|
| Ana Brnabić |
Velika su očekivanja od novog zakona o energetici, a potom i od donošenja novog ugovora o otkupu struje iz obnovljivih izvora. Šta će doneti novi zakon, koliko vetroparkovi doprinose stabilnosti energetskog sistema u zimskom periodu, da li će Srbija morati da uvozi "zelenu" struju, koliko novca će u državnoj kasi doneti investicije u najveći vetropark, u intervjuu za "eKapiju" govori Ana Brnabić, predstavnica Srpskog udruženja za energiju vetra (SEWEA) i kompanije "Continental Wind Serbia".
eKapija: Šta očekujete od novog zakona o energetici?
- Srpsko udruženje za energiju vetra (SEWEA) je još u januaru ove godine, tokom javne rasprave o nacrtu novog Zakona o energetici resornom ministarstvu poslalo svoje komentare. Očekujemo, naravno, da se Ministarstvo energetike ozbiljno i sa pažnjom bavilo tim komentarima jer SEWEA predstavlja investicioni potencijal između 700 miliona i milijardu evra za Srbiju. Jedna od najvažnijih stvari za sve investitore u energiju vetra u Srbiji su svakako promene u zakonu tako da on predviđa samo jedan Ugovor o otkupu električne energije, a ne veći broj posebnih ugovora kao što je trenutno slučaj. Istovremeno, važno je da je zakonski okvir takav da omogućava donošenje novog ugovora o otkupu električne energije u skladu sa zahtevima međunarodnih finansijskih institucija. Pored ovoga, od novog zakona očekujemo da definiše određene nedorečenosti koje postoje u trenutnom zakonu, kao što je regulisanje dobijanja dozvola i izgradnje priključka za energetske objekte. Verujemo da će novi zakon doneti stabilnost i nadamo se da se više neće tako često menjati. Važno je naglasiti važnost usvajanja svih neophodnih podzakonskih akata u predviđenom, što kraćem, roku. Srbija ima ogroman potencijal u oblasti obnovljivih izvora energije. Svrha zakona treba da bude da omogući što bolje iskorišćavanje ovog potencijala od čega će direktnu korist imati srpski građevinski sektor, budžet Republike Srbije, lokalne samouprave i domaće projektne, transportne, elektro i druge firme.
eKapija: Da li očekujete da se promeni ugovor o otkupu struje iz obnovljivih izvora kako bi odgovarao finansijskim institucijama koje daju kredit investitorima?
- Svakako očekujemo da se, nakon usvajanja novog Zakona o energetici, usvoji i novi Ugovor o otkupu električne energije u formi koja je prihvatljiva za međunarodne finansijske institucije. Nezahvalno je sa pozicije investitora pričati o tome šta u postojećem ugovoru treba da se promeni jer to je ipak stvar međunarodnih finansijskih institucija i komercijalnih banaka. I kada kupujete stan, banka kaže kakav ugovor joj je prihvatljiv da bi vam dala kredit, a ne vi kao kupac. Tako je i u ovom slučaju, ugovor ne određujemo mi već banke koje treba na osnovu njega da kreditiraju izgradnju vetroparkova koja će koštati stotine miliona evra. U januaru ove godine skoro se došlo do takvog ugovora pa su stvari zastale. U svakom slučaju, ne postoji nijedan razlog zašto se takav model ugovora ne bi napravio, a ukoliko se pak ne napravi, već se zadrži postojeći model, neće biti izgradnje vetroparkova. Iskreno verujem da do toga neće doći i da će Vlada Srbije prepoznati potencijal koji ove investicije imaju za našu zemlju.
eKapija: Koliko će "Continental Wind Serbia" uložiti u vetropark u Kovinu snage 142 MW?
- U slučaju našeg projekta, direktni, merljivi, finansijski benefit za ekonomiju Srbije tokom 25 godina, koliko će biti radni vek vetroparka "Čibuk 1" biće oko 260 mil EUR. Od ovoga, oko 130 mil EUR ići će direktno u budžet Republike Srbije kroz poreze (dobit, dividende, imovinu i slično), oko 10 mil EUR će biti za budžet opštine Kovin, oko 55 mil EUR će biti potrošeno za izgradnju vetroparka (angažman domaćih građevinskih, transportnih i elektro kompanija, oko 400 radnika, cement, gvožđe, ostali lokalni materijali), oko 30 mil EUR će u budućnosti ići za domaću kompaniju koja će voditi vetropark (administrativni troškovi, plate za oko 25 radnika i slično), između 10 i 15 mil EUR će biti za domaće kompanije koje će raditi na održavanju građevinskih objekata i infrastrukture i tako dalje. "Continental Wind" je do danas u razvoj ovog projekta uložio oko 8 mil EUR.
