Da li imate ukus za pravilan govor - Novi rečnik funkcionera ulazi u svakodnevicu

Milovan Vasković, predsednik opštine Srednji Dođoš bio je na postavljanje kamena temeljca nove proizvodne kompanije. To je najava nastavka radova na projektu izgradnje koji ima za cilj investiciono ulaganje od strane investitora "SYQ International". Novi objekat predstavlja investiciju od 5 mil EUR kao i korak u borbi protiv nezapošljenosti.

- Užasno smo zadovoljni kako i na koji način smo doveli snažnog stranog partnera. Uvežena je oprema tako je došlo do velikog razvoja naše opštine – izjavio je Predsednik Vasković, i izrazio zadovoljstvo što će biti otvorena nova radna mesta u ovoj nerazvijenoj opštini.

Nismo karikirali. Svaki deo prethodna dva pasusa su napisali mediji ili izjavili predstavnici kompanija i političari, samo je promenjeno ime predsednika opštine, naziv kompanije i mesta.

Nekada su mediji, kao i ljudi koje smo viđali na televiziji ili u novinama, bili uzor za pravilan govor jer su, pre svega, imali veliki razlog zašto su dobili prostor u javnosti. Ovde ne postavljamo pitanje da li bi neka osoba trebalo da se pojavi u medijima, već zašto novinari prenose nepravilne konstrukcije i zašto se povremeno javljaju neke fraze koje se svi "uhvate" – i političari, i direktori kompanija, i novinari, a onda ih često čujemo u svakodnevnom govoru.

Pitali smo lingvistu Ivana Klajna koliko mediji ozakonjuju promene u svakodnevnom govoru?

- Mediji su danas i zakon i sudija, jer književnost više nema nekadašnji uticaj, a škola je u nezavidnom stanju. Maternji jezik se predaje u osnovnoj školi, ne i u srednjoj (gde postoji samo u imenu predmeta, ali je u stvarnosti potisnut gradivom iz književnosti), mada su to presudne godine za formiranje jezičke kulture. Tako ispada da su nam mediji glavni i vrhovni učitelj. Nema više "Uzo deda svog unuka, metno ga na krilo", nego ga deda metne pred televizor, a mali će ubrzo zatim da ugasi televizor i da sedne za kompjuter, gde već i šestogodišnjaci "surfuju" po Internetu. Naravno da bi sve to zahtevalo vrlo strog nadzor nad pravilnošću jezika u medijima, ali to u današnjoj situaciji naprosto nikoga ne zanima, ponajmanje ministre prosvete i kulture – kaže u razgovoru za "eKapiju" akademik Klajn.

Naš sagovornik napominje da političare i funkcionere teško možemo prevaspitavati, ali novinare bi trebalo upozoriti da takve izraze, mada su često prinuđeni da ih citiraju, ne prenose u sopstveni jezik.

- Za birokratski jezik i zvanično izražavanje karakteristično je ono što gramatičari zovu dekompozicija predikata. Umesto glagolom kao obično, tu se radnja iskazuje imenicom i glagolom uopštenog značenja: "vršimo popravke kišobrana" umesto "popravljamo kišobrane", "ostvarili su zaradu" umesto "zaradili su", "došlo je do rušenja krova" umesto "krov se srušio" i tako dalje. To je samo jedna od stilskih mana kojima su mnogi od nas skloni kada stanu pred mikrofon, pred kameru, za govornicu, ili kad govore u ime neke ustanove.

Kada neko ispred "malog ekrana" čuje nešto nepravilno ili pročita u novinama, veruje da tako treba jer su to izjavili neki učeni ljudi, funkcioneri...

Neretko se može čuti i u medijima i u svakodnevnom govoru pogrešno menjanje po licima glagola biti, pa se tako upotrebljava "ja bi došao", "mi bi došli", "vi bi rekli" (umesto ja bih, mi bismo, vi biste).

Kao jednu od grešaka koja mu najviše "para uši" naš sagovornik navodi "zadovoljan sa nečim", "baviti se sa nečim", kojeg za nežive imenice muškog roda ("koncert kojeg sam održao" umesto "koji sam održao"), za sa infinitivom ("ima mnogo za videti", "za pretpostaviti je..." umesto "ima mnogo da se vidi", "može se pretpostaviti"), "otišla je bez da je ikoga obavestila" (umesto a da nije nikoga obavestila ili ne obavestivši nikoga) i tako dalje.

- Odmah za njima su neopravdane promene značenja. Svaki čas čujemo da neko nekoga "menja" umesto da ga zamenjuje ili da dolazi na njegovo mesto. Glagol pričati svakako može u familijarnom govoru da ima i značenje "razgovarati, ćaskati", ali je besmislica reći da neko "priča francuski". Pozicija je kod nas bez ikakvog opravdanja postalo politički termin u paru sa opozicija, mada taj latinizam u svim jezicima znači samo "položaj", a nikako "stranka na vlasti". Slično je i sa imenicom akcija, koju su trgovci bezrazložno uveli u upotrebu umesto "rasprodaja", "prodaja po sniženim cenama" i slično.

