Goran Ješić, gradonačelnik Inđije - Javna veza

Goran Ješić

Restoran Satelit na starom putu iz Inđije u Novi Sad jedan je od retkih "poslovnih" restorana u tom gradu. Iako je u proteklih sedam godina opština Inđija uznapredovala do, uz Beograd, najrazvijenije lokalne zajednice u Srbiji, neke navike nisu se promenile. Posle ručka u restoranu, retko ko se vraća na posao. Iz kafane se ide ili kući, ili u drugu kafanu.

No, Satelit je "zapadnjačka varijanta" – mesto za "pauzu za ručak". Restoran je po ukusu Gorana Ješića, gradonačelnika Inđije i čoveka za koga kažu da je najzaslužniji što je ta vojvođanska varoš procvetala. Na čelo grada došao je u 26. godini. Javnost ga je najpre upoznala kao najmlađeg gradonačelnika u Srbiji. Vrlo brzo, mediji su prestali da pričaju o njegovim godinama, a počeli su da broje investitore koji su "na veliko" dolazili u tu opštinu. Danas je malo kome neobično kad čuje da se neka firma seli u Inđiju. Čudi li se, uostalom, iko što baš u taj grad dolaze Red Hot Chili Peppers, jedan od najtraženijih svetskih rok bendova. Dovođenje poznatih muzičara, u Srbiji je u poslednje vreme postala metafora uspeha.

Dok smo ručali, Ješić je bio potpuno posvećen razgovoru. Ipak, često je gledao na sat, iznenađujuće smireno, s obzirom na to da mu je sledio jedan od najbitnijih sastanaka u životu. Odmah nakon sastanka trebalo je, naime, da ode po svoju suprugu i da je vozi u porodilište. Čekao je drugo dete. Da li je poneo rezervnu košulju?
"Imam nekoliko majica u gepeku", rekao je.

Emotivno vezan
Goran Ješić je rođen 1974. godine. Diplomirao je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, sada je na postdiplomskim studijama Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Sprema se, kaže, da ide i na postdiplomske studije na Harvard.

Goran Ješić je 1996. godine bio u organizaciji studentskog protesta, a 2000. godine je bio aktivan u borbi protiv prethodne vlasti. Izabran je za odbornika u skupštini opštine, a potom i za predsednika.

"Kad smo pobedili u Inđiji, nisam imao ideju da budem predsednik opštine. Ali, ekipa mladih ljudi koja je nosila promene, nije htela da predsednik opštine bude neko od kvaziopozicionara, nego neko ko će pomoći da opština napreduje".
Ješić je imao još jedan "kvalitet" – rođen je u Inđiji.

"Uglavnom su u svetu gradonačelnici rođeni u gradovima kojima rukovode. Gradonačelnik mora da bude emotivno vezan za sredinu u kojoj rukovodi", kaže.

On nije jedini iz svoje familije koji je poznat srpskoj javnosti. Njegov brat, Vladimir Ješić, postao je "popularan", nakon incidenta u emisiji TV Apolo, kad ga je ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić šutnuo nezadovoljan postavljenim pitanjem.

U opštinu kojom rukovodi dosad je investiralo oko 30 firmi koje su uložile gotovo 300 miliona evra, što je najviše po stanovniku u Srbiji. Ipak, najviše investicija je stiglo u Beograd. Ješić kaže da je to razumljivo, s obzirom na to da u Srbiju ne dolazi ni blizu ulagača koliko bi trebalo.

"U Srbiji ima malo direktnih investicija. Prošle godine objektivno nije bilo više od pola milijarde dolara direktnih investicija, i najveći broj tih ulaganja je bio na rubu Beograda. Uglavnom investicije i dalje ulaze preko privatizacije. Inđija ima dobru poziciju, ali toliko ima malo investicija da ih sve zadovoljava uža okolina Beograda. Mi smo uspeli da se izborimo za investicije praveći konkurentne stvari – brzu administraciju, smanjili smo korupciju, napravili posebne ulove za investitore. Ali, za to je potrebna jako velika energija", kaže on.

Nakon što je izabran za prvog čoveka opštine, Ješić je promenio način upravljanja u toj lokalnoj zajednici. Uz veliku pomoć USAID-a, opštinu je organizovao kao veliko preduzeće. Takav, korporativni, model upravljanja nije novina u svetu, ali ga je u Srbiji dosad primenila jedino ta vojvođanska opština.

