Koliko miliona leži u Vinči - Beograd čeka izgradnju palionice komunalnog otpada, za saradnju zainteresovana i francuska "CNIM grupa"

Nedavna blokada "Vinče" za tri dana paralisala je Beograd i pokazala nam još jednom koliko je pitanje zbrinjavanja otpada važno. Dok razvijene zemlje od ovoga "prave" biznis, kod nas i dalje hektari tavore pod deponijama.

Pomenuta "Vinča", ekološka crna tačka Srbije i celog regiona, godinama čeka da se ostvare najave lokalnih i republičkih vlasti. Poslednju konkretnu je, pre samo nekoliko dana, dao Siniša Mali.

- Raspisivanje međunarodnog tendera za uređenje i upravljanje ovom sanitarnom deponijom, možemo očekivati početkom sledeće godine - rekao je gradonačelnik Beograda, povodom Svetskog dana zaštite životne sredine. U međuvremenu, u neuređenoj "Vinči" se taloži po 1.500 tona đubreta - svakog dana.

U Sekretarijatu za zaštitu životne sredine Beograda, za "eKapiju" su potvrdili da je u toku izrada tenderske dokumentacije. Istovremeno, kako tvrde, Grad je uspostavio kontakt sa vodećim kompanijama iz zemlje i sveta koje se bave upravljanjem otpadom, kako bi prikupili mišljenja i iskustva i "što uspešnije i brže pripremili dokumentaciju".

Količine i odlaganje komunalnog otpada, nažalost, u porastu su u celom regionu, a sva je prilika da će se ovaj trend nastaviti i u budućnosti. Jedno od rešenja jesu i takozvane palionice, uz pomoć kojih se otpad koji se ne reciklira, može koristiti i za dobijanje toplotne i električne energije. Francuska "CNIM grupa", koja je izgradila i eksploatiše 7 palionica komunalnog otpada širom Evrope, jedna je od kompanija zainteresovanih za saradnju sa našom zemljom.

Regionalni menadžer CNIM-a, zadužen za područje Balkana, Muhamed Belkasemi (Mohamed Belkacemi) prošle godine boravio je u Beogradu, gde je gradonačelnicima iz Srbije, ali i Crne Gore i Bosne i Hercegovine, predstavio savremene načine tretmana otpada koje ta Grupa koristi. Sa ovim ekspertom razgovarali smo nedavno prilikom posete CNIM Centru za valorizaciju otpada u mestu Tiverval Grinjon (Thiverval Grignon), u blizini Pariza.


- Zapravo, mislim da bi za Beograd bilo najbolje da ima dve palionice, kako ne bi svi kamioni sa smećem odlazili u istom pravcu. Najmanje što vam je potrebno, jeste da svaka od njih tretira oko 200.000 tona godišnje.

CNIM je nedavno projektovao i izgradio palionicu otpada u Bakuu, prvo ovakvo postrojenje u Azerbejdžanu, koje će sada i eksploatisati u narednih 20 godina. Dobar primer je i Talin u Estoniji, gde je uporedo sa palionicom građena i toplovodna mreža.

- Većina evropskih metropola ima palionice – Beč, Bratislava, Budimpešta, Varšava, Prag... Osim Srbije, nijednu palionicu nema ni Rumunija. CNIM sad razgovara i sa vlastima u Bukureštu, jer i oni razmišljaju o ovakvom projektu - kaže Belkasemi.

Kako naći novac

Gradska vlast u Beogradu tvrdi da je ove godine napravljen značajan pomak u rešavanju "vinčanskog problema". Kako je najavio gradonačelnik (kao i proletos doskorašnja ministarka energetike Zorana Mihajlović), do kraja godine trebalo bi da budu rešeni pravno-imovinski odnosi na oko 300 parcela, što će omogućiti početak izgradnje kogenerativnog postrojenja (za proizvodnju struje i toplotne energije) i proširenja i uređenja deponije. Biće pronađen najbolji način za završetak tog projekta, bilo putem JPP, koncesije, ili na neki drugi način, a svemu bi trebalo da prethodi studija izvodljivosti.

U gradskom Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, na pitanje "eKapije" koji su konkretni koraci tokom 2014. preduzeti u Vinči, podsećaju da je ovo samo deo većeg projekta sistema upravljanja otpadom u Beogradu.

- U skladu sa Lokalnim planom upavljanja otpadom grada Beograda, pristupilo se pripremama deponije Vinča za sanaciju, ali i pripremi za izgradnju i ostalih propisanih segmenata sistema upravljanja otpadom. Formirana je Radna grupa za izgradnju sistema upravljanja otpadom, kao i Komisija za rešavanje imovinskih odnosa za deponiju "Vinča". Po dobijanju saglasnosti Vlade, pristupiće se eksproprijaciji zemljišta - kažu u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine.

