Kontejnerski transport Dunavom koči neprohodan put i loši terminali - Forum "Talas" ukazao na probleme i ponudio rešenja za razvoj vodnog saobraćaja

Za razvoj kontejnerskog transporta na Dunavu najvažnije su dve komponente - prohodan put i moderni terminali. Zatim slede konkurentne cene, redovnost servisa, balans uvoza i izvoza, rečeno je juče na Forumu "Talas novih inicijativa za razvoj vodnog transporta", koji je održan juče u Beogradu u organizaciji pomorsko-rečne agencije "Agent plus".

Direktor te agencije Zoran Netković ponovio je juče da rečni transport robe ima perspektivu i da su unutrašnji plovni putevi Srbije i regiona dar prirode, i da bi ih, uprkos mnogobrojnih problema, trebalo koristiti.

Na forumu je bilo reči o planovima razvoja vodnog saobraćaja, govorilo se o unapređenju sistema bezbednosti plovidbe na vodnim putevima, ulozi Agencije za upravljanje lukama, kao i o mogućnostima razvoja brodarstva, preduslovima za veće korišćenje potencijala Dunava u privredne svrhe, stanju kontejnerskog transporta na Dunavu i preduslovima njegovog daljeg razvoja. Takođe, obrađene su teme o razvoju školstva u cilju stvaranja stručnog kadra u oblasti rečne privrede, prilagođavanju rečne flote ekološkim standardima Evropske unije, kao i o predlozima održivog modela transporta na kanalskoj mreži.

Najveći problemi

Na Forumu su definisani najveći problemi, a jadan od njih je rečna flota stara između 35 i 40 godina, što dovoljno govori o tehnološkoj zastarelosti i tehničkoj neispravnosti.

- Domaća rečna brodogradnja nije mogla da se uključi u obnovu rečne flote, s obzirom na probleme finansiranja izgradnje brodova za domaće naručioce, nabavku brodograđevnog materijala i opreme - rečeno je.

Vesko Šulović, iz agencije "Agent plus", je pozvao brodare da se uključe i da ponude adekvatna plovila. Kako je naveo, tržište ima veliku potrebu za brodovima za prevoz tečnih tereta.

Statistički Srbija ima oko 80 pristaništa, međutim, kako je navedeno na skupu, problem je što sva ova pristaništa ili luke nisu to u pravom smislu reči, ni po godišnjem prometu, niti po opremljenosti, već samo po svojoj pretovarnoj delatnosti sa vode na obalu i obratno. U lukama nema specijalizovanih terminala za generalne i rasute terete. One su većinom, po opremi i obradi tereta, višenamenski terminali sa univerzalnom mehanizacijom i relativno zastarelim tehnologijama.

Na Forumu su istaknuti i problemi nepostojanja savremenih robnih terminala u blizini plovnih puteva, kao i razlozi odsustva linijskih kontejnerskih servisa na unutrašnjim plovnim putevima. Konstatovano je da se putnički saobraćaj mora razvijati kroz nove luke i marine koje treba da pruže nove usluge u turističko-rekreativnom smislu (krstarenje, nautički turizam).

Na unutrašnjim plovnim putevima, osim redovnih aktivnosti na održavanju plovnosti i ispunjavanju međunarodnih standarda, moraju se otkloniti uska grla, kao što su plitke deonice i druge smetnje za plovidbu, posebno tokom sve dužih perioda niske vode. Zbog klimatskih promena menjaju se hidrometeorološki uslovi na regionalnim unutrašnjim plovnim putevima, koji znatno utiču na trajanje navigacionog ili raspoloživog vremena plovidbe u toku godine. U vezi ovih pojava neophodno je poštovati ekološke standarde zaštite prirodnih resursa.

Država uliva optimizam

Predstavnici Ministarstva saobraćaja i državnih institucija su naveli da u vodnom saobraćaju ipak ima pomaka. Kako je navedeno, sredinom 2015. trebalo bi da bude završeno uređenje plovnog puta Save od Beograda do Brčkog a do tada se očekuje i da će uznapredovati regulacija šest najkritičnijih tačaka za plovidbu Dunavom.

Većoj bezbednosti plovidbe Savom i Dunavom doprineće i rečni informacioni sistem (RIS), koji je za reke ono što i kontrola letenja za vazdušni saobraćaj. U budžetu za ovu godinu izdvojen je novac za njegovo funkcionisanje. Sistem sada pokriva Dunav i Savu, ali će biti proširen i na Tisu, najavljeno je.

Međunarodna konferencija

Forum "Talas" organizovan je na inicijativu pomorsko rečne-agencije "Agent plus" uz podršku Ministarstva saobraćaja Republike Srbije, Saobraćajnog fakulteta u Beogradu i Privredne komore Beograda.

Forum je imao međunarodno obeležje, jer su na njemu, osim učesnika iz Srbije, prisustvovali i predstavnici institucija i kompanija iz Hrvatske, Bugarske, Ukrajine, Rumunije, Francuske, BiH.

M.K.