Profit "načisto kvari" meso - Koliko je u pričama o neispravnom mesu brige za ljudi, a koliko za zaradu?

Po zvaničnim podacima, u Srbiji se godišnje proizvodi oko 450.000 tona mesa svih vrsta. Uverenje javnosti da je ono zdravo, najpre je uzdrmao morbidni slučaj klanice Nebojše Jovanovića u Velikoj Plani, koji je uhapšen zbog sumnje da je prodavao i meso uginulih životinja, a potom i tvrdnje iz inđijske fabrike "Energo zelena" da se od 250.000 tona životinjskog otpada koliko se, po njenim informacijama, godišnje dobije u našoj zemlji, čak 180.000 tona, na različite načine, vraća u ishranu ljudi.

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić je, međutim, u subotu te tvrdnje ocenio kao netačne, dodajući da nije slučajno što se one u javnost plasiraju baš sada kada Srbija ima kontrolu ispravnosti hrane iz EU, Rusije i Kine.

- Navodi koji su se pojavili u našim medijima o navodnoj upotrebi životinjskog otpada u proizvodnji hrane, značili bi u praksi da bi godišnje trebalo da ugine skoro 400.000 goveda, što je pola stočnog fonda. Svako u Srbiji zna da je to apsolutno netačno i da je nemoguće. Hrana koja se nalazi na našem tržištu je zdravstveno bezbedna - dodao je Glamočić.

Prema zvaničnim podacima, u Srbiji se, inače, godišnje kolje oko 268.000 goveda, a "Energo zelena" je jedna od tri naše fabrike za preradu i uništavanje životinjskog otpada koji se smatra opasnim za ljudsko zdravlje i čije uništavanje je, samim tim, po zakonu obavezno.

Preostale dve su u Somboru i Ćupriji. Obrazlažući tvrdnje o ukupnoj količini otpada životinjskog porekla, u toj fabrici se pozivaju na izveštaj Uprave za veterinu dostavljen EU, dodajući da sve srpske fabrike godišnje prerade svega 60.000 tona, pa najmanje 180.000 tona ostane neuništeno, a veći deo se, kako tvrde, kroz prerađevine, poput viršli, pašteta ili parizera, vraća u ljudsku ishranu.

- Krajnje je vreme da se to iskontroliše, a jedan od načina je da se od klanica traže podaci koliko im otpadne pri klanju. Po evropskim standardima kod krava je to između 27 i 30 odsto, a naše klanice prijavljuju svega tri odsto - tvrdi direktorka "Energo zelene" Tamara Drecun Vasić.

U gradnju te supermoderne fabrike istoimena belgijsko-srpska kompanija je 2011. uložila 22 miliona evra, otvorena je u decembru 2012, a lane je preradila oko 22.000 tone otpada. To je, međutim, tek petina njenog godišnjeg kapaciteta od 150.000 tona. Da bi poslovala profitabilno, morala bi godišnje da preradi bar 50.000 tona.

- U investiciju smo, uz ostalo, ušli na osnovu obećanja ministarstava poljoprivrede i ekologije u tadašnjem sazivu Vlade Srbije, da će Pravilnik o razvrstavanju i postupanju sa sporednim proizvodima životinjskog porekla i kod nas biti striktno poštovan, a ono što treba da se uništi usmerava ka nama. To se, međutim, ne dešava - dodaje Drecun Vasić.

Uz to, iz Inđije, fabrike iz Sombora i Ćuprije, obe inače u državnom vlasništvu, optužuju i za nelojalnu konkurenciju, što ilustruju tvrdnjom da su cenu uklanjanja i prerade životinjskog otpada sa 18 smanjili na svega pet dinara. Inđijska fabrika, inače, po kilogramu naplaćuje 11 dinara.

- Te fabrike otpad bacaju umesto da ga prerade, a često daju i potvrde da su meso životinja koje uginu na farmama odneli, a to zapravo ne čine - dodaje Drecun Vasić.

U somborskoj "Proteinki", međutim, rezolutno tvrde da to nije tačno.

- Neistina je da ne odvozimo i ne uništavamo sve uginule životinje i drugi životinjski otpad.

Sve što preuzimamo se, digitalnim vagama koje imamo na svakom našem vozilu, meri na mestu preuzimanja, a onda i pri dovoženju u fabriku. Ta merenja se uvek poklapaju i međusobno, i sa dokumentacijom koju izdajemo - kategoričan je Borislav Tomić, direktor te fabrike.

On odbacuje i tvrdnje da su cene preuzimanja i uništavanja životinjskog otpada smanjili sa 18 na pet dinara. Po kilogramu, veli, naplaćuju deset dinara i u poslednjih nekoliko meseci su upravo od "Energo zelene" preuzeli najveće klanice, poput "Karneksa", "Matijevića", IM "Topola" ili "Big bula". I odbacuje bilo čije pravo da se meša u poslovnu politiku njegove fabrike.

-Mi, bez dinara dotacija od bilo koga, uključujući i državu, poslujemo pozitivno, redovno isplaćujemo zarade 50 zaposlenih i nemamo nikakva zaduženja - kaže Tomić. - Tržišno ćemo da poslujemo i ubuduće, a to što je neko, nekada, ljudima koji su investirali u inđijsku fabriku obećao da ćemo mi da postanemo njihova filijala, a to se nije dogodilo, nas zaista ne zanima.

Sporedni proizvodi

Od životinjskog otpada koji se prerađuje u Inđiji, Somboru i Ćupriji dobijaju se mesno koštano brašno i tehnička mast. Iako se to neretko čini, upotreba tako dobijenog mesnog koštanog brašna u proizvodnji stočne hrane je zabranjena. Ono mora da se uništava u jedinoj srpskoj spalionici, smeštenoj upravo u Ćupriji.

Koliko otpada stvarno ima?

Po opasnosti za zdravlje ljudi životinjski otpad se u EU svrstava odmah iza nuklearnog. Dok u "Energo zelenoj" kažu da se kod nas godišnje pravi 250.000 tona životinjskog otpada, u "Proteinki" misle da je ipak reč o manjoj količini.

- Prema mojim saznanjima, u Srbiji se dnevno stvara oko 500 tona tog otpada, što bi na godišnjem nivou bilo nešto preko 180.000 tona - kaže Borislav Tomić.

(Napomena:tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti" od 16. marta 2014. godine)

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije

Energo-zelena d.o.o. Inđija

Uprava za veterinu Republika Srbija

Proteinka Sombor

Carnex d.o.o. Vrbas

IM Matijević d.o.o. Novi Sad

Topola a.d. Bačka Topola

BIG Bull food Baćinci

Nebojša Jovanović

meso uginulih životinja

životinjski otpad

Dragan Glamočić

goveda

viršle

paštete

parizer

Tamara Drecun Vasić

Pravilnik o razvrstavanju i postupanju sa sporednim proizvodima životinjskog porekla

Drecun Vasić

Borislav Tomić

uništavanje životinjskog otpada

Karneks

mesno koštano brašno

tehnička mast