Pasoš dobilo više od 400 zgrada - Građani zainteresovani za kupovinu novih stanova zbog veće uštede u potrošnji energije

Nijedan objekat od septembra 2012. godine ne može da dobije upotrebnu dozvolu dok se ne preda energetski pasoš. Stručnjaci su saglasni da je taj dokument dosta uticao da investitori više obraćaju pažnju na uvođenje mera energetske efikasnosti, a samim tim obezbedio građanima manje račune za grejanje i struju.

- Pokazalo se da zgrade sa energetskim pasošima donose znatne uštede. Do sada je bila praksa da arhitekte projektuju što lepšu zgradu sa što više prozora, a onda dođu građevinci pa je naprave sa što manje materijala i što tanjim zidovima. Inženjer energetske efikasnosti, zajedno sa svim strukama, treba da kaže da je za nove zgrade minimalni dozvoljeni energetski razred – razred C. To znači da je za stambene individualne zgrade godišnji utrošak energije 65 KWh po kvadratu, što je više nego dupla ušteda u odnosu na sadašnje stanje u starim objektima – rekao je za "eKapiju" prof. dr Dragoslav Šumarac, predsednik Skupštine Inženjerske komore Srbije.

Energetski pasoš sadrži podatke o energetskom razredu zgrade prema njenim energetskim svojstvima određenim na osnovu izračunate potrebne finalne godišnje toplotne energije za grejanje. Po pravilniku o energetskim pasošima, postoji osam kategorija energetskih razreda u energetskom pasošu - od "A plus" što je najveća energetska efikasnost, do "G" što je najmanja.

Dr Goran Jankes, profesor Inovacionog centra Mašinskog fakulteta u Beogradu, takođe smatra da Pravilnik o energetskim pasošima primorava investitore da vode računa o energetskoj efikasnosti. On kritikuje stavku u Pravilniku koja kaže da stari objekti moraju da se unaprede najmanje za jednu kategoriju po utrošku energije.

- Najveći potrošači energije su domaćinstva, stambeni fond je star. Stara izolacija ne odgovara novim pravilnicima. Sve zgrade posle renoviranja, prema Pravilniku, moraju da imaju jednu klasu više. Mislim da je u toj tački pravilnik manjkav, jer bi trebalo da se i za renovirane zgrade uvede minimalno energetski razred C kao obaveza. Kad se već ulaže novac u rekonstrukciju i menja se fasada, bolje je da se poveća izolacija za nekoliko centimetara nego da zgrada i nakon rekonstrukcije ostane energetski neefikasna – ukazuje Jankes.

(Foto: Shutterstock.com)

Inženjeri energetske efikasnosti

Licencirani inženjeri za energetsku efikasnost izrađuju eleborat energetske efikasnosti zgrada koji je neophodan da bi se dobila građevinska dozvola, a sam energetski pasoš izdaje ovlašćena kompanija, koja ima inženjere za energetsku efikasnost zgrada.

Prema podacima Inženjerske komore koja vrši obuke i izdaje licence, do sada je obuku prošlo 1.920 kandidata, stručni ispit je položilo 1.564, a do sada je izdato 1.304 licence. U toku je obuka za novembarski ispitni rok za koju se prijavilo oko 70 kandidata.

Kompanija "Atrium Consulting" u svom timu ima dva inženjera sa licencom odgovornog projektanta za energetsku efikasnost zgrada.

- Time smo stekli i uslov da od Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture dobijemo rešenje da možemo da izdajemo energetske pasoše. Osim ovih licenci, "Atrium Consulting" poseduje i licence za sertifikaciju zelenih zgrada po sistemima LEED i BREEAM, što nas čini jedinstvenim na tržištu, jer našim projektima možemo da pružimo i domaći i internacionalni sertifikat – rekao je za "eKapiju" Martin Elezović, izvršni direktor kompanije "Atrium Consulting".

Traženiji stanovi sa pasošima

Izvršni direktor "Atrium Consulting"-a napominje da se ta kompanija zalaže da se obaveza izdavanja energetskih pasoša uvede i prilikom kupoprodaje nekretnina.

- Time bi se kupac zaštitio i bio bolje informisan o energetskim svojstvima i troškovima koje će imati nakon kupovine nekretnine. Ovakvo rešenje je postojalo u prvim verzijama pravilnika, ali je u finalnoj verziji ova odredba izbačena. Na ovaj način broj izdatih pasoša bi bio mnogo veći, a samim tim bi se poboljšala i energetska efikasnost u zemlji – ističe Elezović.

Kako nam je rekao Nedeljko Malinović, direktor agencije za promet nekretnina "Legat", građani su zainteresovani za zgrade koje imaju energetski pasoš.

- Cena kvadrata je veća za zgrade koje imaju energetski pasoš jer je objekat kvalitetniji. Nemaju svi novi objekti energetski pasoši, jer je izgradnja nekih zgrada počela pre donošenja pravilnika. Kupci pitaju zašto je veća cena. Kada im objasnimo, veoma su zainteresovani za stan koji je veće energetske efikasnosti – napominje Malinović.

Sledeći korak ka energetskoj efikasnosti

Kao parametar za ocenu energetske efikasnosti koristi se samo energija za grejanje, dok bi u narednim pravilnicima trebalo da bude uključena ventilacija i hlađenje, a potom i korišćenje obnovljivih izvora energije. To je i obavezni korak ka Evropskoj uniji s obzirom na to da će u EU sve javne zgrade do 2018. morati da budu sa nultom potrošnjom energija, a kasnije i privatni objekti.

- Nismo uveli u proceduru energiju potrebnu za hlađenje i ventilaciju jer je procenjeno da se u našem podneblju najviše energije troši za grejanje. U narednom periodu će kroz izmene i dopune aktuelne regulative biti regulisana i pitanja vezana za hlađenje i ventilaciju. Zasada ni obnovljivi izvori energije nisu uvedeni kao obavezni – rekao nam je Dragoslav Šumarac.

Informacije o svim izdatim energetskim pasošima, podaci o licenciranim inženjerima za izradu energetskih pasoša i kompanijama za izdavanje tog dokumenta, najnovije vesti o energetskoj efikasnosti, bi uskoro trebalo da budu dostupne državnim organima, stručnjacima i građanima putem Centralnog registra energetskih pasoša (CREP).

Suzana Obradović