Nenad Lalatović, trener FK "Crvena zvezda" - Zvezdino dete

Zvezdino dete koje je predstavljeno za novog šefa struke crveno-belih uz jaku simboliku, na Marakani obavijenoj u tami zbog nagomilanih dugovanja za struju, Nenad Lalatović kao da ružne detalje ni ne primećuje, a takav karakter upravo je potreban posrnulom gigantu. Ali, da li je njemu potrebna ova i ovakva "Zvezda"? To ćemo već videti…

Gotovo svi srpski mediji su u ponedeljak objavili vest pod vinjetom "urgentno" da će Nenad Lalatović posle sednice Upravnog odbora "Crvene zvezde" dobiti retku privilegiju da se kao trener okuša u matičnom klubu. Međutim, on je i dalje imao dozu opreza, iako mu se telefon tokom odmora na crnogorskom primorju usijao od poziva i čestitki:

- Pustite sad čestitke, tokom igračke karijere naučio sam da ništa nije gotovo dok se to ne obelodani. Pa, bio sam već spakovan za Bajer iz Leverkuzena i Galatasaraj, ali su me onda skidali sa aviona – branio se Nenad Lalatović.

O njegovom trenerskom putu skoro sve se zna: kalio se u Sremu, Proleteru, Napretku i Voždovcu. Govorio je mnogo o svojoj fudbalskoj filozofiji, ali u neposrednom kontaktu sa nekadašnjim kapitenom "Crvene zvezde" teško da ne možete da ne primetite da je "jagnje u civilki" koje se na električnoj trenerskoj klupi pretvara u vuka. Tako je i tokom razgovora za MOZZART Sport skoro dva sata gestikulirao rukama, platično objašnjavao najstitnije detalje u igri na kojima će insistirati, spontano crtao formaciju, ne krijući da ga ponekad podilazi jeza kada priča o aktulenom trenutku, ali i greškama u igračkoj karijeri.

- Znate, karijeru sam završio sa 30 godina zbog gluposti koje sam napravio. Iskreno da vam kažem i danas se stidim poteza koji sam uradio u Ukrajini. Desilo mi se da kao igrač Šahtjora udarim sudiju pošto je pri našem vođstvu svirao nepostojeći penal u 90. minutu. A ja takav, kakav sam, naučen da pobeđujem, nisam mogao da istrpim. Još kada je počeo da me vređa na nacionalnoj osnovi udario sam ga u afketu. Moj cilj je da takve grehove ne čine igrači koje sam trenirao ili koje ću da treniram u "Crvenoj zvezdi" – počeo je priču Nenad Lalatović.

Monolog o danima prošlim prekidao je vrlo spontanim uzdasima. Zna on da vaspitanje koje je poneo iz kuće Lalatovića i "Crvene zvezde" ne može da promeni.

- Ma, ja sam ti jedna ličnost ovako kada sedim u kafiću, privatno, a sasvim druga na terenu. O tome mogu da vam pričaju i moji drugari sa kojima igram mali fudbal. Kao da sam dresiran da samo priznajem pobede. Međutim, nije to ništa čudno. Navikao sam da pobeđujem u svim klubovima u kojima sam igrao. Čak sam Miliconar i Kragujevac uveo u Prvu Ligu, a posle toga "Crvena zvezda", pa Šahtjor...Radim na tome da obuzdam temprament, ali nije to lako...

Svestan da je došao u "Crvenu zvezdu" jednoglasnom odlukom Upravnog odbora uz podršku navijača, Lalatović je pokušavao tokom kompletnog razgovora da skrene temu sa sebe. Ipak, pričajući o timu kakav želi doticao se nepravdi koje su mu nanošene tokom igračke karijere.

-Bilo je tih priča tokom omladinskog staža da me protežiraju zbog strica Vojislava Lalatovića, popularnog Voje Kisa. Ima ljudi koji ga vole, i onih koji ga ne vole. Priznajem, nekako sam bio nesiguran u sebe, ali kada sam došao u prvi tim znao sam da vredim. Što bi meni neko davao traku, postavio me za vođu tima ako to ne zaslužujem... Na kraju nikada nisam u životu izviždan na Marakani, jer su navijači uvideli koliko se borim za "Zvezdin" dres. E takvu borbu očekujem i od nove generacije. Radiće onako kako im ja kažem, treniraće kako im ja kažem i nikako drugačije...Hoću da osetim da se "dešavaju stvari" kao kada sam ja bio u klubu.

