Novi nameti ugrožavaju izvoz i konkurentnost Dunava - Lučke takse pogodile i brodare i privrednike

foto: Chubykin Arkady/shutterstock.com

Nekoliko stranih brodara na Dunavu ne tovari u Srbiji od 4. aprila ove godine. U strahu od novih taksi koje je Vlada Srbije uvela na osnovu Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim putevima, radije zaobilaze našu zemlju, a poslove ugovaraju na relaciji Mađarska-Rumunija. Još teže, nove naknade pogodile su domaću privredu-izvoznike, budući da se novim opterećenjima umanjuje konkurentnost na tržištu, a neki su čak prinuđeni da rade bez profita.

Nove namete na plovnim putevima Vlada je uvela početkom aprila kada je na snagu stupila Odluka o visini i načinu plaćanja lučkih i pristanišnih naknada kako bi se izdržavala novoformirana Agencija za upravljanje lukama pri Ministarstvu saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture (jer njeno finansiranje nije predviđeno budžetom).

U pomenutom ministarstvu kažu da se lučke naknade naplaćuju u svim lukama u Republici Srbiji i drugim evropskim zemljama bez izuzetaka, te da je Srbija do 2014. godine bila jedina zemlja u Evropi u kojoj se lučke naknade nisu naplaćivale. Sve su, kako ističu, naplaćivali privatni lučki operateri, uprkos činjenici da su luke dobra u opštoj upotrebi.

Poznavaoci prilika, međutim, tvrde da se ovakve naknade ne primenjuju nigde u Evropi. U inostranstvu postoje jasno definisane lučke takse ali je definisano i šta je to "lučka uprava", "lučki operater", "lučke takse", "lučke usluge", "dok je većina luka kod nas privatizovana po nekom starom i prevaziđenom zakonu, i sasvim je logično da oni koji su kupili (i uredno platili) luku, očekuju da je ona njihovo vlasništvo".

- Novo telo, Agenciju za upravljanje lukama, država je prekasno stvorila, te sada traže legalan način da otmu nazad deo onog što je već prodato – tvrde brodari.

Nove naknade odnose se na plaćanje četiri stvari – upotrebu obale, pristajanje brodova, ležarinu u lukama i operativnu upotrebu luke, odnosno pristaništa kao dobra u opštoj upotrebi. Prvu taksu plaća vlasnik robe, druge dve brodar, a poslednju lučki operater.

- Svaki od ovih obveznika ne može raditi besplatno, svi rade za svoje usluge i svi su za iznos tih naknada podigli svoju cenu – kaže za "eKapiju" Vukosav Saković, predsednik udruženja "Žita Srbije".

On naglašava da su sve ove naknade već postojale - izvoznici su i pre plaćali agentima za transport, lukama i što se doveze roba i što se utovara u luci, te je ovo "samo još jedno novo opterećenje za privredu".

Prema podacima ovog udruženja, Srbija je ove godine izvezla oko 3 miliona tona kukuruza, 500.000 t pšenice, 130.000 t soje, oko 70.000 t suncokreta, od čega 80% ide Dunavom.

- To su ogromne količine ako znamo da je samo jedna od novih taksi, za upotrebu obale, iznosila 17 dinara. Druge je teško izračunati jer nisu lako vidljive nego zavise od snage broda koji je uplovio, dužine barži, vremena koje je provedeno u lukama - dosta je skrivenog novca koji se na prvi pogled ne može videti. Ali ako više od 3 miliona tona robe pomnožimo sa 17 vidimo da se radi o velikom novcu koji je izvučen od privrede i usmeren u državni aparat – kaže Saković.

Prema izveštaju Agencije za upravljanje lukama, od početka naplate lučkih naknada naplaćeno je 48.337.245,15 dinara po osnovu naknade za upotrebu obale, naknade za pristajanje i ležarine, dok se iznos od 8.899.811,36 trenutno potražuje po osnovu popunjenih sažetih obrazaca i izdatih faktura. Od toga, 10.946.801,24 dinara je naplaćeno u putničkom prevozu, dok je 37.390.444,79 naplaćeno u teretnom prevozu. Ukupno, procenat naplate lučkih naknada iznosi 84,39%.

U Ministarstvu saobraćaja podsećaju, da je Zakonom o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama Agencija za upravljanje lukama dužna da deo sredstava ostvarenih naplatom lučkih naknada reinvestira u razvoj lučke infrastrukture, na čemu će se raditi u skladu sa Strategijom razvoja vodnog saobraćaja Republike Srbije od 2015. do 2025. godine.

