Reciklažne firme još čekaju na novac za prerađeni otpad

Reciklažne firme još čekaju novac za prerađeni otpad, a konkurs za dodelu sredstava za preradu otpada u ovoj godini mogao bi, prema najavama resornog ministrastva, da bude objavljen do 1. avgusta, rekla je Tanjugu Marija Micaković iz kompanije "Jugo-Impex EER" u Nišu.

Ona je, međuitm, navela da predstavnicima reciklažnih firmi još nisu isplaćena sredstva za sav prerađen otpad u prošloj godini, pa su trenutni uslovi za njihovo poslovanje veoma teški i u većini su smanjeni kapaciteti u preradi, kao i broj zaposlenih.

- Postoje potpisani ugovori, ali se čeka rebalans budžeta za isplatu sredstava. Problem je što je usvajanje rebalansa prolongirano do septembra, što dodatno otežava situaciju i pomera rokove za naplatu - rekla je Micaković iz firme koja se bavi reciklažom elektronskog i električnog otpada.

Prema njenim rečima, reciklerima su isplaćena sredstva za 83% prerađenog otpada u prvom kvartalu 2013. godine, dok se čeka isplata novca za ostatak prerađenog materijal u prvom, a potom i za ceo drugi, treći i četvrti kvartal prošle godine.

Uslovi za poslovanje reciklažne industrije trenutno su veoma teški, a u većini reciklažnih kompanija došlo je do smanjenja kapaciteta u preradi, pa sam tim i broja zaposlenih.

- Većina kompanija ima problem da obezbedi lična primanja za zaposlene, jer banke nemaju razumevanja za ovako dug period naplate od države - rekla je Micaković.

Dodala je mnogo trpe sakupljači, male kompanije i samostalni sakupljači kojima recikleri, takođe, duguju.

Micaković je rekla da bi perspektiva za reciklažnu industriju mogle da se otvore ukoliko se stvore uslovi za predvidivo poslovanje i ako se osnuje takozvani zeleni Fond.

- Svi pokazatelji kažu da postoji veliki prostor za poboljšanja i za rast reciklažne industrije, samim tim mogućnost otvaranja velikog broja novih radmih mesta. Ostaje problem da će sanacija šteta nastala u periodu u kome se sada nalazimo da nas vrati par koraka unazad što svakako nije dobro - kazala je Micaković.

U Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine navode da je na osnovu Javnog konkursa za dodelu podsticajnih sredstava za 2013. godinu Ministartstvo potpisalo ugovore sa korisnicima sredstava u ukupnom iznosu od oko 1,8 milijardi dinara.

Na osnovu potpisanih ugovora za deo prvog kvartala 2013. godine, korisnicima sredstava je tokom marta ove godine uplaćen iznos podsticajnih sredstava u iznosu od 300 miliona dinara.

Za isplatu po potpisanim ugovorima sa korisnicima sredstava i to za deo obaveze iz prvog kvartala, drugi, treći i četvrti kvartal 2013. godine u iznosu od 1,5 milijardi dinara, donet je Zaključak vlade krajem februara, a koji predviđa da će sredstva za uplatu podsticaja biti obezbeđena po usvanju rebalansa budžeta za 2014. godinu.

U tom resoru kažu da je tekst Javnog konkursa za dodelu podsticajnih sredstava za 2014. godinu u fazi izrade.

Takođe u Ministarstvu životne sredine podsećaju da je sa Ministarstvom finansija usaglašavan model po kome će se ostvarivati pravo na podsticaj u uslovima neophodnog poštovanja i principa budžetske predvidljivosti.

U Ministarstvu veruju da je uprkos problemima, perspektiva reciklažne industrije jako izgledna.

Reciklažna industrija imaće pred sobom jasne uslove rada, što je uslov za uspešno obavljanje svake delatnosti.

Ceni se da će ta industrija doživeti svoj procvat u meri svih okolnosti koje prate stanje privrede u Republici Srbiji, budžetske efikasnosti, realnog planiranja i odgovarajuće normativne uredenosti ove materije, navode u Ministarstvu.

U Srbiji posluje oko 2.000 firmi koje se bave sakupljanjem i reciklažom otpada, što je veliki pomak u odnosu na situaciju pre četiri godine kada ih nije bilo više od 200, ali se u Srbiji i dalje reciklira svega 15% otpada, dok je u zemljama EU oko 50%.

Kada je reč o reciklaži, posebno neopasnog otpada, u Srbiji se najviše reciklira papir, karton, plastika, crni metali, obojeni metali, otpadne gume, ali organski materijali, drvo, tekstil.

Od opasnog otpada najviše se u Srbiji recikliraju otpadna ulja, otpad od električne i elektronske opreme, fluorescentne cevi koje sadrže živu, otpadni akumulatori, a nešto u manjoj meri otpadna vozila.

Strategijom upravljanja otpadom, u okviru dugoročnih ciljeva koje Srbija treba da ispuni, zacrtan je cilj da je u periodu od 2015. do 2019. godine neophodno postići stopu iskorišćenja i reciklaže ambalažnog otpada (staklo, papir, karton, metal i plastika) na 25% od njegove ukupne količine.