(Ekonomist) Dominik Limet, GlaxoSmithKline - "Danas nismo zainteresovani za preuzimanje farmaceutskih kompanija u Srbiji"

Danas nismo zainteresovani za preuzimanje farmaceutskih kompanija u Srbiji, jer se ne bave istraživanjem i razvojem lekova, rekao je za Ekonomist Dominik Limet, direktor za jugoistočnu Evropu kompanije GlaxoSmithKlajn

Dominik Limet

Kad je nemačka Stada preuzela Hemofarm, za britansku farmaceutsku kompaniju GlaxoSmithKline, u Srbiji više nije bilo potencijalno interesantnih kompanija za preuzimanje. Situacija bi sigurno bila drugačija kad bi farmaceutska preduzeća u Srbiji, proizvodila i originalne lekove, a ne samo generičke. Originalni lekovi potekli su iz istraživačkih centara same kompanije.

„Ukoliko bi ovde postojale interesantne kompanije koje se bave istraživanjem i razvojem lekova, verovatno da bismo za njih bili zainteresovani, kao što smo u Hrvatskoj kupili Plivin istraživački institut“, kaže za Ekonomist Dominik Limet, viši potpredsednik i direktor za jugoistočnu Evropu kompanije GlaxoSmithKlajn. GSK, druga po veličini farmaceutska kompanija u svetu, petnaestak godina u Srbiji prodaje jedino svoje lekove. Danas pokriva oko četiri odsto srpskog tržišta lekova, što je skoro trostruko više u odnosu na 2002. godinu.
Niske cene lekova na koje se žale proizvođači lekova u Srbiji, ne smetaju toj firmi. U GSK kažu da žele samo bržu dostupnost lekova pacijentima, jer od momenta registracije leka u Evropi, do njegove registracije u Srbiji ponekad prođe dosta vremena. „Tako se do isteka patentnog prava skraćuje period u kome možemo slobodno da distribuiramo lek, a vrlo je ozbiljna pretnja da se pojavi kopija preparata“, objasnio je Limet.

Milijarda za lek
GSK se bavi istraživanjem, razvojem, proizvodnjom i prodajom lekova. Danas ima oko sto hiljada zaposlenih u 116 zemalja sveta. Godišnje proizvede oko četiri milijarde pakovanja lekova i najveći je svetski proizvođač vakcina.

Za razliku od farmaceutskih kompanija koje proizvode generičke lekove, GSK u svom poslovanju se često sreće sa rizikom koji se meri milijardama evra. Kompanija naime godišnje uloži između četiri i pet milijardi dolara u istraživanje i razvoj, a istraživanje jednog leka košta 800 miliona do milijadu dolara. Svega međutim, od 12 do 15 odsto ispitivanih molekula završi na tržištu kao lek.

„Zbog rizičnosti posla i nepostojanja garancije da će neki lek da završi na tržištu i deonice su tu gde jesu“, kaže Limet. Akcije GSK kotiraju se na Njujorškoj berzi i Londonskoj gde je poslednja vrednost oko 13,40 funti. Komentarišući cenu akcije u Americi, Limet kaže da su akcije podcenjene, pre svega zbog izbora i izvesnosti da će demokrate da dođu na vlast, što negativno utiče na farmaceutski sektor. Smatra međutim, da će mnogo veći uticaj na cenu akcije GSK, imati novi portfolio lekova od kojih je najvažnija vakcina protiv karcinoma grlića materice, preparat za lečenje raka dojke i vakcina protiv ptičijeg gripa. „Nije jednostavno reći koliko pojava novog leka utiče na rast akcije, a sigurno je da na osciliaciju cene najviše utiče profit“, kaže Limet.

U trećem kvartalu ove godine profit kompanije u odnosu na isti period lane porastao je za 21 odsto. Ukupan prihod u 2005. godini bio je oko 32 milijarde evra. Na cenu akcije utiče i kakva je situacija sa pitanjem valute u Engleskoj, odnosno Americi. „Ako dolar ide dole, onda i naš prihod iz Amerike ide dole“, zaključio je Limet.

Dominik Limet

Prilog :

Prodaja lekova GSK u Srbiji

2002 - 3.90 mil EUR

2003 - 5.65 mil EUR

2004 - 6.45 mil EUR

2005 - 10.35 mil EUR

2006 (procena) - 13.70 mil EUR

poziv na pretplatu na

Dominik Limet