|
| Aleksandar Antić (foto: Mc.rs) |
U intervjuu za "eKapiju" Antić govori o novom zakonu o energetici, o ugovoru o otkupu struje od povlašćenih proizvođača, o investicijama u vetroparkove, solarne elektrane i minihidroelektrane, planovim države za obnovljive izvore energije (OIE)...
eKapija: Šta će novo doneti novi zakon o energetici kada su obnovljivi izvori energije u pitanju?
- U odnosu na važeći Zakon o energetici, novi će doneti preciznije i bolјe uređene administrativne procedure, dok će istovremeno biti otklonjeni primećeni nedostaci u vezi izdavanja energetskih dozvola i sticanja statusa povlašćenih proizvođača električne energije. Predlogom novog zakona, Ministarstvo rudarstva i energetike planira da uvede mogućnost dobijanja privremenog statusa povlašćenog proizvođača za sve elektrane koje koriste OIE, a ne samo kao do sada - za elektrane na energiju sunca i vetra. Investitori bi time dobili sigurnije uslove za planiranje investicija, a država mogućnost da centralizovano prati razvoj i realizaciju projekata. Želim da naglasim da novi zakon, u oblasti obnovlјivih izvora energije, ne umanjuje već stečena prava investitora, već samo kvalitetnije uređuje tu oblast.
eKapija: Kada će biti usvojen novi zakon o energetici?
- Nacrt zakona je završen i biće upućen na mišlјenje ostalim ministarstvima. Planirano je da ga parlament usvoji do kraja godine.
eKapija: Da li će Srbija dostići 27% potrošnje struje iz obnovljivih izvora do 2020? Na koji način?
- Da preciziramo, 27% se odnosi na udeo OIE u brutofinalnoj potrošnji energije a ne samo u elektro-sektoru, i to je jedini obavezujući cilј. Državama je data sloboda da same odluče na koji način će to da dostignu, odnosno da potrošnju raspodele na sektor elektro-energetike, sektor grejanja i hlađenja, odnosno na transport.
Prema Nacionalnom akcionom planu za OIE planiramo da udeo obnovlјivih u elektro-energetskom sektoru bude 36%, u sektoru grejanja i hlađenja 30% a u sektoru saobraćaja 10%.
Naravno, važno je istaći da primena mera energetske efikasnosti ima veoma važan uticaj na dostizanje cilјa.
eKapija: Koliko je još potrebno da se proizvede MW iz obnovljivih izvora da bi Srbija dostigla ovaj procenat?
- Prema Nacionalnom akcionom planu za obnovlјive izvore energije, planirano je da se do 2020. godine izgrade nove elektrane ukupne instalisane snage 1.092 MW. Nacionalni interes je da proizvedena energija bude što jeftinija i to je jedan od ciljeva Ministarstva rudarstva i energetike. Ukoliko buduće analize pokažu da realizacija ne prati planiranu "trajektoriju" za dostizanje cilјa ili se ukažu neke povolјnije mogućnosti, ti planovi mogu da budu korigovani u skladu sa realnim mogućnostima i raspoloživim tehnologijama.
eKapija: U slučaju da se to ne desi, da li će naša zemlja morati da uvozi "zelenu struju"?
- Srbija će učiniti sve da se cilј dostigne izgradnjom novih kapaciteta. Zbog toga je donet izuzetno stimulativan pravni okvir kojim se garantuje visok stepen prava za investitore u oblasti OIE. Istakao bih da će uvoz "zelene struje" biti veoma skup i teško ostvariv, imajući u vidu da i članice Evropske unije takođe imaju velike probleme da dostignu svoje obavezujuće cilјeve, te da će se, u narednom periodu, suočiti sa veoma velikom potražnjom za energijom iz obnovlјivih izvora. Zbog toga će se više pažnje posvetiti korišćenju OIE u sektorima grejanja i transporta, gde Srbija ima značajne potencijale.
eKapija: Da li će i na koji način biti promenjen Ugovor o otkupu struje od povlašćenih proizvođača s obzirom na to da sadašnjim modelom ugovora nisu zadovoljne međunarodne finansijske institucije pa ne mogu da odbore kredite investitorima u OIE, pre svega, investitorima u vetroparkove?
