Igor Anić, član Izvršnog odbora ProCredit banke - Fokusiraćemo se na organski rast i podršku malim i srednjim preduzećima i poljoprivrednicima

Igor Anić

Zaduživanje privrede i stanovništva nikada nije bilo povoljnije, što je posledica kretanja referentne kamatne stope, kako Narodne banke Srbije, tako i Evropske centralne banke. Ipak, nerešeni loši plasmani iz prošlosti koče neke kompanije da dođu do novca, kaže u razgovoru za eKapiju Igor Anić, član Izvršnog odbora ProCredit banke i dodaje da je to jedan od razloga zašto je nekome teže doći do novih izvora sredstava.

Ova banka jedan je od lidera u finansiranju poljoprivrednika, a osim toga, već dugi niz godina fokus stavlja na podršku malim i srednjim preduzećima.

eKapija: Glavni segment poslovanja ProCredit banke je kreditiranje malih i srednjih preduzeća, kao i poljoprivrede. Kako vidite njihov položaj i uslove za razvoj u Srbiji, u poređenju sa zemljama regiona?

- Poslovni ambijent, kako za mala i srednja preduzeća, tako i za poljoprivredu se poboljšava iz godine u godinu, i u regulatornom i u smislu finansijskih usluga. Mi kao banka se već 15 godina bavimo kreditiranjem malih i srednjih preduzeća i poljoprivrede. Rekao bih da smo u tome bili pioniri, te da smo dosta učestvovali i u kreiranju finansijske svesti i znanja kako MSP sektora tako i poljoprivrednih proizvođača. Takođe, smatram i da se sam kvalitet finansijskih usluga poboljšava iz godine u godinu.

U poređenju sa regionom mislim da je situacija manje više slična, u zavisnosti od toga sa kojom se zemljom se poredimo. Kako mi kao bankarska grupacija poslujemo u većini zemalja u regionu, možemo da vidimo da se poslovni ambijent svugde poboljšao. Naravno, ima mnogo prostora za unapređenje, kako u pravcu bezbednosti naplate potraživanja, tako i u smislu podrške za neke specifične investicije. U svakom slučaju, možemo da primetimo da je i fokus države upravo na malim i srednjim preduzećima.

eKapija: Neretko se privrednici žale da su krediti skupi, da teško dolaze do novca. Sa druge strane bankari tvrde da novca ima, da je kapitalna adekvatnost odgovarajuća, ali da nema dovoljno likvidnih kompanija. Kako izaći iz tog začaranog kruga? Kako poboljšati likvidnost kompanija i samim tim likvidnost cele privrede?

- Kamatne stope na kredite nikada nisu bile povoljnije i jeftinije. To je globalni trend koji je u korelaciji sa kretanjem referentne kamatne stope i Evropske centralne banke, ali i Narodne banke Srbije. Zaduživanje privrede i stanovništva nikada nije bilo povoljnije. Ukoliko se postavlja pitanje da li ima prostora za dalje poboljšanje, to pitanje se mora da staviti u relaciju i sa kvalitetom plasmana koji postoje u privredi, kao i sa kreditnim rizikom zemlje. Veća preduzeća imaju manje-više iste uslove kao preduzeća koja posluju recimo u Hrvatskoj i Bugarskoj, kao zemljama Evropske unije. Takođe uslovi za te kompanije su jako slični uslovima koje imaju preduzeća u Nemačkoj, gde je naša matična kompanija.

Postoji drugi problem koji ste vi naveli - da banke imaju dosta likvidnih sredstava, koja preduzeća ne mogu da dobiju. Razlog tome, između ostalog, je što postoji dosta problematičnih plasmana iz prošlosti koji nisu rešeni. Naravno da ta preduzeća imaju problem da se opet zaduže, zato što nisu ušla u proces "prepakivanja" svojih bilansa, rešavanja svojih problema uz saglasnost svih poverilaca među kojima su i banke.

Mi imamo mnogo kvalitetnih klijenata. Dok je prosek NPL-ova u privredi na tržištu Srbije 26%, a kod nas je udeo NPL-a ispod 3%.

eKapija: ProCredit je već dugo poznat upravo kao banka koja ima nizak nivo nenaplativih i teško naplativih kredita. Koji je glavni razlog tome?

- Osnovni razlog je što se i mi kao banka, a i naši savetnici za privredu, jako dobro upoznajemo sa biznisom i znamo šta je pravi proizvod za klijenta, da ne postoji ročna transformacija, da ne postoji finansiranje investicija iz kratkoročnih sredstva i tako dalje. Nema drugog recepta osim potpune posvećenosti klijentima.

eKapija: Kako vidite stanje na bankarskom tržištu u Srbiji? Više od decenije se govori o prevelikom broju banka i o neophodnoj konsolidaciji. Očekujete li nove akvizicije?

