Školski policajac, zaštita važnih objekata i kritičnih infrastruktura - Birokratija stala na put saradnji javnog i privatnog sektora bezbednosti

foto: Dmitry Kalinovsky/shutterstock.com

Države se sve više suočavaju sa bezbednosnim izazovima sa kojima ne mogu same da se izbore, pa je saradnja privatnog i javnog sektora neizbežna. U Srbiji, oko 45% ugovora privatne firme za obezbeđenje imaju sa državom i javnim preduzećima, a procena je da ti ugovori vezuju i do 80% raspoloživog fizičkog obezbeđenja.

Međutim, osim fizičkog obezbeđenja u državnim institucijama, javni i privatni sektor bi mogao ostvariti značajnu saradnju u oblasti - zaštite javnih skupova, sportskih događaja, obezbeđenja važnih objekata i kritičnih infrastruktura, obezbeđenja ulica, kontrole saobraćaja i bezbednosti na rekama.

To za naš portal kaže Zoran Milićević, sekretar Udruženja za privatno obezbeđenje Privredne komore Srbije. To udruženje je 2011. godine pokrenulo i realizovalo inicijativu oko formiranja Komisije za javno privatno partnerstvo (JPP) u sektoru bezbednosti između Udruženja PKS i Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) na osnovu Memoranduma o saradnji između PKS-udruženja i MUP. Komisija obuhvata učešće i svih relevantnih faktora u Srbiji koji se bave ovim segmentom.

- Ciljevi se odvijaju u nekoliko faza. Prioritet je bilo donošenje Zakona o privatnom obezbeđenju i podzakonskih akata, druga faza definisanje oblasti u kojima je najlakše ostvariti JPP (operativni i strateški ciljevi postoje na osnovu dve održane konferencije) i treća faza je odabir partnerstva čiji se rezultati tiču građana, bezbednosti lokalnih samouprava i kritičnih infrastruktura. Ovakvo partnerstvo bi obuhvatalo javne skupove i sportske događaje, projekat "Školski policajac", obezbeđenje važnih objekata i kritičnih infrastruktura, obezbeđenje ulica, kontrolu saobraćaja i bezbednost na rekama itd – kaže Milićević.

Da je partnerstvo neophodno govori i činjenica da su kompanije iz ove delatnosti dale svoj doprinos i za vreme velikih poplava u 2014. godini.

- Neposredno posle poplava razmatrali smo sva iskustva i predloge sa stručnih skupova dostavili svim nadležnim ministarstvima. Takođe, za pravno regulisanje određene uloge ovog segmenta dostavili smo i predloge za Izmene i dopune Zakona o vanrednim situacijama koji su sada na razmatranju. Novi Zakon očekujemo do kraja godine.

Marko Milošević, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), nam potvrđuje da je za partnerstva javnog i privatnog sektora neophodna obostrana saradnja i definisanje prostora za primenu JPP.

- Do sada postoje neke ideje koje bi rasteretile rad policije u korist firmi za privatno obezbeđenje. Neophodna je uspostava mehanizma kontrole – zaštite javnog interesa – koji bi učinio to partnerstvo efikasnim. Do sada MUP nije formirao Komisiju za JPP što je po Zakonu o privatnom obezbeđenju obavezno, već se rad odvija u telu koje je 2011. godine kreirala Privredna komora Srbije. To je funkcionalno dobro, ali nije obavezujuće i tu je problem – dve godine od usvajanja Zakona o privatnom obezbeđenju, podzakonska akta i instituti predviđeni zakonom nisu usvojeni – dodaje Milošević.

- Možda je prepreka i usporavanje posledica birokratizacije i korak po korak razbijanja predrasuda... Javno privatno partnerstvo je definisano kroz dva akciona plana sa dve konferencije, kao i odlukama stručnog saveta ministra. Efikasnije i dosledno primenjivanje svih odluka doprineće boljem napretku i unapređivanju svih segmenata bezbednosti - objašnjava Milićević.

Iz Udruženja nam kažu i da će privatno obezbeđenje imati sve veću ulogu u svim elementima bezbednosti i ljudi, imovine i poslovanja.

- Kad se kaže ljudi podrazumevamo građane na poslu i u objektima poslovanja, decu u vrtićima i školama, privatna zaštita pojedinih osoba, bezbednost infrastrukturnih objekata na rekama, kritičnih infrastruktura, objekata od značaja za odbranu zemlje, lokalne samouprave sa svojom infrastrukturom itd...

Marko Milošević takođe smatra da veliki izazov predstavlja zaštita kritične infrastrukture (sredstva i imovina koji su ključni za neometano funkcionisanje ekonomije i društva), gde privatne firme mogu dati strateški doprinos.

- To uostalom i Zakon o privatnom obezbeđenju predviđa, mada do danas nije definisano šta je to kritična infrastruktura. JPP bi moglo pozitivno da doprinese povećanju bezbednosti u odnosu na postojeći sistem javnih nabavki koje se obnavljaju svakih godinu dana. Takođe, u oblasti tehničke zaštite ove firme bi mogle da doprinesu kvalitetom opreme za koju ne postoje adekvatna sredstva u MUP – poput saobraćajnog video-nadzora, te evidentiranja saobraćajnih prekršaja.

Podaci govore da je u svim evropskim državama sve veća prisutnost kompanija za privatno obezbeđenje, a da se broj zaposlenih u državnoj službi bezbednosti smanjuje. Na pitanje kako vidi razvoj tog sektora u narednom periodu u Srbiji, Milošević nam odgovara:

- Uglavnom je odnos privatnog obezbeđenja i policije oko 1:1, gde jedino Bugarska odskače sa 5 službenika privatnog obezbeđenja na jednog policajca. Ova proporcija će ostati i u Srbiji, jer se privatni klijenti više oslanjaju na tehničke mere obezbeđenja, uz povremene obilaske patrola. Dakle, na tržištu postoji trend smanjenja fizičkog obezbeđenja, dok javni sektor najviše koristi ove usluge. Kako je to najmanja investicija, firme se bore za poslove sa državom, jer u državi malo ko kontroliše kvalitet isporučene usluge (manjak znanja i strah od novog ciklusa javne nabavke). U tom kontekstu, javnom sektoru se može predstaviti potreba za većim brojem čuvara koji i nisu neophodni.

Marija Kambić