Posle ovog citata sačekala ga je naša konstatacija da je generalni sekretar Zvezdan Terzić na njegovom predstavljaju bez uvijanja rekao da je klub sa Marakane praktično klinički mrtav.

- Jeste da smo trenutno na dnu, ali propadali su brojni milijarderi, razne firme, pa su se vraćali još jači. Gledam stadion i ljude koji su me dočekali na predstavljaju. Evo ježim se dok pričam, jer sam u sebi tih trenutaka razmišljao: "Nenade, pa ti ovde znaš svaki ćošak". Kao da nikada nisam odlazio. Navirale su mi uspomene iz omladiskih dana, kada sam odrađivao jedan trening, pa u svlačionici trošio vreme do drugog. I zato nisam imao pravo da odbijem poziv, jer sam osetio da čelni ljudi imaju poverenje u mene. A za mene lično bi bilo bolje da sam došao za godinu, dve, u nekoj boljoj situaciji.

Telefon mu je non-stop zvonio, pravio je planove priprema, sklapao stručni štab, interesovao se za sudbinu igrača koji su mu na listi želja...

- Ovoj deci što su odrasla u "Crvenoj zvezdi" nema potrebe da usađujem pobednički mentalitet. Oni to imaju. U njima je spas, jer samo tako klub može da stane na noge. Međutim, moraćemo da dovedemo i iskusnije igrače. Evo, reći ću vam, zašto da ne kažem: špic nam je prioritet. Želeo sam Žigića, ali male šanse su da do tog transfera dođe. Isto tako bih voleo da u timu imam Aleksandra Kataija. Odličan je u situacijama jedan na jedan, i jedan na dva. Ali golgeter nam je prioritet. Posebno jer uz njega treba da stasava Luka Jović. Imamo i Rakića. Javnost mora da zna da mi ulazimo u sezonu bez Daude i Mrđe, što znači da smo u minusu 32 gola...

Stalno se smejao, odavao je utisak čoveka koji je, pre svega, zadovoljan, sobom.

- Dešavalo mi se da tako sedim kući, gledam "Zvezdine" utakmice i razmišljam šta bih uradio sam sam trener tog kluba. I uvek sam imao jednu misao na umu - prvi pik bi mi bio bivši napadač Jagodine Aleksandar Pešić. Pravi gol-igrač, napada loptu, ima realizaciju... Izgleda da su to videli i Francuzi a-ha-ha.

Oberučke je prihvatio naš predlog da uzme olovku i papir i nacrta način na koji će igrati "Crvena zvezda" u narednoj sezoni. Bilo je tu mnogo "off the record" priče sa konkretnim imenima, ali je osnovnu ideju imao stalno na umu. Kao trener Napretka kupio je javnost brzom transformacijom u kontranapade...

- Znam, sada moram da igram drugačije. Što bi vi novinari rekli "na posed". I biće tako. Meni je posed važan, ali na suparničkoj polovini. Šta mi znači da pustim dva štopera koji će se dobacivati po 15 puta. Dakle, radićemo na tome da imamo stalno 10 preciznih dodavanja na protivničkoj polovini, i da napade završavamo sa četvoricom ili petoricom igrača. Znam da je teško, ali tako ćemo trenirati...

Reč "titula" teško je prevaljivao preko jezika. Morao je da sačeka ishod letnjeg prelaznog roka, tačnije da vidi imaju li rukovodioci dovoljno municije da mu ispune sve želje.

-‘Verujem da ćemo se, ako budemo pošteno radili, ako budemo ispostavili sistem plasirati u Evropu. Ne znam da li kroz prvenstvo ili kup, ali verujem u takav ishod. I kada pomislim na to što ne igramo u Evropi, mnogo mi je teško. Sećam se da sam spavao u jednom sobičku sa Goranom Drulićem tokom pozajmice u Kragujevcu. Vratili smo se u "Zvezdu" posle stažiranja, on je bio i u Barseloni, i prodao se za silne novce u Španiju. A znaze zašto? Jer je uništio Seltu u onoj utakmici u Vigu. Tako bi i ovoj deci cena porasla da igramo Evropu, ali sad to ne možemo da promenimo.

