski problemi uticati da se opštine prebace na grejanje na biomasu, a ne sa gasa na mazut, što je sada planirano? Da li država može nekako da im pomogne na tom putu s obzirom na to da je glavni argument opština nedovoljno novca za takvu investiciju?
- Prethodno Ministarstvo energetike je napravilo sistem podsticaja za proizvodnju struje iz biomase i donelo uredbu o minimalnim i maksimalnim cenama toplotne energije, gde cena zavisi od energenta koji se koristi. Potencijal je u svakom slučaju, ogroman i iznosi oko 1,5 miliona tona ekvivalenta nafte. Moguće je, međutim, da su potrebni i neki dodatni podsticaji, jer se u načelu radi o malim postrojenjma koja su skupa zbog troškova transporta i skladištenja, iako s druge druge strane, prozvodnja peleta u Srbiji daleko prevazilazi ranije procene o potrebama.
Suzana Obradović
Kompletan Tematski bilten "Okretanje ka energetskoj efikasnosti" možete pogledati OVDE.
