Cosco preko luke Pirej i Srbije ugrožava riječku i koparsku luku

Događa se ono što je još donedavno bilo nezamislivo. Iako je svojom geoprometnom pozicijom manje atraktivan od Kopra, Trsta i Rijeke, grčki Pirej postaje točka proboja roba prema srednjoj Evropi. Reč je o luci koja poslednjih godina beleži najveći rast prometa na Mediteranu, što je posledica dolaska moćnog kineskog brodara i lučkog operatera, koji upravlja s dva velika terminala u toj luci, piše Novi list.

Prošle godine u Pireju je pretovareno rekordnih 3,16 miliona TEU-a, što je oko tri puta veći promet od Kopra, Trsta i Rijeke zajedno. Uslediće još veći razvoj, jer Cosco planira da investira ukupno oko 750 mil USD u modernizaciju i širenje kapaciteta. Tako bi sadašnjih 4,2 mil TEU-a koliko je maksimalan kapacitet u Pireju, uskoro trebao biti povećan do brojke od 6,2 mil TEU-a.

Iako Kopar, Rijeka i Trst imaju planove povećanja kontejnerskog kapaciteta te su brojke relativno skromne u poređenju s lukom Pirej. Kad je reč o najvećoj hrvatskoj luci njen bi kapacitet mogao biti povećan do maksimalno 1,2 mil TEU-a ukoliko se do kraja 2017. realizuje izgradnja terminala na Zagrebačkoj obali kao što je planirano.

Kontejnerski voz između Pireja i Češke za početak će ići jednom nedeljno, ali su ambicije puno veće. Ukoliko u probnom periodu vreme transporta, kvaliteta usluge i konkurentnosti prevoza bude na visokom nivou, Cosco planira da poveća broj vozova tako da bi nedeljno išlo šest do sedam kontejnerskih vozova, odnosno oko 700.000 tona robe godišnje. U kompaniji "Železnice Srbije" naglašavaju kako je prvi kontejnerski voz prošao kroz ovu zemlju za 14,5 sati, što je za 5 sati manje negoli je predviđeno voznim redom i 8 sati kraće od prosečnog vremena putovanja teretnih vozova na ovoj relaciji. Upravo u tome vide priliku i argument za povećanje teretnog prometa iz Grčke, što znači da luka Pirej, kineski Cosco i srpske železnice integrišu i otvaraju novi putni pravac, koji će uzeti deo posla lukama severnog Jadrana, Rijeci, Kopru i Trstu.

(Luka Pirej)

Da se na tržištu javljaju neke sasvim nove okolnosti potvrđuje i direktor Pomorske agencije CMA CGM, kap. Jakov Karmelić, koji naglašava kako bi luke severnog Jadrana o tome i te kako trebalo da razmišljaju i pripremaju se.

– Cosco je od Pireja stvorio regionalnu hub-luku, koja pokriva veliki deo Mediterana, Crno more i Jadran. Imaju značajan udeo pretovarnog tereta, koji se u Pireju s brodova matica prekrcava na brodove u feeder servisu, koji između ostalog dolaze i u riječku luku, Kopar i Trst. Očito je da oni rade na širenju svog gravitacijskog područja i imaju izuzetno ambiciozne planove. Niko ranije nije mogao pretpostavljati da bi Pirej mogao biti ozbiljna konkurencija za tržište srednje Evrope. No, pokazalo se da je pozicioniranje jednog jakog operatera i brodara kao što je Cosco, dovelo do takve mogućnosti o kojoj i mi moramo voditi računa. Dakle, moramo ubrzati planove razvoja i realizirati ih čim pre i kvalitetnije. Na Brajdici nemamo više limita kad je u pitanju luka. Isto se ne može reći za železnicu, ali je isto tako činjenica da i ove kapacitete koje imamo ne koristimo dovoljno. Mi smo od ulaska u EU u julu prošle godine ušli u pravu tržišnu utakmicu pod istim uslovima kao i konkurentske luke, ali je pitanje jesmo li u tom razdoblju povećali promet. Očito još uvek nismo ponudili dovoljno atraktivne cene, koje su mogle privući više tranzitnog prometa preko Rijeke - ističe Karmelić.

Terminalom na Brajdici upravlja kompanija ICTSI, a direktor prodaje u kompaniji "Adriatic gate" Žarko Acinger naglašava kako je upravo u toku svojevrsno pregrupisanje velikih svetskih brodara, koji će na svojim linijama između Azije i Evrope, te na transatlantskim i transpacifičkim linijama udružiti brodove i zajedno održavati linije.

– Ta zbivanja imaju uticaj i na luke, kao i na ekspanziju luke Pirej. U P3 alijansi brodara nalaze se "Maersk", CMA CGM i MSSC i njihove prve brodove očekujemo u julu na linijama prema Rijeci i drugim lukama severnog Jadrana. Istovremeno je osnovana i druga alijansa velikih brodara u kojoj su upravo Cosco, te "Hanjin" i "Yang Ming". Tu imamo jednu novu situaciju na tržištu. Poslovno je logično da Cosco, koji ima veliki kontejnerski terminal u Pireju, radi na tome da veliki deo roba usmeri prema tom pravcu, gde pokušavaju pronaći najbolju opciju transporta između Dalekog istoka i Evrope. Naravno da svatko od nas u logističkom lancu na riječkom prometnom pravcu mora učiniti sve da Rijeka bude prepoznata, kao i da što više robe stigne u tri najvažnije luke sjevernog Jadrana. Mi jesmo i međusobno konkurencija, ali smo takođe svi zajedno konkurenti Pireju i prometnom pravcu, koji ide od Grčke i dalje preko Makedonije, Srbije i Mađarske do Češke. Intenzivno radimo na formiranju novih kontejnerskih vozova i imamo interes operatera za pravac od Rijeke do Mađarske i Češke, te se nadamo i novim poslovima u skoroj budućnosti - zaključuje Acinger.

Kako iz svega navedenog proizlazi luke severnog Jadrana dobijaju još jedan konkurentan pravac na koga donedavno niko nije ozbiljno računao. Zasad je reč o prvom kontejnerskom vozu, ali su planovi daleko ambiciozniji. Što nosi budućnost teško je predvideti. Osim povećanja prometa na Brajdici za razvoj kontejnerskog prometa u riječkoj luci svakako će biti izuzetno važan odgovor na pitanje ko će postati koncesionar na Zagrebačkoj obali, terminalu čija bi gradnja ovog leta trebala započeti. Valja se nadati da i Rijeka može privući uglednog i uticajnog partnera, brodara i(li) lučkog operatera kakvog je Pirej već pronašao.