Halo? I mi bismo da kupimo banku - Posle "Telenora" i "Telekom Srbija" bi da uđe u finansijski sektor

Kako su saopštili iz ove kompanije, njihov Izvršni odbor je razmatrao mogućnost saradnje sa Dunav bankom, koja posluje sa istoimenom osiguravajućom kućom.

– Analiziramo mogućnosti dodatnih izvora prihoda, među kojima je i razvoj mobilnog bankarstva. Ono ne obuhvata samo mobilna elektronska plaćanja, već i mnogo širi skup usluga. Zato sagledavamo mogućnosti za neki vid povezivanja sa nekom od banaka u Srbiji i u tom kontekstu je naš Izvršni odbor razmatrao saradnju sa Dunav bankom – saopštili su juče iz "Telekoma".

Iz te kompanije su oštro demantovali i da je kupovina banke već ugovorena, kako su pojedini mediji objavili.

Za šire narodne mase Dunav banka nije toliko poznata, pa se nametnulo pitanje i zašto se "Telekom" odlučio na "saradnju" baš sa njom.

- Veličina, obim poslovanja i tehnička opremljenost Dunav banke su, između ostalog, razlozi zbog kojih je razmatrana saradnja sa njima, što ne isključuje mogućnost saradnje i sa drugim bankama – navode iz "Telekoma Srbija".

Čini se da prodor mobilnih operatora na bankarsko tržište postaje trend. Stručnjaci kažu da bi u narednih nekoliko godina moglo doći do spajanja usluga koje korisnicima nude banke i mobilni operateri, čime bi celokupno bankarsko tržište biti u potpunosti izmenjeno. Tačnije, očekuje se da telekomunikacioni operatori sve više počnu da nude bankarske usluge i to preko telefona, odnosno takozvano mobilno bankarstvo. Tome u prilog ide i činjenica da u Srbiji ima deset miliona aktivnih mobilnih telefona. Dalje, s obzirom na nedovoljnu razvijenost fiksne mreže, u nekim delovima Srbije mobilni telefoni su jedina veza sa svetom. Takođe, trend je i da se mobilni telefoni sve više koriste za pristup Internetu, što ide u korist mobilnom bankarstvu i plaćanju putem telefona.

Banke dobre udavače

Ministar finansija Lazar Krstić izjavio je juče novinarima na Kopaoniku da je iz štampe saznao za nameru većinski državnog "Telekoma" da kupi Dunav banku, koja je takođe u državnom vlasništvu. On je ocenio bi ova kupovina bila korisna za nacionalnu telekomunikacionu kuću, ako bi se na taj način povećala njena konkurentnost i tržišna vrednost.

Krstić je rekao da "Telekom Srbija" nije jedino preduzeće iz oblasti telekomunikacija koje planira da kupi neku banku ili njenu licencu.

Jačanje pozicija

Miroslav Radaković, glavni broker "Sinteza Invest Group", podseća da je Dunav jedna prilično mala banka, koja uprkos niskom tržišnom učešću pozitivno posluje.

- Mislim da se ova banka može dobro uklopiti u strategiju razvoja "Telekoma", jer je u ovoj industriji već neko vreme prisutan trend širenja na područje finansija, zbog potencijala sinergije koja se po tom osnovu može generisati.

Radaković podseća da je "Telekom Srbija" u protekloj godini značajno smanjio svoja dugovanja, zbog čega on ne očekuje da ovo relativno malo preuzimanje može ugroziti finansijsku poziciju kompanije.

- Podsetiću da knjigovodstvena vrednost Dunav banke iznosi oko 1,9 milijardi dinara ili 16,1 mil EUR. Takođe, mislim da moguća akvizicija banke ne može bitnije uticati na početak trgovanja akcijama "Telekoma" jer je to pre svega tehnička odluka i ne zavisi mnogo od internog poslovanja – kaže Radaković za "eKapiju".

Sve u svemu, ukoliko bi "Telekom" na kraju ipak preuzeo Dunav banku, on bi mogao da održi poziciju lidera na tržištu mobilne telefonije, a sudeći prema prvim podacima sa završnog računa za prošlu godinu, dobit od 15,3 milijarde dinara, ili 36% više negou 2012, garantuje da će imati dovoljno sredstava da to isprati.

Podaci iz izveštaja pokazuju da je iz ukupnih prihoda uplaćeno i 14,3 milijarde dinara u republički budžet, a akcionarima su isplaćene i privremene dividende u ukupnom iznosu od nešto više od 7,5 milijardi dinara.

Prema zvaničnim podacima, Dunav banka je u većinskom vlasništvu "Dunav osiguranja" (udeo od 58,7%), "Dunav reosiguranje" ima 13,8% akcija, "Srbijagas" 5%, dok petnaestak odsto imaju četiri firme na čije je uloge stavljena zaloga prvog reda. Reč je o preduzećima "Koteks" i "Lavera", čiji je vlasnik Goran Perčević, kao i firmama "Prologistik" i "Nordvik".

Jelena Đelić