Dijaliza i hiperbarične komore izuzeci - Uprkos kapacitetima i dalje oskudna saradnja države i privatnih zdravstvenih ustanova

foto: Fresenius Medical Care Srbija

Tek tri od 1.500 registrovanih privatnih zdravstvenih ustanova u Srbiji koriste sredstva državne kase. Specijalna bolnica za hiperbaričnu medicinu, "Fresenius medical care" i "Medicon", jedine su privatne zdravstvene ustanove u Srbiji, u kojima je pacijentima omogućeno lečenje o trošku države. Tokom ove i prošle godine sredstva državne kase koristile su i privatne klinike za vantelesnu oplodnju, a poslednji put u program VTO o trošku države ušlo je 8 privatnih klinika.

U prethodnih 25 godina, koliko je u Srbiji ponovo dozvoljena privatna lekarska praksa (prethodnih 50 bila je zabranjena od komunističkog režima) bilo je tek nekoliko pokušaja da se privatne ustanove uvedu u sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Najozbiljniji među njima verovatno je sporazum iz 2010. godine koji je Republički fond za zdravstveno osiguranje imao sa "Beogradskim KBC" za obavljanje kardiohirurških intervencija. Za period jun-decembar 2010. godine "KBC Beogradski" je fakturisao 367 usluga koje su bile predmet zaključenog ugovora, a uključivanjem privatnog sektora smanjene su liste čekanja za operacije.

Ugovor sa RFZO imao je i Institut za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora (1995-2010), a potpisuju ga i privatne apoteke o izdavanju lekova na recept. U 2014. godini ukupno je zaključeno 432 ugovora sa apotekama osnovanim u privatnoj svojini, koje u svom sastavu imaju 1.344 ogranaka.

Slobodni kapaciteti privatnika

U pet privatnih centara za dijalizu u vlasništvu dve kompanije "Fresenius", koji ima tri, i "Medikon", sa dva centra, trenutno se o trošku države dijalizira 276 pacijenata.

Prema rečima Nikole Grubera iz Saveza organizacije bubrežnih bolesnika Srbije, kapaciteti u državnim centrima u kojima se sad dijalizira oko 4.000 pacijenata, popunjeni su 100%, a trenutno na teritoriji Beograda slobodnih mesta za dijalizu ima samo u Lazarevcu, gde se i upućuju novi pacijenti. Kapaciteti u "Fresenius" i "Medicon" centrima popunjeni su sa radom u dve smene 63%, a radom u tri smene 42%.

- Jedino rešenje da se u skoroj budućnosti podigne kvalitet lečenja pacijenata na dijalizi je otvaranje novih privatnih dijaliznih centara ili/i privatizacija centara koji nisu u sastavu kliničkih centara i onih centara koji rade u okviru domova zdravlja – tvrdi Gruber.

Državni centri su, prema rečima našeg sagovornika, uglavnom devastirani i neophodna je njihova adaptacija i proširenje. Otvarani su u postojećim bolničkim zgradama zidanim u periodu između dva rata, prostor za dijalizu je neadekvatan, neodgovarajuće površine po pacijentu, sa nemogućnošću proširenja, a pacijenti nisu pokriveni potrebnom medikamentnom terapijom.

- U privatnim ustanovama dijaliza se u svemu obavlja prema visokim evropskim standardima. Centri su opremljeni najkvalitetnijom opremom, a pacijenti su pokriveni svom potrebnom terapijom (vitamini, preparati gvožđa, eritropoetin itd) – kaže Gruber.

Dijalizni centar "Fresenius" usluge dijalize pruža u Beogradu i Novom Sadu, a do prošle godine kompanija je svoj centar imala i u Nišu. Sa idejom da se rastereti državni dijalizni centar "Fresenius" je uložio 3 mil EUR. Ugovor koji su imali sa Republičkim fondom međutim je raskinut. Niški klinički centar povećao je smeštajne kapacitete na Klinici za nefrologiju, a "Fresenius" je pre zatvaranja tvrdio da RFZO nije plaćao njihove usluge nekoliko meseci pre preuzimanja pacijenata.

Ministar zdravlja, Zlatibor Lončar tvrdi da je država redovan platiša i da RFZO redovno namiruje svoje obaveze prema privatnom sektoru.

- Na ime usluga ostvarenih u zdravstvenim ustanovama van plana mreže u 2013. godini preneto je ukupno 764,517,883.71 dinara – kažu nam u RFZO.