- Ako je već formirana Agencija ne bi privreda trebalo da bude ta koja se dodatno opterećuje, trebalo je iznaći nova sredstva, pa i budžetska. Vlada nije tu da bi im privreda služila, već oni moraju biti u službi privrede da bi se zemlja razvijala i da bismo više izvozili. Izvoz i taj devizni priliv je neto zarada ove zemlje – naglašava Saković.

Srbija je lane samo od izvoza kukuruza, koji je naš glavni suficitarni proizvod, ostvarila 300 mil EUR prihoda, dok je očekivani prihod za ovu ekonomsku godinu (od 1. oktobra do 30. septembra) 400 miliona.

Nove mere pak, upozoravaju privrednici, prete da ozbiljno ugroze izvoz. Od 300.000 t mesečnog izvoza žitarica u poslednja 2 meseca nije izvezeno ništa. Saković kaže da moraju biti objektivni i da je na ovakvu situaciju uticao i nizak vodostaj Dunava, ali da u svemu tome ne bi trebalo zanemariti iznos taksi, pogotovo što su u trenutku kad su uvedene one stupile na snagu na sve ranije zaključene poslove.

- Žitarice i uljarice kao berzanski proizvodi prodaju se skoro godinu dana unapred, uobičajeno na našim prostorima 6 meseci unapred, kada se sklopi ugovor o količini, ceni i vremenu isporuke. Svi ugovori o izvozu su dakle zaključeni ranije i nigde ugovorom nije bila kalkulisana i taksa, tako da je neke od izvoznika dovela u jako neprijatnu i tešku situaciju da rade bez profita, samo za Agenciju za upravljanje lukama.

U cilju smanjivanja uticaja ovih negativnih efekata na normalno poslovanje domaćih žitara, Vlada je na predlog Ministarstva prošlog meseca usvojila Odluku o izmeni i dopuni Odluke o visini i načinu plaćanja lučkih i pristanišnih naknada, i to naknade za upotrebu obale čiji su obveznici neposredno proizvođači žita (smanjena sa 17 na 8 dinara po toni), i naknade za pristajanje čiji su obveznici vozari kako bi se izbegao posredan uticaj na ukupnu transportnu cenu koju plaćaju žitari (smanjena 50%).

Na osnovu procene ministarstva, predloženim izmenama Odluke svi proizvođači i izvoznici žita će za celu sezonu, po osnovu naknade za upotrebu obale, platiti iznos od oko 12.000.000 dinara, odnosno oko 100.000 EUR, što je ispod iznosa koji žitari snose po osnovu rastura robe.

- Sa aspekta državne administracije to nije neki novac, ali privreda bude blokirana i za 1000 dinara a ne 12 miliona – objašnjava Saković.

Kako ističe, vidi se dobra volja Ministarstva da se nešto uradi, i oni su uradili maksimalno što su mogli u ovom trenutku, ali to maksimalno ne zadovoljava drugu stranu - nije uobičajeno da se roba domaćeg porekla, koja je namenjena izvozu, opterećuje bilo kakvim naknadama i taksama koje bi umanjile njenu konkurentnost.

U Ministarstvu ukazuju međutim, da pravno nije moguće u potpunosti osloboditi izvoznike obaveze plaćanja lučkih naknada jer bi time bila narušena ustavna garancija jednakosti svih učesnika na tržištu.

Saković opet pojašnjava da mnoge zemlje iznalaze nevidljive načine da subvencionišu izvoznike, da se roba o trošku države odveze do određene destinacije, da se utovari, preveze brodom ili nešto što nije direktna subvencija koja je zabranjena propisima Svetske trgovinske asocijacije.

- Za razliku od toga mi imamo kontra meru, koja nam odmaže da zadržimo svoje pozicije i da se borimo za nove. I zbog toga se moramo i dalje boriti da se naknade za izvoz robe domaćeg porekla ukinu jer i sam naziv porazno zvuči.

Stati neće ni brodari. I za njih, nove naknade su nepotrebne i neprimerene.

- Nekim čudom (a i žestokim neznanjem) iz ovih taksi su izuzete barže, što je za brodare dobro. To između ostalog dokazuje koliko su ljudi koji su pisali zakon bili nespremni.

Svi učesnici u privredi znali su za uvođenje lučkih naknada još 2010. godine, kada su prvi put uvedene Zakonom o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama. Vlada i privreda (izvoznici, rečna brodarstva i agenti koji se bave rečnim transportom) dve godine su tražili rešenje koje bi bilo prihvatljivo za obe strane. Nakon što nije pronađeno, Vlada je na predlog Agencije za upravljanje lukama uvela naknade koje se odnose na svu robu koja ide rečnim putem, a definisane su Odlukom o visini i načinu plaćanja lučkih i pristanišnih naknada.