Srbija je šampion u još nekim disciplinama, osim sportskih. Prvaci smo Evrope po energetskoj neefikasnosti. Razloga da našu energiju čuvamo je mnogo, ali onaj finansijski momenat je zasigurno najbitniji. Sve je više dostupnih fondova, kao i kreditnih linija banaka namenjenih projektima koji povećavaju energetsku efikasnost. Ipak, to još nije dovoljno da se promeni svest svih građana da je svako od nas, dobrim delom, kreator računa za grejanje ili struju.
U razvijenim zemljama jedna trećina potrošnje odlazi na zgradarstvo, a najveći deo na industriju, dok u Srbiji najveća potrošnja, čak 60%, odlazi na zgrade. Zbog toga je poboljšanje energetskih kvaliteta zgrada ključno za ostvarivanje ciljanih ušteda energije za 9% u desetogodišnjem periodu od 2008. do 2018. godine.
Država je prve korake napravila osnivanjem Budžetskog fonda za podizanje energetske efikasnosti. Ovaj fond je u prošloj godini raspolagao sa 180 miliona dinara namenjenih za projekte javnog sektora. Stručnjaci se slažu da se na tome ne bi trebalo zaustaviti. Ni sektor industrije nije bog zna kako štedljiv. Na industriju odlazi oko 27% ukupne potrošnje energije u Srbiji. Tehnologija koja se koristi u našim preduzećima stara je, uglavnom, i preko 20 godina i sa niskim je stepenom energetske efikasnosti. U Tematskom biltenu koji je pred vama, pokušaćemo, između ostalog, da pojasnimo kako ušteda energije kao rezultat implementacije sistema energetskog menadžmenta kompaniji donosi direktan profit.
Štednja je neophodna i iz razloga što Srbija u nekim oblastima troši pet puta više primarne energije po jedinici bruto društvenog proizvoda nego razvijene zemlje. Utrošak energije u nekim sektorima je čak četiri do pet puta veći od zapadnih zemalja. Zbog toga privreda proizvodi robu koja nije konkurentna, domaćinstva plaćaju veće račune, dok država daje više para za uvoz struje, gasa i drugih energenata.
Ipak, kako kažu sagovornici Tematskog biltena "Energetska efikasnost – danas ulaganje, sutra profit", ključni korak za unapređenje energetske efikasnosti u Srbiji je da se dopre do pojedinaca, koji, zbog nedostatka novca ili nedovoljnog znanja o mogućim uštedama, ne unapređuju svoj dom.
Ne zaboravite, ako trenutno nemate novac da promenite stolariju, postavite solarne panele ili promenite način grejanja, sigurno možete da ugasite svetlo za sobom, izvučete punjač za telefon ili laptop iz zida kada ne radi ili da ne ostavljate bojler uključen kada vam topla voda ne treba.
Efikasna potrošnja energije je obaveza svih nas, a ne samo energetskih kompanija i države!
Urednica biltena: Jelena Đelić
U razvijenim zemljama jedna trećina potrošnje odlazi na zgradarstvo, a najveći deo na industriju, dok u Srbiji najveća potrošnja, čak 60%, odlazi na zgrade. Zbog toga je poboljšanje energetskih kvaliteta zgrada ključno za ostvarivanje ciljanih ušteda energije za 9% u desetogodišnjem periodu od 2008. do 2018. godine.
Država je prve korake napravila osnivanjem Budžetskog fonda za podizanje energetske efikasnosti. Ovaj fond je u prošloj godini raspolagao sa 180 miliona dinara namenjenih za projekte javnog sektora. Stručnjaci se slažu da se na tome ne bi trebalo zaustaviti. Ni sektor industrije nije bog zna kako štedljiv. Na industriju odlazi oko 27% ukupne potrošnje energije u Srbiji. Tehnologija koja se koristi u našim preduzećima stara je, uglavnom, i preko 20 godina i sa niskim je stepenom energetske efikasnosti. U Tematskom biltenu koji je pred vama, pokušaćemo, između ostalog, da pojasnimo kako ušteda energije kao rezultat implementacije sistema energetskog menadžmenta kompaniji donosi direktan profit.
Štednja je neophodna i iz razloga što Srbija u nekim oblastima troši pet puta više primarne energije po jedinici bruto društvenog proizvoda nego razvijene zemlje. Utrošak energije u nekim sektorima je čak četiri do pet puta veći od zapadnih zemalja. Zbog toga privreda proizvodi robu koja nije konkurentna, domaćinstva plaćaju veće račune, dok država daje više para za uvoz struje, gasa i drugih energenata.
Ipak, kako kažu sagovornici Tematskog biltena "Energetska efikasnost – danas ulaganje, sutra profit", ključni korak za unapređenje energetske efikasnosti u Srbiji je da se dopre do pojedinaca, koji, zbog nedostatka novca ili nedovoljnog znanja o mogućim uštedama, ne unapređuju svoj dom.
Ne zaboravite, ako trenutno nemate novac da promenite stolariju, postavite solarne panele ili promenite način grejanja, sigurno možete da ugasite svetlo za sobom, izvučete punjač za telefon ili laptop iz zida kada ne radi ili da ne ostavljate bojler uključen kada vam topla voda ne treba.
Efikasna potrošnja energije je obaveza svih nas, a ne samo energetskih kompanija i države!
Urednica biltena: Jelena Đelić
Kompletan sadržaj Tematskog biltena "Energetska efikasnost – danas ulaganje, sutra profit" možete pročitati OVDE.