Prethodni treneri "Crvene zvezde" morali su da budu i savetnici, i pedagozi, i rame za plakanje igračima usled velikih finansijskih problema.

-Znam sve... I nemam strah zbog toga, a nekad bih voleo da ga osetim. Ja sam za to da igrač "Crvene zvezde" mora da bude plaćen. Ne astronomski, ali da može da kupi lepu košulju, pantalone, da vozi solidan auto. A da ogromne pare zaradi kada ode u inostranstvo. Takve momke hoću da okupim. Verujte mi da sam za ovo vreme trenerske karijere naučio da budem psiholog. Mnoge stvari me čine ponosnim. Adam Marušić, momak kome sam dao šansu u Voždovcu, poslao mi je SMS poruku kakvu bi svaki trener poželeo. Naježio sam se. Ima i drugih primera, ali to sad nije toliko važno. Sa igračima morate da znate... Nekog može da kritikujete pred svima, drugog morate da odvojite.
Širokom auditorijumu Lalatović je upao u oko i zbog energičnih gestikulacija pored klupe.

- Ovde, u Srbiji morate tako da radite tako. Situacija u celom društvu je teška, kasne plate. Ni fudbal nije izuzetak. Onda te igrače morate da podignete, da im kažete: "Hajde, sine zapni ako hoćeš da se izvučeš, da postaneš neko...
A što bi rekao Saša Matić u jednom narodnjačkom hitu, novi trener "Crvene zvezde" može vrlo brzo da postane "Neko ili niko"... Lalatović samo razmišlja o pozitivnom raspletu, ali niko ne može da mu garantuje da će ući u društvo bivših igrača koje je klub sa Marakane brzo potrošio.

- Ma, nemam tu vrstu kompleksa. Danas, sutra ako dobijem otkaz u "Zvezdi" ne bi me bilo sramota da radim negde u Srbiji. Radim ovo što se volim i što se osećam ispunjenim. Imam principe od kojih ne odustajem. Malo ljudi zna da sam ređam čunjeve pred trening. Ima onih koji su mi govorili: "Što to radiš, ti si šef". Ali tih 20 minuta za mene je čista relaksacija, sabiram misli i razmišljam o treningu... Ima uvek posla za dobrog trenera.

Čuo je i Lalatović za reči nekadašnjeg selektora Srbije Miroslava Đukića da su defanzivci bolji treneri od napadača i ofanzivnih vezista:

-Ne znam da li ima istine u tome a-ha-ha... Ali imam često običaj da ekipu na treningu podelim na odbranu i napad. Obično se igra u picu zarad očuvanja dobre atmosfere. I znate šta se desi? Pa odbrana obično dobije sa pet golova razlike. Kada ste me već pitali o tome uvek se setim Mihajla Pjanovića. Ja sam mu stalno pričao da isprati štopera ili zadnjeg veznog. Međutim, on će meni: "Samo ti meni daj loptu". Takvi su ofanzivci.

Za neupućene, Lalatović je bio član čuvene generacije "Zvezdinih" omladinaca sa Stankovićem, Pantelićem, Gvozdenovićem, Lazetićem činio je kaznenu ekspediciju. Grize usne na pomen tih imena:

- "Zvezda" je došla u ovu situaciju jer je odbacila decu kluba. Okrenula se megalomaniji, velikim ugovorima. Ne bih nikog da okrivljujem, ali ja sam se kao dete kluba osećao lepo u tim davnim vremenima. Znao sam da se razmišlja o meni. Dok sam igrao u Milicionaru pre jednog meča video sam Dragana Džajića u loži. Kao Boga da sam video! To je bio dokaz da računaju na mene. A u prethodnom periodu toga nije bilo., zato sam podržao ideju da "Zvezda" ima klub gde će se mladi igrači razigravati. Imamo čak i ideju koji je to klub, ali ne mogu sad da vam otkrijem baš sve.

Imaće, naravno Lalatović i lični motiv da trenerski talenat potvrdi u "Zvezdi". Kao igrač obećavao je mnogo više, bio je štoper istančane tehnike sposoban da napravi višak. Međutim, odlazak u Šahtjor ispostavio se kao greška.