U aprilu, Skupština grada Beograda donela je odluku o izradi Plana detaljne regulacije sanitarne deponije Vinča, što bi trebalo da predstavlja prvi veći korak, na podužem putu koji nas čeka. Kako za "eKapiju" kažu u gradskom Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove, PDR radi Urbanistički zavod Beograda, a rok za završetak je 8 meseci.

Kada sve ovo bude gotovo, steći će se uslovi za sanaciju postojeće i izgradnju nove sanitarne deponije, kao i za izgradnju svih planiranih postrojenja, tvrde u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine. Kako je priča o sanaciji "Vinče" pokrenuta još davne 2007, pa i međuvremenu stopirana, ostaje nam da se nadamo da i ovoga puta sve neće ostati samo u na rečima i u najavama.

Grube procene, koje su objavili Ministarstvo i Grad, kažu da bi u uređenje i proširenje deponije Vinča i gradnju kogenerativnog postrojenja, kao i pogona za separaciju i reciklažu, trebalo da se uloži 250 do 300 mil EUR. Jasno je da je naša kasa tanka za takav poduhvat, pa je zato pravo pitanje – kako ćemo naći novac. Gradonačelnik Siniša Mali juče se oglasio, i rekao da je raščišćavanje i proširenje deponije u Vinči, kao i gradnja reciklažnog centra, jedan od projekata koji "će morati da se završi", ali i da "se grad neće više zaduživati, već da će se značajni poslovi rešavati kroz "interne uštede i smanjenje troškova, kao i kroz nove modele investiranja, poput javno-privatnih partnerstava". Ideja je, sama po sebi, veoma dobra, ali gradonačelnik je, doduše, zaboravio kolike su muke sa realizacijom JPP u Srbiji, kao i koliki je procenat neuspeha.

Dobar plan mnogo vredi

Kada je reč o samim palionicama, Belkasemi kaže da su glavni parametri, kada se radi studija izvodljivosti i biznis plan – kvantitet otpada, količina toplotne energije koja se može dobiti i cena po kojoj se ona može prodati, kao i cena električne energije kojom ćete trgovati. Osim toga, tu je i visina naknade za odlaganje smeća koju su građani spremni da plate. Sve to, neretko je i političko pitanje.

- Takođe, nije stvar u tome samo koliko će novca biti uloženo u izgradnju palionice, već i koja je i cena njene eksploatacije. Ovakvo zbrinjavanje otpada nije jeftino, procena je da je za spaljivanje jedne tone otpada potrebno oko 1.000 EUR. Zato je važno – kolika je cena energije koju dobijete, jer ona direktno utiče na isplativost postrojenja - kaže Belkasemi.

On dodaje da je, otprilike, cena gradnje jedne palionice kapaciteta oko 100.000 tona, oko 100 mil EUR.

Za ovakve projekte mogu se koristiti evropski fondovi, i naš sagovornik kaže da je upravo to jedna od mogućnosti i za Srbiju, ali da se konkretni modeli definišu tek kada je "sve poznato". Kada CNIM izradi projekat, osim same tehnologije, oni predlažu i moguće načine finansiranja.

Centar za valorizaciju otpada u Grinjonu kod Pariza je javno-privatno partnerstvo CNIM-a i lokalne samouprave. Reč je o 107 francuskih opština u kojima živi oko 440.000 ljudi.


Belkasemi kaže da se ovaj način grejanja i domaćinstvima isplati.

- Grejanje koje dolazi od spaljivanja otpada, oko 50% je jeftinije od klasičnog grejanja u Francuskoj.

Ono naš sagovornik ističe, jeste da se u Grinjon Centru za valorizaciju otpada (kao i u ostalim postrojenima širom sveta) radi i obrada gasova, što je od izuzetnog značaja za zaštitu okoline. Evropska regulativa je veoma stroga, i stalno se vrši kontrola emisije gasova, na mnogo nivoa, kaže Belkasemi. On tvrdi da su svi parametri koji se kontrolišu, daleko ispod maksimuma koji EU propisuje.

Prvo recikliraj

Iako će Srbija, na putu ka Evropskoj uniji, morati da se odrekne stare loše navike da se smeće gura u zapećak i da izgradi palionice, protivnici ovog metoda zbrinjavanja podsećaju da niko ne želi da mu u komšiluku pale smeće. Da li se ovako, zapravo, jedan ekološki problem rešava drugim? Kritičari smatraju da palionice truju okolinu, što u krajnjem slučaju i jeste istina, samo je pitanje - koliko.

Ako se koristi moderna tehnologija i poštuju svi propisi, palionice otpada manje zagađuju sredinu nego automobili, tvrdi Belkasemi, koji podseća da je princ od Monaka dopustio da se palionica izgradi na svega 300 metara od njegove rezidencije.

Na kraju, ne sme se zaboraviti i da je spaljivanje samo jedna od mera za rešenje problema otpada. Daleko pre nje, na redu su prevencija nastanka otpada, odvojeno prikupljanje i recikliranje. Tek ono od čega se baš ništa ne može dobiti, treba spaljivati i koristiti kao energent.

Milica Stevuljević