Tamara Borovčanin, analitičarka USAID Projekta za bolje uslove poslovanja - Ima ko će da zaposli starije od 50 godina

Tamara Borovčanin

Malo koji Nacrt zakona je u skorije vreme izazvao revolt građana i sindikata kao što je to učinio ovaj o radu. Valjda zato što se tiče skoro svih: i radnika i penzionera i onih koji samo što nisu krenuli u traženje posla, ali i poslodavaca. Iako Nacrt zakona o radu zvanično nije povučen, već će na predlog prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića, biti osnovana Radna grupa za njegovu doradu, sindikati već traže ostavku ministra privrede Saše Radulovića. Podsećanja radi, on je i sam, verujući u doslednost Nacrta, izjavio da ako Zakon o radu ne bude usvojen, on ustupa svoju fotelju.

Da li će Radna grupa uneti smao kozmetičke izmene ili ćemo dobiti značajno noviji zakon, znaćemo najkasnije za mesec dva. U međuvremenu smo porazgovarali sa Tamarom Borovčanin, iz USAID Projekta za bolje uslove poslovanja, petogodišnje inicijative, koja je pokrenuta u cilju da pomogne Vladi Republike Srbije da poveća konkurentnost domaće ekonomije i privatnog sektora.

Posebno nas je zanimalo kako će nove izmene Zakona uticati na stariju populaciju.

eKapija: U najavama izmena Zakona o radu i promenama koje on donosi, koje su to izmene koje se odnose na starije od 50 godina?

- Sve predložene izmene odnose se na sve zaposlene, te tako i na starije od 50 godina. Jedina izmena koja je predložena, a u kojoj je konkretno naveden broj godina je produženo trajanje ugovora na određeno vreme, gde su kao izuzetak navedeni zaposleni stariji od 52 godine sa kojima poslodavac može da zaključi ugovor na određeno vreme do 36 meseci bez navođenja objektivnog razloga.

Neke predložene izmene, kao što je promena sistema obračuna otpremnina tako da se one isplaćuju za godine staža provedene kod poslodavca koji isplaćuje otpremninu, pojedinci tumače kao izmene koje neće ići u prilog starijim zaposlenima tj. onima sa više godina radnog iskustva. To je tačno – oni koji nisu naplatili otpremninu kod prethodnog poslodavca ili kod prethodnih poslodavaca, dobiće manje novca.

(Foto: Ivana Vuksa)

Ipak mi se čini da je mnogo relevantiniji efekat Nacrta na starije nezaposlene. Izmenama zakona se uklanja možda i najveća prepreka za njihovo zapošljavanje – to što bi poslodavac koji bi ih zaposlio na sebe preuzeo ogroman teret da mora da im isplati otpremnine i za sve godine staža kod svih prethodnih poslodavaca. S obzirom da smo jedinstven primer u svetu koji obračunava otpremnine za ceo radni staž, mislim da su teški otpori sindikata na temu otpremnina u najmanju ruku neodgovorni.

eKapija: Ko će da zaposli ljude starije od 50, uprkos tome što su podložniji otpuštanju i dobijaju manje otpremnine?

- Starije od 50 će zaposliti onaj poslodavac kome treba znanje i iskustvo (a takvih je dosta), a kojeg to iskustvo neće dodatno koštati samo zato što zaposleni donosi sa sobom teret mnogo godina radnog staža kod ranijih poslodavaca. Na neki način, država je pod parolom zaštite interesa starijih zaposlenih podstakla njihovu diskriminaciju. Ta diskriminacija je bez premca, ali se u javnosti nedovoljno primećuje i o njoj se nedovoljno govori jer smo se na to toliko navikli da više ne primećujemo.

eKapija: Zar ne mislite, da će izmena kojom se omogućava isplata otpremnine samo onoliko godina staža koliko je radnik u toj kompaniji, zapravo omogućiti lakše otpuštanje starijih radnika?

- Dobrog, pouzdanog, lojalnog i produktivnog radnika ni jedan poslodavac neće otpustiti, ma koliko godina on imao, sem u situaciji krajnje nužde, a tada ničije radno mesto nije sigurno. Slažem se da su zloupotrebe moguće i da ih je bilo i po sada važećem Zakonu o radu, ali zakoni se ne pišu za izuzetke. Kontrolu nesavesnih poslodavaca treba da obavlja Inspekcija rada i sve druge relevantne institucije, ali i zaposleni. Mišljenja sam da nije dobro, a da može biti i kontraproduktivno prenormirati propise.

eKapija: Da se stavite u ulogu poslodavca da li biste Vi zaposlili nekoga od 50 godine ili nekoga od 30-35 godina ko ima dovoljno iskustva, a sa druge strane i više energije?