- Voleo bih da neko napravi video prezentaciju mojih igara u "Zvezdi", da to imam za svoju dušu. Bio sam po vokaciji defanzivac, ali dešavalo mi se da tokom sezone imam više asistencija od bočnih igrača. Pa protiv Zete sam imao tri asistencije, onaj prodor protiv gruzijskog Torpeda je svima ostao u sećanju. Znao sam da pravim višak... Na kraju u taj Šahtjor mi se nije išlo....

Usledilo je pojašnjenje.

- Uradio sam to zbog kluba, isticao mi je ugovor i uprava me je zamolila da odem tamo jer su hteli da daju obeštećenje. Pristao sam na to zbog "Zvezde", mada sam pre toga bio u Istanbulu na poziv trenera Galatasaraja Fatiha Terima. Kad se samo setim zime koja me je dočekala u Donjecku... Spavao sam u nekoj bazi, Šahtjor nije bio klub kao danas, ali opet sam u prvoj sezoni bio najbolje ocenjeni odbrambeni igrač.

Priznaje da je igrao u Ukrajini, ali patio:

- Kao danas se sećam da me je posle našeg meča sa Leverkuzenom zvao njihov trener Topmeler. Sve je bilo završeno, ali onda je Lusio doveo nekog zemljaka Brazilca bez obeštećenja. Isto tako i aktuelni generalni sekretar Zvezdan Terzić je doneo ponudu Olimpika iz Marseja od 7.500.000a evra. Nije mi se dalo, ali nemam mnogo razloga da žalim. Kasnije sam bio u Volfsburgu...

Za kraj je ostavio anegdotu koja mu i dalje predstavlja otvoreni ožiljak na srcu:

- Bio sam na dobrom putu da se vratim u "Zvezdu" 2005. godine. Toliko sam bio uporan i molio trenera i rukovodstvo Šahtjora da me puste. U klub je tada došao Lučesku, znao sam da neću igrati, jer je doveo druge igrače. I na kraju sam uspeo da ih slomim. Želeo sam da odigram sezonu u "Zvezdi", ispostaviće se da bi osvojio duplu krunu pod Zengom. I čak sam došao na potpis ugovora koji je stopiran u poslednjem trenutku. Sve razumete...

Šuster mi je psovao majku, Ahmetov me obožavao

Kao igrača pratio ga je glas da nije baš veliki radnik, da konzumira pogrešan način života, i da često dolazi u konflikt sa trenerima.

- Ovde te više vole kada nemaš uspeha, kad si na dno. Kada praviš uspehe počnu da budu ljubomorni. Pratile su me priče da ne poštujem trenere, govorilo se da svašta radim po Ukrajini. Istina, imao sam konlikft sa Šusterom. Psovao mi je majku iz čista mira, to nisam mogao podnesem

Posebno se osvrnuo na odnos sa Rinatom Ahmetovim.

- Jedini sam igrač koji je boravio u njegovoj vili. Slao je avion po mene u Beograd, poštovao je što dajem celog sebe.

Toma, Slavoljub i Pižon

Kratak odgovorio usledio je na pitanje kome od trenera duguje najveću zahvalnost.

- Nema tu dileme, to su Toma Milićević, Muslin, i Vladimir Petrović

LIČNA KARTA
DATUM I MESTO ROĐENJA: Beograd, 22. 12. 1977.
POZICIJA NA TERENU: štoper
IGRAČKA KARIJERA: Crvena zvezda (1994/02, 87 utakmica – 4 gola), OFK Beograd (pozajmica 1995/96, 3-0), Radnički Kg. (pozajmica 1997, 12-0), Milicionar (pozajmica 1997/99, 41-0), Šahtjor (2003/05, 10-0), Volfsburg (pozajmica 2003/04, 10-0), Zemun (2006, 5-0), OFK Beograd (2007, 10-0)
REPREZENTACIJA: Jugoslavija – 1 meč
TRENERSKA KARIJERA: Srem SM (2010/11), Proleter NS (2011/13), Voždovac (2013), Napredak (2014), Crvena zvezda (2014/?)

Piše: Darjan Nedeljković

Izvor:

FK Crvena zvezda Beograd

Stepanović & Šipka Beograd

fudbal

Nenad Lalatović

Nenad Lalatović biografija

trener

fudbalski trener

Zvezdan Terzić

Goran Drulić

Adam Marušić

Marakana

Šahtjor