|
| Ana Brnabić |
Sa druge strane, jednako važno je naglasiti i indirektnu finansijsku benefit za Srbiju od izgradnje vetroparka "Čibuk 1". Na prvom mestu, to je svakako povratak investicione banke Vlade SAD-a (OPIC) u Srbiju. OPIC je u julu 2009. godine suspendovao sve programe za Srbiju zbog problema sa privatizacijom "Putnika". Povratak OPIC-a će doprineti ekspanziji američkih investicija u Srbiji i pozicionirati Srbiju kao regionalni centar, jer OPIC nije u ovom trenutku prisutan ni u jednoj zemlji u regionu. "General Electric" (GE) je takođe zainteresovan za veće prisustvo u Srbiji. Ovaj projekat biće korak u tom smeru.
eKapija: Kada budu izgrađeni vetroparkovi, koliko će to povećati račun za struju potrošačima?
- Važno je, naravno, pričati i o troškovima za potrošače električne energije usled povlašćene cena električne energije. Dakle, prema svim našim proračunima, zbog garantovanih otkupnih cena, ukoliko se do 2020. godine izgrade vetroparkovi kapaciteta 500 MW, to će podići finalnu cenu električne energije te godine za 2,4%, što je 0,2 centa po kWh. Za vetropark "Čibuk 1", ukupni procenjeni troškovi za državu Srbiju tokom radnog veka vetroparka bi trebalo da iznose oko 165 mil EUR.
Sve u svemu, ukupni ekonomski benefit od vetroparka "Čibuk 1" će prevazići troškove, odnosno naknadu za povlašćenu otkupnu cenu električne energije, za 65%.
eKapija: Kakvo je iskustvo drugih članica SEWEA, kada bi druge kompanije mogle da počnu da grade vetropark?
- Investitori okupljeni u Srpsko udruženje za energiju vetra (SEWEA) otpočeli su razvoj svojih projekata u Srbiji 2008. i 2009. godine. Već od 2012. i 2013. godine većina članica ovog udruženja imala je izdate građevinske dozvole, ali je primorana da odlaže početak izgradnje iz godine u godinu usled neadekvatnog Ugovora o otkupu električne energije. Do danas, članice SEWEA u Srbiji su investirale oko 30 mil EUR kroz razvoj svojih projekata, a još uvek nisu započele izgradnju. Od toga, preko 90% sredstava otišlo je direktno u srpsku ekonomiju – kroz angažovanje domaćih projektantskih kompanija na izradi tehničke dokumentacije, na geotehnička ispitivanja, geološka istraživanja, kupovinu zemlje; monitoring ptica i slepih miševa koji se radio zbog važnosti očuvanja prirodne sredine i okruženja u kojem žive, plate zaposlenih, poreze, naknade i takse za ishodovanje dozvola i tehničkih uslova itd.
U narednih tri do pet godina, investitori iz EU, SAD, Rusije i Srbije, članice SEWEA, spremne su da izgrade vetroparkove kapaciteta oko 700 MW, što predstavlja ukupnu investiciju od približno milijardu evra u Srbiji. Preduslovi da se krene sa investicijama su, kao što sam već pomenula usvajanje novog zakona o energetici i novog Ugovora o otkupu električne energije.
eKapija: Da li će neki investitor da odustane od ulaganja u Srbiji s obzirom da godinama čekaju na realizaciju?
- Bilo je slučajeva odustajanja od projekata. Tokom 2012. godine austrijski "Kelag" je odustao od projekta izgradnje vetroparka u Inđiji. Danas investitori detaljno analiziraju svoje projekte i fiksne troškove poslovanja u Srbiji jer ne znaju koliko će se još dugo čekati na početak izgradnje projekata u koji su oni već investirali značajna sredstva i za koje su dobili sve potrebne dozvole. Međutim, postoje pozitivni pomaci zbog kojih se nadamo da nećemo doći u situaciju da neko od investitora odustane od svojih projekata. Podatak da milijardu evra investicija u vetroparkove čeka jer ugovor o otkupu struje ne obezbeđuje sigurnost finansijerima izneo je nedavno direktor KfW-a za Srbiju i on dovoljno govori o situaciji u kojoj se svi investitori nalaze.
