Država osniva fond, skupštine stanara uzimaju kredit - Kako do novca za sanaciju stambenih zgrada?

Prva adresa na koju građani očekuju da mogu da se obrate jeste država. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je Nacrtom zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji propisalo osnivanje budžetskog fonda.

Ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović očekuje da će se Zakon naći u Skupštini Srbije u novembru, a, kako je rekla za "eKapiju", u toku su konsultacije sa Ministarstvom finansija o načinu na koji će funkcionisati taj fond.

- Budžetski fond će se isključivo baviti energetskom efikasnošću u sektoru zgradarstva, kako bismo postigli maksimalnu uštedu finalne energije u domaćinstvima, kroz upotrebu efikasnih građevinskih materijala, stolarije, fasada... Unapređenje energetske efikasnosti je proces i što pre s tim krenemo, pre ćemo postići cilj. Povećanjem informisanosti građana, podizanjem nivoa ekološke svesti kroz primenu i upotrebu energetski efikasnih materijala, direktno se utiče na smanjenje finalne potrošnje energije, a samim tim i na upotrebu fosilnih goriva, emisije štetnih gasova i očuvanje životne sredine – napomenula je Mihajlović.

Ona je ukazala da je posebno alarmantno da stambeni objekti troše čak 60% ukupne potrošnje energije u Srbiji, pre svega zbog loše izolacije, dok je taj procenat u EU 40%.

- Zamislite šta bi značilo za račune građana kad budemo uštedeli bar 10% energije. Podatak da u Srbiji čak 80% kuća nema nikakvu termoizolaciju, dovoljno govori o neophodnosti postojanja budžetskog fonda.

Mihajlović je rekla da će sredstva za finansiranje budžetskog fonda obezbediti iz budžeta za tekuću godinu, kao i iz donacija i kredita, ali nije precizirala o kolikom novcu je reč.

Kako je navela ministarka, najteži deo posla će biti energetska sanacija postojećih stambenih objekata.

Zorana Mihajlović

- Jedan od ključnih aspekata prilikom utvrđivanja mera energetske sanacije stambenih zgrada je različita kreditna sposobnost vlasnika stanova. Insistiraćemo da se kroz izmene propisa omogući skupštinama stanara da kod banaka mogu da podnose zahteve za podizanje kredita, što do sada nije bio slučaj.

Uspostavljanje budžetskog fonda za energetsku efikasnost od 1. januara 2014. predviđeno je i Zakonom o efikasnom korišćenju energije. Ministarstvo energetike je predvidelo da će subvencionisani kredit biti dostupan preko banaka, a da će sredstva moći da koriste građani i lokalne samouprave. U februaru je raspisan javni poziv samo za lokalne samouprave, ali iz Ministarstva energetike još nisu objavili da li je neka opština dobila novac, za koje projekte, i da li će iz tog fonda novac dobiti građani.

Beogradski fond za energetsku efikasnost

Čelnici glavnog grada najvili su formiranje posebnog budžetskog fonda grada za energetsku efikasnost.

Kako nam je rekao Marko Stojanović, sekretar Sekretarijata za energetiku grada Beograda, taj fond će biti formiran.

- To je odluka koja je u proceduri. Treba da definišemo izvore sredstava. Sigurno je da će manjim delom biti punjen iz budžeta, potom iz određenih aktivnosti grada, koje će predviđati ulaganje u taj fond, kao i od potencijalnih partnera investitora koji bi nas pratili u tom poslu.

DRUGI FONDOVI ZA GRAĐANE I FIRME

U našoj zemlji građani i firme mogu dobiti novac za energetsku efikasnost od stranih fondova, a novac se, pre svega, plasira preko banaka koje posluju u Srbiji.

KfW (Kreditanstalt fur Wiederaufbau)

Nemačka razvojna banka (KfW) jedna je od najvećih stranih banaka koje, u saradnji sa našim bankama, obezbeđuje povoljne kredite i Republici Srbiji, odobrava zajmove za finansiranje poljoprivrede, energetske efikasnosti, obnovljive energije i opštinske infrastrukture.

EBRD (European Bank for Reconstruction and Development)

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) pomaže Srbiji u proizvodnji energenata iz obnovljivih izvora, davanjem kredita "Elektroprivredi Srbije" za rekonstrukciju postojećih i izgradnju novih mini hidroelektrana i proizvodnju energije iz drugih obnovljivih izvora. EBRD sarađuje sa domaćim bankama preko kojih realizuje kreditne linije za realizaciju projekata iz oblasti energetske efikasnosti Zapadnog Balkana.

WBIF (Western Balkans Investment Framework)

WBIF je zajednička inicijativa Evropske komisije i partnerskih međunarodnih finansijskih institucija (Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i Razvojne banke Veća Evrope i KfW banke), za podršku socio-ekonomskog razvoja i pridruživanja zemalja Zapadnog Balkana Evropi, kroz investiranje u oblast energetske efikasnosti. WBIF sačinjavaju Zajednički fond za grant sredstva i Zajednički fond za kreditiranje, a cilj im je da se za prioritetne projekte u regionu objedine i koordiniraju različiti izvori finansiranja, prvenstveno krediti sa grant sredstvima. Projekti kojima se odobravaju ova sredstva u skladu su sa pretpristupnom strategijom EU i relevantnim sektorskim strateškim dokumentima i planovima investicija.

WEBSEFF (Western Balkans Sustainable Energy Financing Facility)

WeBSEFF ima kreditnu liniju namenjenu eksploataciji održivih izvora energije za Zapadni Balkan, koju je obezbedila Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), a koja se plasira preko lokalnih banaka i namenjena je za investicije privatnih i industrijskih kompanija, čiji projekti rezultiraju prihvatljivom i održivom upotrebom energije, koje implementiraju projekte energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije, kao i mere EE i OIE u građevini u komercijalne svrhe.

GGF (Green for Growth Fund)

Fond zelenog razvoja jugoistočne Evrope (GGF) je osnovan 2009. godine kao javno privatno partnerstvo Nemačke razvojne banke (KfW) i Evropske investicione banke (EIB), uz finansijsku pomoć Evropske komisije, Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Nemačkog saveznog ministarstva za obnovu i razvoj. Njegova oblast delovanja je podsticanje energetske efikasnosti i korišćenje obnovljivih izvora energije.

GEF (Global Environmental Facility)

GEF ujedinjuje 183 zemlje u partnerstvo sa međunarodnim institucijama, civilnim organizacijama i privatnim sektorom, kako bi poradili na pitanjima svetske ekologije uz davanje podrške inicijativama nacionalnih održivih razvoja. Ova nezavisna organizacija finansira projekte vezane za klimatske promene, trajne organske zagađivače i drugo, od čega je za Srbiju značajna podrška razvoju biomase.

Suzana Obradović