Rekordan izvoz 2013. godine - Preko granice najviše otišlo "Fiat" automobila, a "došlo" nafte

Ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Rasim Ljajić izjavio je u nedelju, 5. januara, da je zabeležena rekordna godina kada je u pitanju izvoz, kao i u pogledu smanjenja spoljno-trgovinskog deficita.

On je za RTV "Pink" rekao da su porastu izvoza naviše doprinele strane kompanije i da od 15 najvećih izvoznika, 13 čine strane kompanije koje su došle u Srbiju.

Prema rečima nadležnog ministra, 58% izvoza se obavlja ka zemljama EU, oko 30% u zemljama CEFTA sporazuma, od sedam do 10% u Rusku Federaciju, a ostatak izvoza se realizuje ka drugim zemljama.

Ljajić je naveo da je zabeležen rekordan izvoz automobila protekle godine, kao i pšenice, a da se ove godine najveći potencijal očekuje od kukuruza ukoliko rod bude onakav kakav se očekuje.

S tim u vezi, on je rekao da najveći izvozni potencijal Srbije čine žitarice, a da IT industrija takođe ima potencijal za povećanje izvoza u ovoj godini.

Brojke govore

Prema najnovijim podacima, Republičkog zavoda za statistiku, ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije za period januar-novembar 2013. godine iznosi: 32.017,9 mil USD (porast od 16,8% u odnosu na isti period prethodne godine) ili 24.167,7 mil EUR (porast od 13,1% u odnosu na isti period prethodne godine).

Izvezeno je robe u vrednosti od 13.386 mil USD, što čini porast od 30,6% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno za 18.631,9 mil USD, što je više za 8,5% u odnosu na isti period prethodne godine.

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 10.100,3 miliona, što čini povećanje od 26,4% u odnosu na isti period prethodne godine. Uvoz robe, imao je vrednost od 14.067,4 miliona, što je više za 5,2% u odnosu na isti period prošle godine.

Deficit iznosi 5.245,9 mil USD, što čini smanjenje od 24,2% u odnosu na isti period prethodne godine. Deficit izražen u evrima iznosi 3967,1 milion, što čini smanjenje od 26,3% u odnosu na isti period prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 71,9% i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 58,6%.

Šumadija i Zapadna Srbija najviše izvezli, Beograd uvezao

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Šumadije i Zapadne Srbije (33,2%); sledi Region Vojvodine (32,5%); Beogradski region (21,3%), Region Južne i Istočne Srbije (12,7%), a oko 0,3% izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (41,9%); slede region Vojvodine (28,9%), region Šumadije i Zapadne Srbije (20,2%), region Južne i Istočne Srbije (7,9%), a oko 1,1% uvoza je nerazvrstano po teritorijama. Nema podataka za region Kosovo i Metohija.

Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima. Na primer, uvoz nafte i gasa, najvećim delom se obuhvata u regionima Vojvodine i Beograda, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije.

Partneri

U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Italija (2.177,8 mil USD), Nemačka (1609,9 mil USD), Bosna i Hercegovina (1073,0 mil USD), Ruska federacija (979,4 mil USD) i Crna Gora (769,5 mil USD).

U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Italija (2.168,4 mil USD), Nemačka (2.054,3 mil USD), Ruska federacija (1599,7 mil USD), Kina (1.370,2 mil USD) i Mađarska (927,6 mil USD) .

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima imamo potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 62,6 % ukupne razmene.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA sporazuma, sa kojima imamo suficit u razmeni od 1.570,6 mil USD, a koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), kao i izvoza raznih gotovih proizvoda. Što se uvoza tiče – najviše se uvoze gvožđe i čelik, električna energija, kao i voće i povrće. Izvoz Srbije, za posmatrani period, iznosi 2476,8 mil USD, a uvoz je 906,2 mil USD. Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 273,3%.

Hrvatska je od jula ove godine nova članica Evropske unije, a istovremeno više nije deo grupe CEFTA zemalja, što je uticalo i na rezultate robne razmene sa ovim grupacijama, napomenuli su u Republičkom zavodu za statistiku.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama - Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom. Od ostalih zemalja, ističe se i suficit sa SAD-om, Rumunijom, Ukrajinom i Italijom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i lap topova), Kazahstanom (uvoz nafte i prirodnog gasa čini trećinu našeg ukupnog uvoza ovih energenata) i Poljskom (uvoz delova za motorna vozila). Sledi deficit sa Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa), Mađarskom i Nemačkom.

Najviše para od izvoza automobila

Na listi prvih 10 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz dizel automobila preko 1500, ali ispod 2500 cm3 (60 mil USD); drugo mesto pripada izvozu dizel automobila , snage do 1500 cm3 sa 53 miliona dolara; na trećem mestu je izvoz automobila, paljenje svećicom, preko 1000, ali ispod 1500 cm3 (51 mil USD); sledi izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove sa 42 mil USD; na izvoz kukuruza otpada36 mil USD; rafinisani šećer smo izvezli za 27 mil USD; izvoz delova za rotacione električne mašine bio je 24 mil USD; motorni benzin (uključujući i avionski) smo izvezli za 22 mil USD; izvoz hula hop čarapa iznosio je 21 milion dolara;poslednje mesto pripada izvozu smrznute maline (20 mil USD).

Najviše smo uvozili naftu

Lista prvih 10 proizvoda u uvozu pokazuje da je sirova nafta naš prvi uvozni proizvod (197 mil USD). Drugi po značaju su delovi i pribor za motorna vozila sa vrednošću od 127 mil USD. Na trećem mestu uvozne liste je prirodni gas sa 79 mil USD. Na uvoz lekova za maloprodaju potrošeno je 38 mil USD. Gasna ulja smo uvezli za 30 mil USD. Na uvoz telefona za mrežu stanica potrošeno je 28 mil USD. Uvoz ulja za podmazivanje bio je 22 mil USD. Dizel automobile preko 1500, ali ispod 2500 cm3 smo uvezli za 21 mil USD. Uvoz novih autobusa, paljenje svećicom bio je 17 mil USD. Poslednje mesto zauzima uvoz uree u vodenom rastvoru sa 16 mil USD.

15 najvećih izvoznika od januara do oktobra 2013.

Prema poslednjim podacima Ministarstva finansija, koji obuhvataju period od januara do novembra, fabrika "Fiat automobila Srbije" (FAS) u Kragujevcu izvezla je automobile za ukupno 1,282 mlrd EUR, što je svrstava na prvo mesto liste najvećih srpskih izvoznika.

Na drugom mestu po izvozu je "Naftna industrija Srbije" (230,9 mil EUR), zatim slede "Tigar tyres" iz Pirota (203,4 miliona), HIP "Petrohemija Pančevo" (189,9 mil EUR), "Hemofarm" iz Vršca (130,6 mil EUR), fabrike "Gorenja" u Valjevu i Staroj Pazovi (123 mil EUR).

Među najvećim izvoznicima, čiji je izvoz ove godine veći od 100 mil EUR, nalaze se i "Tarkett" iz Bačke Palanke (116,8 mil EUR) i "Železara Smederevo" (105,1 mil EUR).

Na spisku 15 velikih izvoznika su i "Yura" korporacija iz Rače, "Valy" iz Beloševca, "RTB Invest" Bor, "Ball packaging Europa" iz Beograda, "Impol seval" iz Sevojna, "Sirmium steel" iz Sremske Mitrovice i "Tetra pak production" iz Beograda.