- Kompetentnu, lojalnu, pouzdanu osobu, želi i zaposliće svaki poslodavac, bez obzira na godine. A što se tiče energije, iznenadili biste se koliko je upravo ova kategorija ljudi (oko 50 i više godina) entuzijastična i proaktivna.

eKapija: Da li i na koji način izmene Zakona regulišu povlastice poslodavcima koji zapošljavaju starije od 50 godina?

- Najveća povlastica bila bi upravo ta što prema zvaničnom nacrtu poslodavac više ne bi bio u obavezi da zaposlenom isplaćuje otpremninu za ceo radni staž, već samo za godine rada provedene kod poslodavca koji mu isplaćuje otpremninu. Mada, ja to ne smatram povlasticom već jednom potpuno fer, prikladnom odredbom koja ne mora nužno da bude ključni stimulišući faktor za zapošljavanje starijih generacija, ali barem otvara prostor da godine iskustva prilikom traženja posla postanu prednost, a ne razlog zbog kojeg će poslodavci odustajati od takvih kandidata.

eKapija: Da li i kada očekujete usvanja novog Zakona o radu i u kom obliku, dakle da li će njegove odredbe pod pritiskom sindikata i radnika biti ublažene (koliko bi vanredni izbori odložili donošenje ovog važnog reformskog zakona)?

- O tome je vrlo nezahvalno govoriti, ali uzimajući u obzir dešavanja na političkoj sceni, više sam sklona da kažem da očekujem republičke izbore pre nego izmene i dopune Zakona o radu.

eKapija: Na koji način novi Zakon o radu suzbija rad na crno?

- Nacrt izmena i dopuna Zakona o radu predviđa obavezu poslodavca da ukoliko zaposleni počne da radi pre nego što ga je poslodavac prijavio na obavezno socijalno osiguranje, drži kopiju ugovora o radu u sedištu ili u prostoru u kojem je zaposleni radno angažovan. Takođe, predviđeno je i da inspektor rada bude ovlašćen da legitimiše i uzima izjave od poslodavca, odgovornih lica, zaposlenih i drugih lica koja se zateknu na radu kod poslodavca. Ove bi odredbe trebalo da otežaju zloupotrebu odredbi o rokovima za prijavu zaposlenog na obavezno socijalno osiguranje. Međutim, bez krovnog Zakona o inspekcijskom nadzoru i fisklanog rasterećenja zarada, makar onih najnižih, kao i dodatnih napora svih relevantnih institucija, ne možemo se nadati značajnijem pomaku u suzbijanju rada na crno i sive ekonomije generalno.

eKapija: Šta se dešava sa odredbom da neće biti plaćenih odmora i bolovanja? Šta je tu zabluda, a šta istina?

- Pa prva zabluda, tj. neistina, je to da neće biti plaćenih odmora, a druga da neće biti plaćenog bolovanja. Naime, i u važećem Zakonu o radu i u Nacrtu izmena i dopuna Zakona o radu naknada se isplaćuje 100% od osnovice u slučaju korišćenja godišnjeg odmora i 65% od osnovice u slučaju odlaska na bolovanje. Međutim, ta osnovica se menja. Po važećem zakonu osnovica je prosek zarade prethodna tri meseca, dok je prema nacrtu izmena osnovica osnovna zarada uvećana za minuli rad.

Ova izmena može da boli one zaposlene koji nakon što dobiju neki vanredni prihod, kao što je npr. regres, odlaze na bolovanje ili godišnji odmor, pa tako neretko dobiju veću naknadu zarade nego njihove kolege koje su u tom periodu uredno radile. Kako se ovo najčešće dešava u javnom sektoru gde se isplaćuju veliki regresi, to će upravo zaposleni u ovom sektoru biti najviše pogođeni ovom izmenom. Zato ne čudi što se sindikati, čije članstvo najvećim delom upravo zaposleno u javnom sektoru, toliko protive ovoj izmeni. Međutim, ovo nije odredba koja može značajnije da utiče na primanja zaposlenih, a kamoli na poboljšanje uslova rada i zapošljavanja nezaposlenih, što bi trebalo da je krajnji cilj svima, pa i sindikatima.

J.Đ.