I gliste donose profit - Porodično gazdinstvo Čović kod Subotice razvija glistenjake za organsku proizvodnju

Farma glista za proizvodnju humusa glistenjaka na poljoprivrednom gazdinstvu Stevana Čovića u Ljutovu kod Subotice do kraja 2015. trebalo bi da ima oko 100 legla glista. Kako je za "eKapiju" rekao Stevan Čović, proces registracije glistenjaka kod Uprave za zaštitu bilja, koja reguliše i prodaju đubriva i drugih sredstava za ishranu bilja, započeće ove jeseni.

- Naša ideja je bila da počnemo od samo jednog legla i do kraja sledeće godine dostignemo planirani kapacitet od 100 legala. Inače, u povoljnim uslovima, gliste se neverovatno brzo razmnožavaju i udvajaju svoje leglo svaka 3 meseca. Započećemo i registraciju proizvodnje organskog povrća, a ta registracija može da potraje i do 3 godine – objašnjava naš sagovornik dodajući da sam proces registracije farme glista košta 35.000 dinara.

S obzirom na to da je na nacionalnom takmičenju za zelene ideje ovaj projekat osvojio treće mesto, a na regionalnom forumu Filantropija za zelene ideje u Albaniji je bio drugoplasiran, Čovići planiraju da novac ulože u povećanje kapaciteta. Nagrada od 7.000 USD sa nacionalnog konkursa će biti dovoljna da započnu proizvodnju glista na otvorenom i da pokriju troškove farme, a nagradu iz Albanije od 10.000 USD će iskoristiti da naprave prvu komercijalnu farmu glista u zatvorenom.

- Za to ćemo izgraditi posebnu vrstu plastenika (Walipini plastenik) koji ćemo zagrevati upotrebom prirodnih održivih resursa. To će biti plastenik ukopan u zemlju, koji se greje na kompost i sveži stajnjak, uz upotrebu termalne mase i drugih održivih principa. Dakle s obzirom na to da smo dobili i drugu nagradu, imaćemo ukupno 200 legala - 100 na otvorenom i 100 u plasteniku – najavljuje Čović.

Uz glistenjak duplo više vitamina C u paprici

Na ideju o ovom inovativnom biznisu, Čović je došao tražeći posao koji ne zahteva previše vremena. Naime, Stevanov sin boluje od Batenove bolesti, te je gotovo nemoguće da nađe redovno zaposlenje, jer sin zahteva dvadesetčetvoročasovnu negu.

- U to vreme sam pomagao bratu, koji na porodičnom imanju u Ljutovu ima plastenike i uzgaja povrće i počeo sam da se raspitujem o organskoj proizvodnji. Tako sam i nabasao na glistenjak, bez kojeg praktično ne može da se zamisli organska proizvodnja povrća. Počeo sam malo više da se raspitujem i otkrio da se radi o izuzetnom proizvodu – priča nam Čović.

Većina ljudi zna da je glistenjak dobar za biljke, ali uglavno ne znaju kako i zašto.

- Da pokušam to "plastično" da objasnim. Zemljište nije samo zemlja u kojoj ima hranljivih materija za bilje. Neophodni su i mikroorganizmi koji će te hranljive materije da razlože na nutrijente koje zatim biljka usvaja preko korena. Kada Vi dodajete veštačka đubriva u zemlju, narušavate balans u tlu i ubijate mikroorganizme. Čak i preteranom upotrebom stajnjaka vi pretrpavate tlo određenim elementima. Zato se višegodišnjom upotrebom u stvari osiromašuje tlo, umesto da se poboljšava. E tu nastupa glistenjak. Glistenjak ne samo da hrani biljke, on hrani i obnavlja tlo.

Glistenjak ima potencijalno više od 10.000 vrsta beneficijalnih bakterija i više od 5.000 vrsta beneficijalnih gljivica koje hrane biljku i štite je od "loših" mikroorganizama.

- U projektu sam to objasnio sledećom rečenicom: "upotrebom glistenjaka biljke rastu brže, jače su i otpornije na bolesti, razvijeniji je korenski sistem i lišće, plodovi su krupniji, ukusniji i kvalitetniji". Dovoljno je reći da paprika uzgajana na glistenjaku ima 100% više vitamina C od tradicionalno gajene paprika. Pojedini plodovi budu i 20-30% veći ako dodajete glistenjak u zemlju – objašnjava Čović.

Uskoro i organsko povrće iz Ljutovo

Na porodičnom imanju Čovića u Ljubinju sada funkcionišu dva odvojena gazdinstva, pored Stevanovog glistenjaka, smeštena je proizvodnja povrća koje vodi Stevanov brat Ivan.

- I moj brat je veoma zainteresovan za prelazak na organsku proizvodnju. Ali, kao i veliki broj ljudi, misli da je to jako teško i da se ne isplati. Zato sam odlučio da napravim test. Sledeće godine ćemo uporedo saditi povrće na tradicionalni način i uz upotrebu glistenjaka. Kao što se vidi sa slika, razlika je neverovatna, ali bitno je da to isto dokažemo i na našim prostorima. Na osnovu tih informacija ćemo sastaviti promotivnu brošuru, a ako sve bude išlo po planu, organizovaćemo i seminar kako bi preneli ljudima svoje iskustvo – planira sagovornik "eKapije".