Kako tvrdi Klajn, pojedine greške je gotovo nemoguće iskoreniti. Nemačko ime Ulrih (Ulrich) gotovo uvek se iskrivljava u "Urlih", grad Diseldorf (Düsseldorf, sa dva "s") zovu Dizeldorf jer ga brkaju sa dizelom.

- Firma "Garnier" svesno se reklamira u pogrešnom obliku "Garnijer", iako obrazovaniji ljudi znaju da se "r" na kraju ne izgovara, ali njima je valjda najvažnije da kupci prepoznaju naslov na pakovanju. Nelsona Mandelu i posle smrti najčešće zovu "Mendela", iako to nije englesko nego afričko prezime, i nema nikakvog razloga da se "a" izgovara kao "e".

Strane reči u Internet eri sve su prisutnije u svakodnevnom govoru, a neke su se našle i u rečnicima, kao "surfovanje", "atačment", "vorkšop", "fajl" i slično. Koje bi još slične reči mogle da se usvoje u nekom budućem rečniku srpskog jezika?

- Za tehničke termine, pogotovu u oblasti informatike, normalno je i gotovo neizbežno da dolaze iz engleskog. Ako bismo pokušali da im tražimo zamenu, to bi lako mogle ispasti neke smešne kovanice kao u hrvatskom, gde su za softver predložili napudbina, za hardver strojevina, za interfejs sučelje i tako dalje. Ono protiv čega se treba boriti jeste bukvalno prenošenje suvišnih anglicizama, kao kad grabljivci postanu "predatori", davaoci – "donori", sud – "tribunal", korist – "benefit", prijava – "aplikacija", ili kad se sve "implementira", jer nije "u trendu" da se primenjuje, ostvaruje ili sprovodi. Ako smo svojevremeno već usvojili strane reči kao audicija, tetovaža, šminka, pavijan, onda samo beslovesni snobizam može da ih zamenjuje sa kasting, tatu, mejkap odnosno babun.

Ivan Klajn kaže da bi obrazovan čovek morao imati dovoljno ukusa da ne kaže "užasno lep", "užasno zanimljivo" i tome slično.

- Čini mi se da je to samo deo izvesnog emocionalnog siromaštva u jeziku, u onome što nazivamo afektivnim izražavanjem. U svakodnevnoj komunikaciji – naročito među mladima, nažalost – u tu svrhu najčešće se koriste psovke.

Svakodnevno na televiziji čujemo da je "donešen" neki zakon, a sagovornik "eKapije" kaže da je dosada čuo bar dva ministra da tako kažu. Osim toga Klajn navodi i "unešene" izmene u tekst, "iznešene" primedbe, da je nešto "doveženo", "uveženo", "preveženo", a gramatika kaže da je pravilno samo donesen, unesen, iznesen (ili donet, unet, iznet), dovezen, uvezen, prevezen.

Ovo su bili samo neki od primera koje nam u poslednje vreme sve češće "paraju uši". Sigurni smo da i vi imate slične. A do kada će u novom "investicionom rečniku" da se čuje za cilj, od strane, otvaranje radnih mesta, donešen zakon, uvežen proizvod, benefit od izvoza, izrazio zadovoljstvo zbog investicije, implementiranje sporazuma...?

Suzana Obradović

SANU Beograd

Odeljenje za jezik i književnost SANU

SANU

Ivan Klajn

pravilan govor

pravilno izražavanje

vršimo popravke kišobrana

popravljamo kišobrane

ostvarili su zaradu

zaradili su

došlo je do rušenja krova

krov se srušio

ja bi došao

mi bi došli

vi bi rekli

ja bih

mi bismo

vi biste

zadovoljan sa nečim

baviti se sa nečim

koncert kojeg sam održao

koji sam održao

ima mnogo za videti

za pretpostaviti je

ima mnogo da se vidi

može se pretpostaviti

otišla je bez da je ikoga obavestila

a da nije nikoga obavestila

ne obavestivši nikoga

akcija

rasprodaja

Ulrih

Ulrich

Diseldorf

Dusseldorf

surfovanje

atačment

vorkšop

fajl

grabljivci

predatori

davaoci

donori

sud

tribunal

korist

benefit

prijava

aplikacija

implementiratim

u trendu

tetovaža

šminka

pavijan

donešen

donesen

donet

donešen ili donesen

uvežen

uvezen

uvežen ili uvezen

prevežen

unesen

iznesen

otvaranje radnih mesta

za cilj

od strane

izrazio je zadovoljstvo

kako se kaže