Rast spoljnotrgovinske razmene donosi povoljnije cene transporta - Asimetričnost uvoza i izvoza veliki problem za logističare

foto: DeiMosz/shutterstock.com

Srbija je od januara do kraja oktobra 2016. izvezla robu u vrednosti 11,07 mlrd EUR, što je za 10,1% više nego u istom periodu prošle godine, a uvezla za 14,24 mlrd EUR, odnosno za 5,1% više na godišnjem nivou. Kako je saopštio Republički zavod za statistiku, ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije dostigla je u 10 meseci ove godine 25,31 mlrd EUR, što je za 7,2% više nego u istom periodu 2015.

Pokrivenost uvoza izvozom je porasla sa prošlogodišnjih 74,3% na 77,8% u posmatranom desetomesečnom periodu.

Porastom obima robne razmene sa svetom raste i potražnja za transportnim uslugama, što generalno može uticati na smanjenje njihovih cena.

- Poznato je da se cene transportnih i logističkih usluga uglavnom formiraju na bazi ponude i potražnje na tržištu. Međutim, one ne zavise samo od obima uvoznih i izvoznih tokova, već i od veličine i strukture pojedinačne isporuke, vrste robe, relacija i rastojanja prevoza i niza drugih faktora. Tako, na primer, ranije su bili dominantni masovni tereti i veće količine isporuke robe u međunarodnim tokovima, dok danas uvoznici i izvoznici zahtevaju manje i češće partije isporuke – objašnjava u razgovoru za eKapiju profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu Milorad Kilibarda.

On navodi da kompanije na ovaj način žele da izbegnu velike zalihe i da smanje troškove čuvanja robe, ali i eventualne negativne posledice koje mogu nastati zbog neizvesne i nepouzdane tražnje.

- Ovakvim pristupom transportne i logističke kompanije imaju problem optimalnog iskorišćenja tovarnog prostora i transportnih kapaciteta, što svakako utiče na ekonomičnost poslovanja i cene usluga. Logističke i špediterske kompanije rade konsolidaciju robnih tokova na glavnim transportnim pravcima i logističkim mrežama sa ciljem da ispune zahteve i očekivanja korisnika, s jedne strane, i organizuju efikasne i ekonomične tokove, s druge – ističe profesor Kilibarda.

foto: s_oleg/shutterstock.com

Sagovornik eKapije navodi da veliki problem predstavlja i nesimetričnost uvoznih i izvoznih robnih tokova na određenim transportnim pravcima, što otežava uvođenje redovnih linijskih prevoza u svim vidovima transporta, koji su po pravilu sa nižim cenama. Naime, postoje transportni pravci sa vrlo velikim obimom izvoznih tokova i sa vrlo malim uvoznim tokovima, te je izražen problem korišćenja povratnih tura, ekonomičnosti i cena transportnih usluga.

- Velika ponuda logističkih i transportnih kompanija i relativno mali obim tokova uvoza i izvoza kod nas, nelojalna konkurencija i lobistički pristup na tržištu često teraju firme da pružaju usluge i posluju na granici ekonomičnosti. To ima za posledicu niži nivo kvaliteta usluge i neadekvatan razvoj logističkih rešenja i usluga – smatra Kilibarda.

Samo u oktobru 2016. godine iz Srbije je izvezeno robe u vrednosti 1,14 mlrd EUR, što čini povećanje od 9,2% u odnosu na isti mesec 2015. Uvoz je iznosio 1,49 mlrd EUR i veći je za 0,7% nego u oktobru prošle godine.

