Javna preduzeća "pojedu" najviše energije - ESCO model mogao bi rešiti muku ustanova u državnom i lokalnom vlasništvu

Srbija bi do 2020. godine trebalo da uloži 1,6 mlrd EUR da bi dostigla prosek Evropske unije u potrošnji energije u zgradarstvu. Specifična potrošnja energije u javnim zgradama je oko 150 kilovat sati po kvadratnom metru na godišnjem nivou, dok se ta potrošnja u bolnicama kreće i do neverovatnih 308 KWh, izjavila je savetnica Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Maja Đurović Petrović.

Potrošnja energije u javnim ustanova u Srbiji daleko je iznad proseka EU, pa ne čudi stav pojedinih stručnjaka da nam upravo javne ustanove "jedu" energiju.

Pomoćnik ministra energetike Miloš Banjac kaže da bi Srbija u narednim godinama mogla da uštedi oko 10% električne energije kroz ESCO koncept koji podrazumeva sklapanje javno-privatnih partnerstava radi sprovođenja mera energetske efikasnosti u javnim ustanovama.

- Projekti energetske efikasnosti su veoma isplativi, ali u ovom trenutku ni opštine, ni gradovi nemaju dopunskih sredstava na raspolaganju da ih finansiraju u javnim ustanovama. Zato je model javno-privatnih partnerstva najbolji model, jer ne podrazumeva novo zaduživanje države i rast javnog duga - rekao je Banjac.

- S obzirom na tešku situaciju u budžetu sa jedne i ozbiljne obaveze sa druge strane, Ministarstvo rudarstva i energetike pokrenulo je aktivnosti na uspostavljanju modela finansiranja mera energetske efikasnosti u javnom sektoru od privatnog sektora - putem ESCO modela finansiranja. Za punu primenu ovog mehanizma, Ministarstvo očekuje podršku drugih državnih organa i lokalnih vlasti – rekao je Banjac za "eKapiju".

Banjac dodaje i da bi privatne kompanije koje uđu u ovaj posao uspele da ostvare profit, a javni sektor bi ostvarivao značajne uštede kroz niže račune za struju. Kako očekivano povećanje cene energije, nameće potrebu za hitnim sprovođenjem mera uštede energije u cilju konsolidacije budžetskih rashoda i poboljšanja konkurentnosti lokalne i nacionalne ekonomije, ESCO kompanije se javljaju kao jedno od najboljih rešenja.

Zašto ESCO?

Šta su zapravo ESCO kompanije? To su kompanije koje pružaju usluge implementacije projekta energetske efikasnosti, u mnogim slučajevima po principu "ključ u ruke". ESCO garantuje uštede energije, a najjednostavnije rečeno, u većini slučajeva svoju uslugu naplaćuje iz ostvarene uštede.

Miloš Banjac (foto: CEDEF)
Odabir ESCO kompanija da budu partneri u cilju uštede energije ima nekoliko prednosti. Prvo, svaka ESCO kompanija ima iskustvo u projektovanju i sprovođenju mera za povećanje energetske efikasnosti koje omogućuju smanjenje visokih tekućih rashoda budžeta. Zatim, ESCO preuzima rizik ostvarivanja rezultata tokom projektovanja, realizacije i korišćenja projekta. Te kompanije finansiraju projektovanje i realizaciju projekta što ne povećava nivo zaduženosti javnog tela. Kasnije, treba umati u vidu i da svaki energetski efikasan javni objekat, postaje vredniji na tržištu.

Pomoć iz EBRD

U cilju postizanja energetske efikasnosti u javnim ustanovama, na skupu "ESCO šansa za poboljšanje energetske efikasnosti u javnim ustanovama" koju je nedavno organizovao CEDEF, predstavljen je EBRD regionalni program energetske efikasnosti za Zapadni Balkan (REEP), kojim se uvodi ESCO koncept u region.

EBRD je za Zapadni Balkan uložio više od 23 mil EUR u taj program, čime je omogućeno privatnim investitorima da apliciraju za deo novca. Kroz ESCO program privatne kompanije će sprovesti projekte energetske efikasnosti u javnim ustanovama što će smanjiti rashode za grejanje, rasvetu, ventilaciju. Lokalne samouprave kroz ovaj program mogu dobiti do 130 mil EUR i uštedeti oko 30 mil EUR godišnje.

Ministarstvo rudarstva i energetike raspisaće tender za javne ustanove koje žele da učestvuju u poboljšanju energetske efikasnosti, a uz pomoć savetnika biće adekvatno pripremljene za sprovođenje ESCO projekta.