Verujem u to da Vlada Srbije zaista čini sve kako bi zadržala investitore u zemlji i u tom svetlu očekujem da će regulatorni okvir vrlo brzo kreirati uslove da investitori okupljeni u SEWEA nastave da ulažu.
eKapija: Koliko bi Srbija trebalo da ima vetroparkova odnosno koje snage da ne bi uvozila struju u zimskom periodu?
- Izgradnja vetroparkova će u velikoj meri ojačati srpski energetski sektor, doprineti ukupnoj energetskoj sigurnosti i značajno umanjiti potrebe za uvozom struje jer se 70% proizvodnje struje dobija tokom zimskih meseci. Procenjeno je da bi 500 MW instalisane snage vetroparkova moglo da zameni 90% srpskih potreba za zimskim uvozom.
eKapija: Da li će Srbija morati da uvozi "zelenu" struju ako do 2020. ne bude uspela da dobija 27% struje iz OIE?
|
|
| Ana Brnabić |
- To je odlično pitanje za sve nas koji živimo u Srbiji. Srbija je preuzela obavezu da do 2020. godine 27% ukupno potrošene energije dolazi iz obnovljivih izvora. Vlada Srbije je 2013. godine usvojila Nacionalni akcioni plan za obnovljive izvore energije prema kome, do 2020. godine, treba da imamo 1092 MW novih instaliranih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije kako bi ispunili ovu obavezu, od čega je 500 MW iz vetra. Do danas, prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike, mi smo instaliranih 34 MW od čega 26,3 MW iz malih hidroelektrana, 0,5 MW iz vetra, 2,4 MW iz solarnih elektrana i 4,8 MW iz biomase, a imamo još samo pet godina da dostignemo cilj. Dakle, mi za pet godina treba da izgradimo i priključimo postrojenja na obnovljive izvore energije ukupnog kapaciteta 1058 MW. Ovo mnogo govori o tome u kakvom se mi zaostatku nalazimo.
Šta će se desiti ukoliko ne uspemo da dostignemo cilj od 27%? Postoji verovatnoća da ćemo morati da uvozimo "zelenu" energiju – jer je naša obaveza vezana za "potrošnju" iz obnovljivih izvora energije, a ne "proizvodnju". Na nama je da li mi tu potrošnju hoćemo da postignemo iz domaće proizvodnje ili želimo da uvezemo. Ukoliko ne dostignemo ovu obavezu od 27% ni iz uvoza sigurno je da ćemo plaćati neke penale i da će nam ovo usporiti pristup EU.
eKapija: U čemu vidite najveće probleme energetskog sektora Srbije?
- U ogromnoj zavisnosti od uvoza. U sektoru grejanja mi smo potpuno zavisni od uvoza gasa – 85% sistema daljinskog grejanja je na gas koji se kompletno uvozi. U sektoru proizvodnje električne energije mi smo bili neto uvoznici struje odnosno leti smo izvozili, a zimi uvozili. Ova situacija se drastično pogoršala tokom poplava ove godine kada mi praktično nismo imali sopstvenu proizvodnju - velike hidroelektrane nisu mogle da rade, termoelektrane i kopovi uglja su bili poplavljeni, i bili smo primorani da trošimo oko milion evra dnevno na uvoz struje. Iako se ta situacija sada stabilizovala, mi smo ćemo tokom zime morati da uvozimo i struju i ugalj. Čak i da se poplave nisu desile, sa otvaranjem novih termoelektrana (a predviđa se instaliranje dodatnih 1000 MW termoelektrana do 2025. godine), mi moramo biti spremni na uvoz uglja u nekoj bliskoj budućnosti jer je 76% naših rezervi uglja na Kosovu.
Ovo je strateško pitanje zemlje i mi se nalazimo na prekretnici. Da li ćemo se okrenuti diversifikaciji izvora energije, da li ćemo time stvoriti sigurniji, nezavisniji energetski sistem, da li ćemo stvoriti energetski miks koji se ne bazira u najvećoj meri na termoelektranama i uglju, a u manjoj meri na velikim hidroelektranama, ili ćemo uvesti i proizvodnju iz obnovljivih izvora. Održivo rešenje za naš energetski sistem je mnogo veći fokus na energetskoj efikasnosti, kako bismo manje trošili energiju i samim tim smanjili zavisnost od uvoza, i okretanje obnovljivim izvorima energije.
Suzana Obradović
Kompletan Tematski bilten "Obnovljivi izvori energije-šansa ili obaveza" možete pogledati OVDE.