Ukupna vrednost izvoza 15 najvećih domaćih izvoznika iznosila je u periodu od januara do oktobra 3,2 mlrd EUR, a kompanija Fiat Chrysler automobili Srbija (FCA) i dalje drži prvo mesto, objavilo je Ministarstvo finansija. FCA je ostvario izvoz u vrednosti od 929,8 mil EUR. Na drugom mestu je kompanija Hesteel sa izvozom "teškim" 280,2 mil EUR, a treći je pirotski Tigar čiji je izvoz 267,5 mil EUR. Na četvrtom mestu je duvanska industrija Philip Morris (188,5 mil EUR), a peta je Naftna industrija Srbije (NIS) koja je na strana tržišta plasirala proizvode u vrednosti 187,7 mil EUR.

foto: Maryna Pleshkun/shutterstock.com

- Povećanje spoljno-trgovinskog prometa u oba smera svakako znači i povećanje obima posla za sve kompanije koje se bave logističkim uslugama. To takođe znači da će se povećati konkurencija, a samim tim i nastaviti snižavanje cena usluga. Trenutno su cene na nešto višem nivou, jer se bliži kraj godine kada je, po pravilu, povećana potražnja – kaže u razgovoru za eKapiju Slavoljub Jevtić, predsednik Nacionalne asocijacije Transport i logistika.

On je saglasan sa profesorom Kilibardom kada je reč o asimetričnosti uvoza i izvoza i navodi da ova nejednakost proizvodi takođe asimetričnu tražnju, odnosno povećanje cena usluga u uvozu.

- Statistički posmatrano, u kontinentalnom transportu je povećana tražnja za uslugama izvoza, a u prekomorskom transportu u uvozu. Slična situacija je i u avio transportu, jer je potrebno pre božićnih praznika obaviti isporuke svih ugovorenih roba. Povećan uvoz robe, pre svega komercijalne ili robe široke potrošnje, dovodi i do povećanja tražnje, kako za skladišnim uslugama, tako i za domaćom distribucijom – objašnjava Jevtić.

Profesor Kilibarda podseća da donju granicu cene logističkih usluga određuju troškovi koje kompanija mora pokriti, a gornju granicu tržište, odnosno ponuda i potražnja. Gde će se cena naći između ove dve cifre zavisi od poslovne politike svake pojedinačne firme.

- Troškovi, odnosno cena logistike i transporta, imaju veliko učešće u ceni proizvoda. Ono se kreće i do 20% za određene vrste roba, što u principu predstavlja značajan prostor za racionalizaciju i uštede. Međutim, kompanije često ne razumeju svu kompleksnost logističkih operacija i očekuju nerealno niske cene usluga. Žele da na području logistike nadoknade sve druge neracionalnosti u uvoznim i izvoznim poslovima, što nije baš uvek moguće – zaključuje Milorad Kilibarda.

Glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije u prvih deset meseci 2016. godine bili su Italija (1,8 mlrd USD), Nemačka (1,6 mlrd USD), Bosna i Hercegovina (1 mlrd USD), Rumunija (677 mil USD) i Ruska Federacija (650 mil EUR).

Glavni partneri u uvozi bili su Nemačka (2 mlrd USD), Italija (1,7 mlrd USD), Kina (1,3 mlrd USD), Ruska Federacija (1,2 mlrd USD) i Mađarska (724 mil USD).

foto: carina.rs

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, a članice Evropske unije čine čak 64,7% ukupne razmene Srbije.

U razmeni sa zemljama CEFTA sporazuma Srbija ima suficit od oko 1,6 mlrd USD koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda, proizvoda od metala, kao i izvoza raznih gotovih proizvoda.

- Postojeći ugovori o bescarinskoj trgovini povećali su tržišni uticaj globalnih proizvodnih i trgovinskih kompanija na količine roba koje se plasiraju na tržište Srbije. Istovremeno, domaće logističke kompanije suočene su sa velikom konkurencijom koju nameću vodeći svetski i evropski logistički provajderi, kako sa aspekta zahteva tehnologije rada, tako i iz ugla komercijalnih uslova poslovanja – ističe Slavoljub Jevtić.

On navodi da su nakon velike krize, koja se i kod nas osetila počev od 2008. godine, svi poslovni činioci posvetili veliki deo svojih aktivnosti smanjivanju troškova logistike.

- Taj trend je još aktuelan sa izgledima daljeg smanjenja troškova logistike. Kako bi se održali na tržištu domaćim kompanijama ostaje da se dodatnim investicijama i optimizacijom procesa izbore za povećanje tržišnog udela – zaključuje Jevtić i dodaje da je saobraćajna – ali ne samo saobraćajna – infrastruktura osnovni preduslov za konkurentnost.