"Većina modernih država u Evropi, kao i lokalne samouprave u tim državama, već decenijama posluju kao kompanije. U modernim državama moguće je moguće da se na lokalnom nivou nivo procedura svede na minimum. Grad je objektivno vrlo kompleksna kompanija. Inđija, na primer, ima 53.000 građana, koji mogu da se dožive i kao akcionari. Njima mora da se objasne sve odluke, a svi modeli upravljanja su kompanijski – postoji budžet i uprava mora da vodi računa kako će da ga troši, mora da se razmišlja o ljudskim resursima, investicione odluke moraju dobro da se razmotre...Tako može da funkcioniše i svaka opština u Srbiji. Ali, za to je potrebno da se država decentralizuje. To je proces koji se širi kao cunami i u Srbiji će se sigurno dogoditi. Ne može Koštunica da stane na granicu Srbije i kaže "ne dam decentralizaciju" – neće moći to da spreči. Na našu žalost, Srbija je danas najkonzervativnije administrativno, teritorijalno i upravljački organizovana država. Ustav koji je usvojen, pravljen je za Srbiju 1905. godine, a ne za Srbiju kakva treba da bude 2015. godine", kaže on.

Lavina
Ješić, naravno, nije jedini zaslužan za uspeh Inđije kao opštine. Ali, ni on, kao ni njegov tim sa kojim radi, po "preuzimanju" grada nisu znali kako se rukovodi opštinom.
"Od 2001. godine smo puno učili, putovali po raznim seminarima. Muka nas je naučila da brzo učimo, kao pred ispit, najviše naučiš dok ga čekaš. Naravno, i drugi ljudi koji su radili sa mnom, putovali su i učili. Napravili smo grupe od po nekoliko ljudi koji su odlazili na obuke u evropske opštine. Kad su ti ljudi shvatili kako opština može da funkcioniše, nastala je lavina koju niko nije mogao da zaustavi", kaže on.

"Sproveli smo najozbiljniju reformu u nekoj državnoj upravi, ne samo u Srbiji, nego i među svim zemljama istočne Evrope koje su sad ušle u EU", dodaje i kaže da u Inđiju dolaze u predstavnici drugih opština da "uče". I to ne samo opština iz Srbije. Dolazili su i predstavnici lokalnih zajednica iz Iraka i Jordana.

Ješić kaže da mu je želja da investitori, osim što ulažu u opštinu, u Inđiju dođu i da žive.
"Ako neko radi ovde, a živi u Beogradu, opština malo koristi ima od toga. Porez na zarade se plaća u mestu boravišta", kaže. No, pitanje zbog čega bi neko živeo u Inđiji kad je Beograd svega 40 kilometara daleko?

A što bi neko živeo u Beogradu kad mu je sve ovde bolje nego tamo? Svi vrtići su bolji nego u Beogradu. Deca u obdaništima imaju besplatne časove stranih jezika i besplatnu školu računara. Svaka osnovna škola ima kompjutere i besplatan Internet za đake. Pozorište besprekorno funkcioniše – četiri puta mesečno gostuju velika beogradska pozorišta. FEST se, paralelno sa Beogradom, održavao i u Inđiji, a pozorište i bioskopi su prodali 350.000 karata prošle godine. U gradu postoji bazen i svi sportski objekti, a još ih se gradi za Univerzijadu. Inđija ima i dobar noćni život, a uz sve to bezbednost je veća nego u Beogradu", kaže on. Šta više, misli Ješić, Inđija bi mogla da postane izbor za život i onima koji rade u Beogradu.

"Uz najveću gužvu, iz Inđije do Sava Centra potrebno je oko pola sata".
U Inđiju bi, kaže on, svoja odeljenja uskoro mogli da otvore i pojedini fakulteti. Ješićeva želja je da što više Inđijaca završi visoke škole i ostane u tom gradu da radi. No, i iza te želje stoji menadžerski motiv.
"Visoko obrazovani radnici imaju i visoke plate. Da bi opština prihodovala isto kao što prihoduje od jednog radnika koji prima 100.000 dinara, potrebno je da uzima porez od pet običnih radnika."

Pošteno
Ješić kaže da posle 2008. godine, kad je Inđija uz Beograd domaćin Unverzijade, ne planira da nastavi da bude gradonačelnik. Ukoliko ne reši da se bavi politikom ("ne želim da uđem u vladu Srbije. Mislim da se bavim ozbiljnijim stvarima, odnosno da radim tamo gde mogu nešto da postignem, a to je Izvršno veće Vojvodine"), otići će u privredu. Moguće je da radi kao privatni konsultant za državnu upravu. Već ima dosta zainteresovanih da im bude konsultant.

"To radim i ovde, a i u Jordanu", kaže Ješić.
Kad ne radi kao gradonačelnik igra fudbal. Tim sportom se poluprofesionalno bavio dok je studirao. Igrao je drugu ligu. Osim posla i fudbala ima malo drugih razonoda. Voli da pije vino, i to iz podruma Kovačević. U fudbal se vratio kao predsednik FK Inđija.

"Nisam nameravao da se vraćam, ali je 2003. godine lokalni tajkun digao ruke od njega i pretilo je da propadne klub koji je star više od 100 godina. Uspeli smo da napravimo zdrav klub i da se vratimo u drugu ligu. Igramo pošteno, bez ’sudija’, bez ’tri za tri’ pa kako nam se zalomi. Ljudi to vole".

poziv na pretplatu na :

Goran Ješić