|
| foto: Denphumi/shutterstock.com |
Udeo broja MMSP preduzeća u domaćoj privredi iznosi 99,5%, što je približno stanju u Evropskoj uniji, a imamo i sličan broj zaposlenih u ovom sektoru. Međutim, bitna razlika nastaje kada uporedimo statistiku Srbije i EU u učešću ovih privrednika u bruto društvenom proizvodu. Naime, MMSP preduzeća u srpskom BDP-u učestvuju sa tek 34%, u poređenju sa evropskih 55%, što govori u prilog činjenici da taj sektor u Srbiji nije dovoljno razvijen.
Privrednici kao jedan od najvećih problema vide izvore finansiranja, a ono što njih svakako uvek interesuje jeste kako doći do novca i hoće li taj pristup biti lakši, brži i, u krajnjoj liniji, hoće li taj novac biti "jeftiniji".
Teško dostupni
Prema indeksu globalne konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma, Srbija se, prema dostupnosti finansijskih usluga nalazi na 97. od 140 mesta. To je ujedno i problem koji domaći preduzetnici, pored neefikasne državne birokratije i nestabilnosti propisa, stalno naglašavaju. Prema lakoći dobijanja kredita Srbija se nalazi na 120, a prema prihvatljivosti cena finansijskih usluga na 111. mestu.
Prema anketi 1.000 srpskih preduzeća, koju svake godine tradicionalno sprovodi kancelarija Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) u Srbiji, samo 10,1% domaćih firmi traži neke izvore finansiranja kod komercijalnih banaka. U USAID-u smatraju, na osnovu ankete iz novembra 2015, da su razlozi za to sve skuplji krediti. Razlog za sve skuplje zajmove je, između ostalog, i to što je procenat nenaplativih kredita sve veći, pa banke moraju da amortizuju i povećaju procenu rizika kod drugih klijenata. Procenat nenaplativih kredita u Srbiji je oko 22%.
Sa druge strane, ipak, činjenica je da su kamate na kredite na istorijskom minimumu, budući da su i Narodna banka Srbije, ali i Evropska centralna banka, smanjile referentnu kamatnu stopu.
|
| foto: Borislav Bajkic/shutterstock.com |
I likvidnost kompanija, kažu, narušena je nepromišljenim zaduživanjem u prošlosti. Stoga, teško je očekivati od bankara da daju novac nekome ko ima nezavidnu kreditnu istoriju.
Da su obe strane opreznije pokazuju podaci Udruženja banaka Srbije, koje navodi da je uspostavljena stabilnost kod kašnjenja u vraćanju kredita. Udeo pozajmica pravnih lica koja kasne u otplati u avgustu je bio 13,7%, dok je u zakašnjenju i 16,1% kredita preduzetnika.
Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić očekuje da će se nizak nivo kamatnih stopa zadržati, a da će kreditna aktivnost, koja je počela da se povećava, još više da oživi 2017. Tada se, na podlozi talasa koji najavljuje Vlada, očekuje povećanje potrošnje sektora stanovništva usled najavljenih većih plata ili će povećanje uslediti ukoliko dođe do aranžmana države, koji bi doneli krupne infrastrukturne projekte i dodatno upošljavanje.
Time bi se, kako za eKapiju objašnjava profesor Đukić, stvorio osnov i za rastuću kreditnu tražnju, a banke će apsolutno biti spremne da ponude jako povoljne kredite za srpske prilike. Sagovornik našeg portala objašnjava pak, da mi nikada nećemo imati cenu kredita kao u Evrozoni, "jer mi i ne pripadamo tom društvu", dodajući kao primer da ni Grčka nije trebalo da se nađe tu.
Država
Dok privrednici pokušavaju da ostvare bolji kontakt sa predstavnicima bankarske industrije, država je 2016. godinu proglasila Godinom preduzetništva. Ministarstvo privrede je prezentovalo nekoliko različitih programa države u cilju da se ojačaju preduzetničke snage, pomogne preduzetnicima koji počinju posao i pruži finansijski i nefinansijski oslonac za dugoročni razvoj preduzetničkog duha.
U ovom Ministarstvu za eKapiju kažu da je država po prvi put objedinila kapacitete, opredelila nikad veća sredstva i usmerila ih na razvoj preduzetništva i malih i srednjih preduzeća. Više od 28 državnih i evropskih institucija, nevladinih organizacija i udruženja privrednika uključilo se u Godinu preduzetništva. Od 33 programa, za privrednike je u ovom trenutku otvoreno 17 konkursa, dok ih je 11 zatvoreno. Ukupan budžet je 16 milijardi dinara, od kojih je 4,4 milijarde bespovratno, a do sada je odobreno oko 9,5 milijardi dinara.
|
| foto: Rawpixel/shutterstock.com |
Prema istraživanju USAID Projekta za bolje uslove poslovanja pod nazivom "Finansiranje rasta malih preduzeća – ključna pitanja i preporuke za Srbiju", zajmodavci se neprekidno suočavaju sa niskom stopom i visokim troškovima naplate, kao i sa nepredvidivošću postupka koji bi inače trebalo da bude veoma predvidljiv.
Uprkos ograničenoj ponudi finansiranja koju pružaju banke, iako su u porastu - malo je drugih značajnih alternativnih kanala za pristup novcu.
- Značajna ograničenja predstavljaju odsustvo sveobuhvatnih propisa o nebankarskim finansijskim institucijama, slabosti Zakona o lizingu i neefikasno izvršenje komercijalnih ugovora o kreditu - smatraju u USAID-u.
Takođe, nije zanemarljiva činjenica ni da je tržište kapitala u Srbiji jako plitko i slabo aktivno.
Kompanije u Srbiji zasad imaju i ograničene mogućnosti za finansiranje iz fondova Evropske unije, jer ne postoji izdvojena linija za preduzeća, a u posebnim programima nema dovoljno novca za sve.
To bi trebalo da se promeni sa pristupanjem EU, kada će naša zemlja dobijati i do 20 puta više novca iz evropskih fondova nego sada, pa bi za sedam godina moglo da stigne do 20 mlrd EUR. Biće otvorene znatno veće mogućnosti da preduzeća koriste ova sredstva, jer će više milijardi evra moći da se opredeli za biznis sektor.
Međutim, bez obzira na to što se finansiranje godinama unazad vidi kao jedan od najkritičnijih faktora za razvoj preduzetništva u Srbiji, jedan deo stručne javnosti smatra da, iako do novca nije lako doći, ipak ga ima više nego što se misli.
- Nebankarski izvori finansiranja stoje na raspolaganju preduzećima na samom početku poslovanja, onima koji žele da rastu i razvijaju se, ali i da se rapidno šire kroz akvizicije – kaže za eKapiju Zoran Mitić, direktor finansijske konsultantske kuće SEECAP.
To se prvenstveno odnosi na investicioni kapital (private equity), risk kapital (venture capital), poslovne anđele, mezzanine i druge finansijske instrumente. Ipak, Srbija ih, u poređenju sa drugim zemljama, i dalje slabo koristi.
Upravo ovo neprepoznavanje i finansijska neinformisanost predstavljaju još jednu visoku prepreku za brži rast privrede.
Jelena Đelić
Kompletan sadržaj Tematskog biltena "Izvori finansiranja - kako do novca?" možete pročitati OVDE.
