Korak po korak do "čistog" računa za grejanje - Naplata po utrošku u podstanicama kreće 2015, a u stanovima za 5-10 godina

(Foto: Ivana Vuksa)

- Imam sopstveni kotao za gas i mogućnost da sama odlučujem o temperaturi u stanu. To znači da je grejanje pojačano kada smo u stanu, a smanjeno kada nismo. Kotao greje i vodu, tako da je račun za struju manji. Kada se stan od 40 kvadrata ne greje, oko 8 meseci račun za gas je manji od 1.000 dinara, dok je potrošnja u zimskom periodu u proseku 7-8 hiljada dinara. Osim cene, važan je i komfor, jer sam po svojim potrebama kreiraš okruženje u svom stanu – ispričala nam je Jovanović svoje iskustvo.

Međutim, nisu svi te sreće. Naplata grejanja po utrošku je krenula u nekoliko gradova, iako nisu obezbeđeni standardi izolovanosti zgrada, pa građani plaćaju velike račune.

- Građani su dobro prihvatili naplatu grejanja po utrošku koja je u Čačku uvedena od prošle grejne sezone za sve korisnike daljinskog grejanja. U nekim objektima se potrošnja toplote meri u podstanicama, a neke skupštine stanara su organizovale uvođenje delitelja toplote za svaki stan. Građani, čija zgrada je imala dobru izolaciju, plaćali su 30% manje račune, dok su građani u starim objektima plaćali dosta veće račune – kaže za "eKapiju" Obrad Stevanović, direktor JKP "Čačak".

S obzirom na to da se u Beogradu na daljinsko grejanje toplotnom energijom snabdeva 300.000 objekata, od kojih većina nema potrebne standarde izolacije, naplata grejanja po utrošku ne bi imala nikakve pozitivne efekte. Odlučeno je da se taj proces odvija fazno.

Marko Stojanović

- U Gradu Beogradu, kao najvećem konzumu kada je u pitanju isporuka toplotne energije, sistem je decenijama razvijan na jedan način i ne možemo ga u kratkom roku prekomponovati u klasičnu naplatu po utrošku. Skoro polovina objekata nema ispunjene elementarne standarde izolacije, što naplatu po utrošku čini nefunkcionalnom. Za isti kvalitet grejanja koji danas imaju građani bi dobili veće račune – ističe u razgovoru za "eKapiju" Marko Stojanović, sekretar Sekretarijata za energetiku grada Beograda.

Prva faza sledeće godine

Od 1. januara 2015. godine trebalo bi, prema zakonskom roku, da počne naplata grejanja po utrošku, ali će taj rok očigledno morati da bude pomeren.

- Od 1. januara očekujemo da ćemo krenuti u naplatu po utrošku koja će se odnositi na podstanicu. Grad Beograd je u prethodnom periodu uložio značajna sredstva u modernizaciju podstanica, tako da postoji mogućnost očitavanja potrošene struje u podstanici. To znači da će količina toplote koju isporuči određena podstanica u zgradi biti podeljena na kvadratne metre stanova, tako da će već taj obračun biti mnogo precizniji nego sad – najavljuje Stojanović.

Prvi čovek Sekretarijata za energetiku Beograda objašnjava da će građani dobijati dvanaestomesečni račun u različitom iznosu.

- Građani će 6 meseci plaćati takozvano tehničko održavanje što bi za prosečni stan od 50-60 kvadrata iznosilo 1.700-1.800 dinara mesečno. Ali će zato u grejnoj sezoni potrošači plaćati veće račune. Vodili smo računa da kada su pikovi u decembru, januaru i februaru, građani iznos lakše plate, tako što ćemo vršiti uravnoteženje računa za tih šest meseci. Ovo je prvi korak, i normalno je da će biti problemčića, ali je ozbiljan iskorak za naplatu po utrošku.

Dobili smo potvrdu i u Agenciji za energetiku Republike Srbije da je naplata po utrošku odložena. Dejan Stojanović, član saveta Agencije za energetiku kaže da će od sledeće grejne sezone krenuti merenje u podstanicama, a za zgrade koje budu imale delitelje toplote i po stanovima.

- Kao pripremu za novi sistem, građani će od ove grejne sezone početi da dobjaju dva računa za grejanje – jedan kao i do sada, a drugi koji će se praviti na osnovu merenja u podstanicama – najavljuje Stojanović u razgovoru za naš portal.

S druge strane, ekspert za politiku EU u oblasti energetike i klimatskih promena Aleksandar Macura, smatra da je glavni problem u daljinskom grejanju u Srbiji visoka cena proizvedene toplote zbog zastarele tehnologije.

- U tom kontekstu pitanje merenja je sporedno za održivost koja je ozbiljno ugrožena. Merenje na nivou podstanice može ipak pomoći energetsku efikasnost celog sistema ako se ispune i drugi preduslovi, dok individualno merenje predstavlja ozbiljan trošak bez vidljivih koristi – ocenjuje Macura.

Drugi korak – plaćanje izolacije preko "Infostana"

Upravo se druga faza naplate grejanja po utrošku odnosi na to da se stanovi prilagode takvom sistemu, odnosno da naplata grejanja po utrošku "ne ohladi" novčanike Beograđana.

- Određeni broj objekata treba da se snimi sa tehničke, građevinske strane, i da se uđe u koncept u kojima će se fasade srediti. To sve zavisi od sredstava kojih sada nema. Očekujemo da ćemo obezbediti eksterno finansiranje od fondova banaka koji će pratiti realizaciju koncepta - rekao nam je Marko Stojanović, sekretar Sekretarijata za energetiku grada Beograda.

Aleksandar Macura

Naš sagovornik kaže da bi investicija mogla da se realizuje tako što bi oni obezbedili kapital, a građani bi uloženi novac sa sanaciju fasada i stolarije vraćali preko uplatnica "Infostana" na određeni period.

- Na ovaj način ćemo olakšati građanima, jer su troškovi veliki i oni bi sami veoma teško našli neophodna sredstva. Postoji jedna zabluda kod građana, a to je da će uvođenje naplate po utrošku smanjiti cenu grejanja. Neće sigurno biti smanjena cena u starim zgardama u kojim nisu ispunjeni standardi izolacije. Grejanjem po utrošku će građani, prema svojim potrebama i prema mogućnostima, definisati komfor u stanu. Naši građani su navikli da sede lagano obučeni u zimskom periodu sa odškrinutim prozorom radi provetravanja, a to nije standard nigde u Evropi.

Stojanović kaže da i "Beogradskim elektranama" najviše odgovara grejanje po utrošku odnosno, kako kaže, "čist račun duga ljubav".

I u Poslovnom udruženju "Toplane Srbije" kažu da im je cilj da što pre pređu na merenje toplotne energije po utrošku.

- Što se tiče toplana, one su 80% spremne. Problem je što građani nisu spremni niti su detaljno obavešteni o ovom vidu naplate. A najveći problem su stare zgrade koje nemaju odgovarajuću izolaciju – kaže za "eKapiju" Milovan Lečić, direktor "Toplana Srbije"

Prema najavama nadležnih, uvođenje naplate grejanja po utrošku će ipak u Beogradu da se odvija u narednih 5-10 godina.

Suzana Obradović