U sklopu porodičnog biznisa Čovići imaju i cvećaru, a samim tim i mnogo opcija za plasman proizvoda drugim cvećarima, rasadnicima, proizvođačima cveća…

- Ipak ćemo se, makar u početku, fokusirati na krajnje potrošače. Pakovaćemo glistenjak u mala pakovanja i truditi se da radimo kvalitetnu promociju i marketing. Svako pakovanje će imati uputstva za upotrebu za različito bilje ili povrće, verovatno ćemo staviti i fotografije iz našeg eksperimenta. Naravno, kasnijim širenjem proizvodnje otvaraju nam se mogućnosti i za izvoz - smatra sagovornik našeg portala.

Čaj od glistenjaka i mini farma glista

Dakle, Čovićev projekat ne podrazumava samo farmu glista, nego i promociju glistenjaka kao najboljeg organskog đubriva koje postoji. Osim toga, u planu su i dva nova proizvoda koji ne postoje na našem tržištu - mini farme glista i čaj o glistenjaka.

- Veoma mi je bitno i da tržištu predstavimo "čaj od glistenjaka" koji je izuzetan za zalivanje ili kao folijarno đubrivo (prska se na lišće). Druga prednost je što on stvara zaštitni film na bilju i štiti ga od insekata i bolesti. Problem je što još nema jasnih naučnih testiranja koja bi ovo zvanično potvrdila, nego samo iskustva proizvođača, koja su često puna preterivanja. Dakle, i ovaj proizvod ćemo prvo istestirati u svojoj proizvodnji, tako da u trenutku kada ga ponudimo tržištu imamo jasne dokaze šta se tačno njime postiže. Takođe, mnogi proizvođači glistenjaka tvrde da se glistenjak samo stavi u vreću potopi u vodu i ostavi tako nekoliko dana. Ovo je pogrešno i može dovesti do razvoja anaerobnih bakterija što može da nanese više štete nego koristi. "Čaj" od glistenjaka se proizvodi na specifičan način i postoje prirodni preparati koji se dodaju u njega – objašnjava Čović.

Mini farme glista su još jedan inovativni proizvod, jer može da se drži i u stanu, na balkonu.

- Gliste recikliraju sav organski otpad iz domaćinstva (osim mesa i mlečnih proizvoda), a zauzvrat dobijate glistenjak za vaše biljke, a i besplatne gliste ako idete na pecanje. Naravno, gliste možete i prodavati ribolovcima, pa to bude dodatni izvor zarade. Na zapadu ovakve mini farme postaju sve popularnije.

(Mini farma glista) Socijalno preduzeće

Osim ekoloških i ekonomskih, projekat Stevana Čovića ima i socijalni motiv. Zbog sinovljeve bolesti, Čović i njegova supruga su uključeni u rad više udruženja i u saradnji sa njima će obučavati i zapošljavati na farmi osobe sa invaliditetom.

- To će u početku biti neka vrsta radne terapije. A ukoliko taj program zaživi, moja želja je da pomognem Udruženju "ZaJedno" i ŠOSO "Žarko Zrenjanin" da na svojoj ekonomiji nedaleko od Subotice osnuju svoju farmu glista gde bi se zapošljavale osobe sa invaliditetom. Ako pitate roditelja osobe sa invaliditetom šta ga najviše brine, 99% će reći: "Šta će biti sa mojim detetom kada mene više ne bude?" To je upravo razlog zašto sam se odlučio na ovakav korak. Recimo osoba sa Daunovim sindromom koja je fizički vrlo sposobna bi mogla da se, uz obuku i nadzor, zaposli na farmi glistenjaka. Biće to naravno veliki izazov, ali daćemo sve od sebe – ističe sagovornik "eKapije".

Za sada aktivnosti na gazdinstvu, kako kaže naš sagovornik, teku po planu. Čovići trenutno rade na policama za gliste koje će držati u stovarištu gde može da se smesti oko 16 legala.

- Gliste će raditi i preko zime i razmnožavati se. Tokom jeseni planiramo izradu plastenika, a na proleće iznosimo gliste napolje u leje na otvorenom kao i u plastenik – navodi Čović koji na proleće počinje i eksperiment u kojem će porediti tradicionalnu bez glistenjaka i organsku proizvodnju sa glistenjakom i nada se da od 2015. godine započnu i potpuno organsku proizvodnju povrća.

Irina Milošević

Uprava za zaštitu bilja

farma glista

humus

glistenjak

Ljutovo

Stevan Čović

poljoprivredno gazdinstvo Stevan Čović

organsko povrće

organska hrana

farma glista na zatvorenom

farma glista u plasteniku

farma glista u zatvorenom

Walipini plastenik

paprika

Ivan Čović

mini farma glista

čaj od glistenjaka

Udruženje ZaJedno

ŠOSO Žarko Zrenjanin

police za gliste