- Nakon usvajanja novog zakona predviđeno je da se usvoje i nova podzakonska akta uklјučujući i modele ugovora o otkupu električne energije od povlašćenih proizvođača, takozvani PPA. Ministarstvo rudarstva i energetike će svakako uraditi predlog PPA-a tako da zadovolji sve specifične potrebe zainteresovanih strana, jer je to u interesu i države i investitora.
 |
eKapija: Kada se može očekivati da Srbija dobije vetroparkove s obzirom na to da investitori imaju mnogobrojne probleme sa procedurama u našoj zemlji?
- Mnogi investitori su već realizovali svoje projekte, izgradili minihidroelektrane i male solarne elektrane i stekli status povlašćenih proizvođača električne energije. To je još jedna potvrda da je pravni okvir koji su usvojili Vlada RS i Ministrastvo energetike u ovoj oblasti kompletan i funkcionalan. Izvesni problemi javlјaju se u slučaju izgradnje po snazi i investiciji značajno većih elektrana - vetroparkova. Instalisana snaga vetroturbina u ovom slučaju može da iznosi po nekoliko stotina megavata, odnosno one zahtevaju investicije od nekoliko stotina miliona evra. Zbog toga, a u želјi da osiguraju investiciju, kreiraju sliku da su nedovoljno zaštićeni i jakim marketingom pokušavaju za sebe da obezbede još povolјnije uslove za sklapanje sporazuma. Predlogom novog zakona o energetici dat je pravni osnov da se neka od pitanja koja su bila u vezi sa priključivanjem vetroparkova na prenosni sistem reši.
eKapija: Kompanija "Securum Equity Partners" je bila zainteresovana za izgradnju solarnog parka u Srbiji od 1.000 MW. Ta investicija nije realizovana, a kako je ta kompanija navela, zbog neispunjenja obaveza iz ugovora, tražena je odšteta od 160 mil EUR i pokrenut je sudski spor. Šta se desilo da tim sporom, koje korake je država preduzela?
- Država je ispunila sve svoje ugovorne obaveze. Očigledno je da "Securum" nije pokazao dalјu nameru da realizuje projekat. I uz našu najbolju nameru i dobru volju da se projekat nastavi, investitor je odustao od ugovora i nije pokrenuo spor.
eKapija: Ministarstvo energetike do sada je objavilo 2 javna poziva za dodelu lokacija za izgradnju minihidroelektrana u Srbiji. Koliko investitora se prijavilo u drugom pozivu i za koliko lokacija, kada će biti potpisani memorandumi?
- Investitori su pokazali veliki interes za drugo Obaveštenje o slobodnim lokacijama. Prijave su podnela 74 investitora za 106 lokacija, dok je međuresorna komisija predložila da se sa 40 investitora potpiše trojni memorandum o razumevanju za 79 lokacija.
Potpisivanje trojnih memoranduma između Ministarstva rudarstva i energetike, jedinice lokalne samouprave i investitora je više puta odlagano i očekuje se u skorije vreme.
eKapija: Kada možemo očekivati da prva od minihidroelektrana iz oba poziva bude osposobljena za rad, odnosno priključena u energetski sistem?
- Prema našim saznanjima, nekoliko lokacija je u završnoj fazi ishodovanja dozvola i očekuje se početak radova sa novom građevinskom sezonom. Do kraja sledeće godine realno je očekivati da poteku prvi kilovat-sati iz ovih elektrana.
eKapija: Da li ministarstvo namerava da raspiše novi konkurs za MHE, kada će se to dogoditi i koliko lokacija će biti ponuđeno?
- Iz pretpristupnih fondova (IPA 2013) biće finansirana izrada novog Katastra MHE. Tek po završetku katastra možemo da očekujemo novo obaveštenje o slobodnim lokacijama za MHE.
eKapija: Koji su dalji planovi države kada je reč o obnovljivim izvorima energije?
- Po usvajanju novog zakona o energetici, podzakonska akta će biti usklađena sa zakonom i to je trenutak kada će se dodatno revidirati sistem podsticaja za povlašćene proizvođače električne energije. Od zakonodavnih aktivnosti mora se spomenuti i rad na Uredbi za obavezno namešavanje biogoriva i kriterijume održivosti.
U toku su dva projekta za povećanje korišćenja biomase i to KfW-ov projekat koji je fokusiran na prelazak toplana sa fosilnih na biogoriva i GEF/UNDP projekat koji obezbeđuje grantove za privatne investitore u elektrane na biomasu i biogas.
Suzana Obradović
Kompletan Tematski bilten "Obnovljivi izvori energije-šansa ili obaveza" možete pogledati OVDE.