Predstavnik EBRD-a Toivo Miler izjavio je da ova banka u Srbiji finansira šest projekata energetske efikasnosti koji se odnose na ulično osvetljenje, a da će u narednom periodu biti realizovano još 10 takvih projekata.

Imaju li javne ustanove sluha?

Aleksandar Macura, ekspert za politiku EU u oblasti energetike i klimatskih promena, kaže za "eKapiju" da potreba za unapređenjem energetske efikasnosti raste, naročitio nakon nedavnih događanja, kada su neke javne ustanove ostale bez snabdevanja energijom zbog dugovanja.

- Po mom dubokom uverenju u sadašnjem trenutku i u datom pravnom okruženju, potrebno je formirati preduzeće sa javnim ovlašćenjem koje bi pružalo uslugu unapređenja energetske efikasnosti klijentima iz javnog sektora, kako lokalnim samoupravama, tako i javnim preduzećima. Ovo preduzeće bi imalo javna ovlašćenja, ali ne bi smelo da bude u okviru ministarstava kako bi imalo profesionalno upravljanje dok bi politički odgovaralo Narodnoj skupštini. Nacionalna preduzeća iz oblasti električne energije i prirodnog gasa će se pitanjima energetske efikasnosti baviti koristeći svoje resurse onog trenutka kada se uspostave sistemski motivi za to kroz organizacione promene i odvajanje socijalne i fiskalne politike od rada ovih preduzeća – rekao je Macura.

Međutim, sa druge strane, nameće se pitanje da li bi javne ustanove i komunalna preduzeća imale dovoljno sredstava u ovom trenutku da uđu u proces iz koga bi izašla kao energetski efikasnija?

Miloš Banjac (foto: CEDEF)
- Mnogi projekti energetske efikasnosti su veoma isplativi u finansijskom smislu. Imamo primere u Srbiji da su neka javna preduzeća formulisala izvanredne projekte u oblasti energetske efikasnosti, ali su lokalne samouprave nevoljne da se zaduže za takav projekat dok se istovremeno zadužuju za druge potrebe koje ne donose tako dobre rezultate. Takođe limit javnog duga može predstavljati problem. Disciplina plaćanja i isključenje neplatiša može promeniti ovu motivaciju – napominje Aleksandar Macura.

Lokalne samouprave

A na pitanje da li će gradovi i opštine širom Srbije biti spremne da u svojim lokalnim samoupravama sprovedu ovakve projekte, gradonačelnik Niša i predsednik Stalne konferencije gradova i opština, Zoran Perišić, kaže da oni ne bi smeli da se po automatizmu nalaze na samom kraju lanca sprovođenja energetske politike, već da je mogu predvoditi svojim dobrim primerom.

- Održivi razvoj energetike se mora naći na vrhu prioriteta lokalne politike. Moramo se posvetiti pripremi Planova održivog razvoja energetike, a još važnije, njihovoj implementaciji. Upravo time se sada bavimo u Nišu. Rešenje problema nedostatka finansijskih sredstava leži u specifičnosti energetske efikasnosti, odnosno činjenici da samom investicijom u ove mere, ubuduće garantovano ostvarujete uštede u svojim budžetima. Dakle, ključni argument za nedelovanje, "nedostatak finansijskih sredstava", za mere energetske efikasnosti ne postoji jer naše operativne troškove, koje sada "bacamo" možemo pretvoriti u efikasnu investiciju uz pomoć ESCO pristupa – kaže Perišić.

I Marko Stojanović, sekretar Sekretarijata za energetiku grada Beograda, kaže da je ESCO model naš veliki potrencijal.

- ESCO model je veoma stimulativan i za ESCO kompanije i za grad tako da ćemo pokušati da privučemo partnere. Postoje problemi u regulativi. Zakoni postoje, ali nisu usklađeni. Zakon o javno-privatnom partnerstvu postoji dve godine, a nije realizovan nijedan projekat, jer nisu usklađene odredbe tog zakona sa Zakonom o budžetskom finansiranju, Zakonom o javnim nabavkama i još nekim zakonima.

Kako Stojanović objašnjava za "eKapiju" to je pravno-proceduralni problem, dok je drugi problem tehnički.

- ESCO model je vezan za ono što može da se izmeri. Na računu vidite tu uštedu, odnosno razliku između onog što je bilo i šta može da se uradi. I tu je interes potencijalnog partnera. Mi mnoge usluge u energetici naplaćujemo paušalno i tu nemate mogućnost da vidite uštedu, što je destimulišuće za taj model finansiranja. Takva je situacija u grejanju i u javnoj rasveti.

Jelena Đelić
Kompletan Tematski bilten "Okretanje ka energetskoj efikasnosti" možete pogledati OVDE.