Strategija za srpski agrar

Srpski agrar dobio je krovni dokument - Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja za narednih deset godina. U resornom ministarstvu kažu da je prioritet postizanje takozvanog "tri ka": kvantitet, kvalitet i kontinuitet.

Da bi se sačuvalo selo, država mora da zaštiti ratare, voćare i povrtare, odnosno omogući veće subvencije. Ko je sve odgovoran za nekonkurentnu agrarnu proizvodnju kod nas i sve veći uvoz poljoprivrednih proizvoda?

Nekada su obronci Jelice i Golije, i ivanjički kraj bili pod poljima krompira. Gajio se vrhunski semenski krompir za naše tržište, ali i za izvoz.

Međutim, povrtar iz Zablaća kod Čačka Mirko Zarić kaže da je to upropašćeno i da se uglavnom 90 odsto semena uvozi iz Holandije pošto nema domaćeg semenskog materijala.

Drago Milošević sa Agroekonomskog fakulteta u Čačku rekao je da je poljoprivreda došla u jedan zavistan, podređen položaj jer ako nemate svoju sortu, hibrid onda ste zavisni od inostranog faktora.

Slična je situacija i s ovogodišnjim rodom krompira za ishranu. Desetkovan je zbog poplava, ali i loše zaštite.

Proizvođač iz Guče Ratko Vukićević rekao je da nikako ne bi trebalo raditi na povećanju površina već svakako na povećanju prinosa jer su tu velike rezerve.

- Sa boljom obradom zemljišta, sa boljom tehnologijom i boljom zaštitom, mi možemo skoro duplirati proizvodnju krompira u Srbiji na istim površinama - naveo je Vukićević.

Roba iz uvoza je jeftinija, jer imaju jeftiniju radnu snagu, bolju tehnologiju i veće podsticaje za poljoprivrednike. Pored krompira, uvozimo i krastavac iz Turske, pasulj iz Egipta i Argentine, kruške iz Južne Amerike.

Andra Milojić iz Zavoda za statistiku kaže da je u periodu januar - jun 2014. za uvoz voća i povrća dato 123 mil EUR, a za krompir u periodu januar - jun dali su 5,3 mil EUR i uvezen je iz Holandije i Nemačke.

Stručnjaci kažu da moramo da čuvamo svoje sorte i hibride. Podsećaju, svi se kunu u seljaka a, kada treba da mu pomognu, prepuste ga surovom tržištu i uvozničkom lobiju.

Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije rekao je da državna administarcija treba da donese odluku i primeni reorganizaciju proizvodnje, što znači da će na određeni način biti stimulisani određeni delovi Srbije za proizvodnju.

- Ako pričamo o višnjama, šljivama, krompiru, luku to ne znači da neko neće moći da sadi i seje šta misli da terba, ali neće biti prepoznat kao proizvođač od strane države. Da podsetim, da svega 4, 8% poljoprivrednog zemljišta je pod voćnjacima, a svega oko devet odsto pod povrtnjacima - naveo je Budimirović.

Nadležni kažu da će učiniti sve da zaštite poljoprivrednike. Zato su, podsećaju, carine na uvoz poljoprivrednih proizvoda od 10 do 30%.

Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković rekla je da će država učiniti sve što je u njenoj moći da kontroliše nastup prerađivača i uvoznika da zaštiti naše poljorivrednike u onoj meri u kojoj je to moguće da ne bi bili u podređenoj poziciji u odnosu na robu koja stiže iz uvoza.

Tajna uspešne poljoprivredne proizvodnje u Evropskoj uniji je u visokim subvencijama. One su bar četiri puta veće nego u Srbiji, a dodatno se subvencioniše i izvoz.

Pored toga, uspeh garantuje i dobra stara evropska praksa da su farmeri uglavnom vlasnici silosa i mlinova, hladnjača, mlekara i klanica, što znatno uvećava njihove prihode.