Miodrag Stojković, svetski priznat genetičar i vlasnik Specijalne bolnice za vantelesnu oplodnju "Spebo Medical", jedne od 8 privatnih ustanova u kojima je parovima bilo omogućeno lečenje o trošku RFZO, kaže da je država "redovno i uredno, bez zakašnjenja" namirivala svoje obaveze prema "Spebo Medical". U leskovačkoj bolnici novcem iz državne kase tokom 2013. godine lečena su 32 para, isto koliko od početka 2014 (iznos koji je RFZO refundirao po paru u prošloj godini iznosio je 230.660 dinara, a u ovoj 221.347 dinara).

Miodrag Stojković (foto: spebo.co.rs)

Govoreći o svojim iskustvima u ovakvoj saradnji sa državnom, Stojković u razgovoru za "eKapiju" kaže da su više nego pozitivna.

- Jedine preporuke su da se skrati vreme čekanja koje pacijenti provedu od analiza do odlaska na vantelesnu. Drugo, da pacijenti sami odlučuju gde će ići, bilo to državno ili privatno, neka odluka bude samo njihova.

Pacijenti koji se o trošku RFZO sada leče u "Spebo Medical" čine manje od 10% od ukupnog broja pacijenata koji u Leskovcu prođe kroz program vantelesne oplodnje, pa Stojković kaže da su u stanju da prime mnogo više pacijenta i da bi rado ponovo bili partner države na ovaj način. Stojković smatra i da je potrebno trajno uključiti pojedine privatne klinike za vantelesnu oplodnju u sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja, a ne samo kada državni kapaciteti nisu dovoljni.

- Usluge i njihov kvalitet bi trebalo da budu parametri. Interes svih je da se sto više beba rađa i ne vidim razlog zašto bi privatnici, naravno ako ispunjavaju sve zakonske normative, bili zapostavljeni.

U Republičkom fondu podsećaju da se zasada sa privatnicima potpisuju ugovori samo za one usluge koje se ne mogu ostvariti u okviru postojeće mreže državnih zdravstvenih ustanova, a u postupku ocene opravdanosti zaključivanja ugovora pribavljaju mišljenje od Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović – Batut".

Privatnici traže da se ovaj delokrug proširi na oblasti gde postoje liste čekanja, kao i male privatne prakse, ali država smatra da bi najpre trebalo maksimalno iskoristiti kapacitete državnih ustanova.

Refundacija troškova zdravstvene zaštite na koju se čeka duže od 30 dana

Osiguranici mogu da specijalističko-konsultativne i dijagnostičke preglede, koji im ne mogu biti pruženi u roku od 30 dana u državnoj ustanovi, plate i obave kod privatnika, a zatim refundiraju novac u filijali Fonda.

Sa ovom mogućnošću, međutim nisi upoznati mnogi građani u Srbiji, a RFZO propisuje uslove, kao i za koje usluge je moguće, a za koje ne izvršiti povraćaj novca.

foto: Ivana Vuksa

Kako je navedeno na sajtu Republičkog fonda, da bi osiguranik ostvario pravo na refundaciju, neophodno je da mu zdravstvena ustanova, koja nije u mogućnosti da u roku od 30 dana pruži potrebnu zdravstvenu uslugu, izda potvrdu o nemogućnosti pružanja te usluge (pdf obrazac PZ). Mogućnost refundacije postoji za zdravstvene usluge kao što su laboratorijske analize, rendgen, ultrazvučni i drugi pregledi, medicinska rehabilitacija i drugi specijalistički i dijagnostički pregledi.

Izuzetak predstavljaju zdravstvene usluge za koje je propisano utvrđivanje lista čekanja (MR i CT dijagnostika, koronarografija srca, revaskularizacija miokarda Bypass hirurgijom, ugradnja endoproteza kuka itd.), kao i redovni kontrolni pregledi (na tri, četiri, šest meseci, godinu dana...) i neophodne dijagnostičke i laboratorijske analize potrebne za taj pregled. Redovne kontrolne preglede i uz njih neophodne dijagnostičke i laboratorijske analize, ustanova je dužna da pruži do roka u kojem je doktor tražio pregled, a koji može biti i duži od 30 dana, navedeno je.

Zahtev za refundaciju podnosi se u matičnoj filijali RFZO, na pdf obrascu REF1, koji se dobija u filijali. Uz zahtev se prilaže potvrda o nemogućnosti pružanja usluge (obrazac PZ) i kompletna medicinska i računska dokumentacija. Ukoliko filijala utvrdi da je zahtev za refundaciju osnovan, novac će osiguraniku biti vraćen u visini stvarnih troškova.

Ivana Bezarević