Zaokret u agrarnoj politici ili iznuđena mera?

Najava premijera Aleksandra Vučića da više neće biti subvencionisanja poljoprivrednih tajkuna, već pravih malih zemljoradnika, po oceni dela agroekonomskih stručnjaka, pravi je potez, jer dosadašnji način podsticaja u agraru nije davao rezultate.

Drugi, pak, smatraju da je reč o privremenoj i iznuđenoj meri koja je rezultat potrebe za štednjom u okviru ukupne konsolidacije javnih finansija, a ne deo nove agrarne politike.

Sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije Nenad Budimović za Tanjug kaže da su analize PKS pokazale da dosadašnji način podsticaja u poljoprivredi nije dao rezultate.

- Ne pričamo o količini novca koji je dat, nego o tome kako se taj novac vraća u poljoprivredu, a još je bolje pitanje - da li se vraća - istakao je Budimović.

Prema njegovim rečima, došlo je krajnje vreme za promenu svesti svih onih koji se bave agrobiznisom. On je ocenio da poljoprivrednu proizvodnju treba stimulisati na drugačiji način, i to celokupno uz dokumentovanje kako je novac iskorišćen.

Budimović je naveo i da je neophodno da se iz nedavno usvojene krovne Strategije razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja "iznedre" pojedinačne strategije koje bi se odnosile na stočarstvo, biljnu proizvodnju, prehrambenu industriju....

Kako je objasnio, treba da zaživi i regionalizacija, odnosno da se farmeri podstaknu da se bave onim vidom poljoprivrede, za koji stručnjaci utvrde da određeno područje ima najbolje uslove.

- Mora se intenzivno raditi i na informisanju i primeni novih tehnologija i standarda, pogotovo sada kada nam se ponovo otvara tržište Ruske Federacije - ukazao je Budimović, navodeći kao primer uvođenje "Global gap" standarda u proizvodnji voća i povrća.

On je podsetio i da su rezultati poslednjeg popisa poljoprivrede pokazali da je naš agrar pretežno "smešten" u dva do pet hektara, odnosno da je to prosečna veličina poseda kojom raspolaže najveći broj gazdinstava, bez obzira da li je reč o biljnoj ili stočarskoj proizvodnji.

- Imamo oko 600.000 domaćinstava koja se bave poljoprivredom, od toga je 300.000 registrovano, i to govori kolko je to usitnjena proizvodnja - zaključio je Budimović.

Agroekonomski analitičar Milan Prostran mišljenja je da to mera koja je iznuđena, dodajući da pretpostavlja "da je svaki resor dobio zadatak da traži mesta gde može da uštedi kada je u pitanju budžet".

On na taj potez gleda kao na privremeno rešenje, a ne uvod u novu agrarnu politiku.

- Ovakvu vrstu da uslovno kažem - diskriminacije, Evropska unija ne poznaje. Ja mogu da razumem da ova Vlada danas to traži od svih resora i da je tu najlakše napraviti štednju, ali generalno i dalje ne vidim konzistentnu agrarnu politiku - rekao je Prostran Tanjugu.

Prostran očekuje da će pitanje suštinske promene agrarne politike biti otvoreno u narednim godinama, dodajući da ona ima osnov u Strategiji razvoja poljoprivrede i da je treba pragmatično konstituisati.

Direktor udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković smatra, međutim, da se uvek može postaviti pitanje - ko su tajkuni i "po kom broju hektara".

Saković ističe da bi najbolje bilo primeniti sistem iz EU. U Engleskoj, kaže, i kraljica dobija poljoprivredne subvencije, po hektari, bez obzira na funkciju i to "što je sigurno da joj nije potreban taj novac, ali joj on pripada".

- I kod nas će biti najrealnije ako jednog dana svi oni koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom budu mogli da dobiju i adekvatne subvencije, do tada se moramo snalaziti, da bi svi preživeli - i oni koji daju i primaju subvencije - zaključio je Saković.

On je pozdravio predviđenu meru koja se odnosi na to da ubuduće subvencije neće dobijati oni koji zakupe državnu zemlju i kazao da ju je trebalo i pre doneti, jer su se tu "pare vrtele u krug - država s jedne strane davala, a zakupci vraćali".

Premijer Srbije Aleksandar Vučić je u okviru mera fiskalne konsolidacije zemlje rekao da "Vlada više neće da finansira ni poljoprivredne tajkune, već prave male poljoprivredne proizvođače".