Energetski efikasna zgrada ProCredit banke u Nišu

- Mislim da je 30 banaka na kreditni portfolio bankarskog sektora koji je oko 15 mlrd EUR, zaista preveliki broj. Da bi većina banaka pozitivno poslovala, mora doći do racionalizacije i optimizacije. Već nekoliko godina, bankarski sektor ima povraćaj na kapital između 0 i 5 posto, što je jako nisko, imajući u vidu sve pokazatelje koji se gledaju prilikom investiranja u Srbiju, pogotovu u bankarski sektor. Stoga su moja očekivanja svakako da do konsolidacije bankarskog sektora mora doći u narednom periodu.

Mi, kao banka, nismo usmereni na spajanja i pripajanja, već na organski rast.

Međutim, ne bih se iznenadio, imajući u vidu namere Vlade Srbije da u dogovoru sa MMF-om uđe u privatizaciju državnih banka, da će do konsolidacije tržišta doći u naredne 2 godine.

eKapija: Prošle godine Evropska banka za obnovu i razvoj odobrila je kredit od 60 mil EUR ProCredit banci kao podršku kreditiranju malih i srednjih preduzeća u Srbiji. Koliko ste zadovoljni tim potezom, kakav je bio odziv, odnosno koliko je novca od toga već plasirano?

- Do sada smo povukli 40 od ukupno 60 mil EUR, najveći deo sredstava je već plasiran, a ostatak će biti povučen u dogledno vreme. Ta sredstva su bila namenjena za finansiranje malih i srednjih preduzeća i u najvećoj meri su tako i utrošena. Što se tiče novih linija, mogu reći da postoji dosta programa koji su u toku. Najinteresantniji program koji smo imali u saradnji sa NBS su Apex kreditne linije, ali tu su i dodatne linije koje mi dogovaramo na nivou grupacije. Sve te linije imaju za cilj pospešivanje investicija. Kada kažem investicija, mislim na ulaganja koja mala i srednja preduzeća imaju u nabavku opreme, povećanje produktivnosti, efikasnosti i konkurentnosti, što će u narednom periodu i biti fokus.

Sa druge strane, i mi kao banka koja prikuplja depozite kako od stanovništva tako i od privrede, nevezano za te kreditne linije, iz sopstvenih sredstava finansiramo potrebe privrednika. Stoga, bićemo tu da pratimo sve potrebe malih i srednjih preduzeća, kao i poljoprivrede.

eKapija: Da li postoje privredne grane na koje ćete biti fokusirani u narednom periodu?

- Osim poljoprivrede, nama su u sektoru malih i srednjih preduzeća interesantna proizvodna preduzeća, koja moraju da uđu u jedan veći ciklus zamene proizvodnog asortimana i opreme, upravo da bi bili konkurentniji kako na lokalnom, tako i na inostranom tržištu. Kako bi ta preduzeća napredovala, mi ćemo biti tu da podržimo njihovu konkurentnost.

eKapija: Možemo li očekivati nove proizvode iz ProCredit banke?

- ProCredit banka već nudi sve poznate proizvode na tržištu. Ono što smo mi prošle godine kao pioniri uveli na bankarskom tržištu su samouslužne zone 24/7, gde se može obaviti većina gotovinskih i bezgotovinskih transakcija. To govori u prilog tome da je naša banka raspoloživa kako privrednicima i poljoprivrednicima, tako i stanovništvu, 24 sata dnevno.

Do sada je 97% transakcija u našoj banci obavljeno elektronskim putem, bilo kroz internet bankarstvo, m banking ili zone 24/7. Naš cilj je da u naredna tri meseca uopšte nemamo novca na stolu.

eKapija: Kakve su perspektive u sektoru poljoprivrede?

- Ono što smo iskusili u prethodnih nekoliko godina jeste da agrar ima ekstenzivni rast, kako među individualnim poljoprivrednim gazdinstvima, tako i među preduzećima u sektoru prerade hrane. Mislim da će taj trend da se nastavi i ubuduće. Kao banka koja je lider u finansiranju poljoprivrednika u Srbiji, svakako i dalje ostajemo partneri u podršci poljoprivrednika, ali smo tu i kao podrška u dodavanju vrednosti agro proizvodnje, u smislu izvoza, plasmana proizvoda, investicija, kako na tržištu Srbije, tako i van njega.

eKapija: Koliko ste zadovoljni poslovanjem u prethodnom periodu i kakva su vam očekivanja u narednom?

- Poslovna klima ima trend poboljšanja, što je u skladu sa najavljenim rastom BDP-a i sa investicijama koje su u toku, a vidimo da ima poboljšanja i u sektoru građevinske industrije. Kao banka i dalje ćemo se fokusirati na zdrav i organski rast i praćenje malih i srednjih preduzeća i poljoprivrede. Naravno, uvek smo tu da podržimo i stanovništvo, pogotovu u segmentu stambenih kredita, unapređenju kvaliteta života domaćinstva...

Jelena Đelić

Kompletan sadržaj Tematskog biltena "Izvori finansiranja - kako do novca?" možete pročitati OVDE.