Šta donosi nacionalna strategija privrednog razvoja Srbije

Posao za 750.000 ljudi !

Do kraja 2012. investiraće se 60 milijardi dolara, posao će dobiti 750.000 ljudi, a bruto dohodak će dostići oko 6.500 dolara po stanovniku !

U narednih šest godina u Srbiju će ukupno biti uloženo oko 60 milijardi dolara, a zahvaljujući prosečnoj stopi rasta bruto društvenog proizvoda (BDP) od sedam odsto, umesto 5,5 procenata, bruto dohodak po stanovniku iznosiće najmanje 6.500 dolara. Ovo su samo neki elementi iz Nacionalne strategije privrednog razvoja Srbije za period 2006–2012. godine, koju je na poslednjoj sednici usvojila Vlada Srbije.

Edvard Jakopin

Kako napominje dr Edvard Jakopin, direktor Republičkog zavoda za razvoj, jedan od učesnika u izradi strategije, značaj ovog dokumenta ogleda se ne samo u tome što treba da ubrza privredni rast već i u činjenici da je u Srbiji sličan dokument poslednji put bio usvojen pre 21 godine. Negativne posledice nepostojanja strategije tokom protekle dve decenije bile su veoma vidljive.

– Nacionalna strategija privrednog razvoja nije sektorska, granska ili neka parcijalna analiza, već jedna vrsta nacionalnog kišobrana pod kojim su sve oblasti, sve strategije, a ima ih više od 30 – ističe Jakopin. – U njoj je „skenirana” ekonomska situacija u Srbiji i određeni prioriteti države do 2012. godine, sa osnovnim ciljem da dođemo u predvorje Evropske unije.

Slab start, visoki dometi

Prilikom izrade Nacionalne strategije vodilo se računa o dosadašnjem stanju privrede Srbije, koje označava veoma niska startna pozicija. Ona se ogleda u malom BDP-u po glavi stanovnika, visokom procentu siromašnih, stopi nezaposlenosti koja premašuje 20 odsto, ali i nepovoljnom položaju zemlje u pogledu konkurentnosti, gde je Srbija na 85. mestu u svetu. Pored toga, na listi problema su visoka stopa inflacije, kao i tekući platni deficit, ali i nedoslednost u sprovođenju reformskih i tranzicionih procesa.

Imajući u vidu sve ove poteškoće, Svetska banka preporučila je stopu rasta BDP od pet odsto, koja je u Nacionalnoj strategiji označena kao pesimistička, odnosno konzervativna. Predviđena stopa rasta BDP-a od sedam odsto predstavlja i rezultat dogovora „svih nacionalnih ključnih igrača” od sindikata, Socijalno-ekonomskog saveta Srbije, PKS-a, ministarstava i drugih.

– Ostvarivanje osnovnog scenarija rasta od sedam odsto zahteva vanredne napore od svih učesnika, ali ne treba zaboraviti ni da scenario sa stopom ukupnog privrednog rasta od pet odsto ne može sam po sebi da se ostvari – napominje Jakopin. – Prednost veće stope rasta ogleda se u bržem porastu produktivnosti i zaposlenosti i značajno većem BDP po stanovniku.

Da bi se ovi planirani dometi i ostvarili, neophodna je realizacija tri cilja. Reč je o povećanju konkurentnosti, znanju i razvoju infrastrukture.

Upravo konkurentnost predstavlja primarni cilj razvoja države do 2012. godine, a njeno povećanje biće ostvareno obezbeđivanjem najmanje dve milijarde dolara stranih investicija godišnje. Pored toga, predviđeno je da godišnja vrednost ukupnih ulaganja dostigne u proseku 8,5 milijardi dolara.

Tako se očekuje da do kraja 2012. u Srbiju bude investirano 60 milijardi evra, od čega 63,6 odsto iz korporativnog sektora, odnosno privrede i bankarstva. Najveću stopu rasta u privredi trebalo bi da imaju grane visokih tehnologija, što nam sada nije jača strana, a reč je o industriji saobraćajnih sredstava, proizvodnji električnih i optičkih uređaja, kao i specijalnih vrsta mašina i uređaja. Ipak, najveće učešće u ukupnoj industriji, u proseku oko 30 odsto, treba da zadrži sektor prehrambena industrija, a 13 procenata ukupne industrijske proizvodnje očekuje se iz hemijskog sektora.

Približavanje komšijama

Autori Nacionalne strategije privrednog razvoja računaju da će Srbija u narednih šest godina dostići vrednost BDP koji je imala početkom devedesetih godina prošlog veka, a koji sada iznosi samo 60 odsto ondašnjeg nivoa. Tako bi se maksimalno približili proseku deset novoprimljenih članica EU. Inače, sada srpski BDP čini 40 odsto proseka tih deset zemalja, ali je, za utehu, ipak veći od BDP-a Rumunije i Bugarske. Kako „nova evropska desetorka” predstavlja nehomogenu grupu zemalja, u kojoj prednjače Kipar, Malta i Slovenija, računa se da ćemo 2012. godine dostići 60 odsto proseka njihovog BDP-a.

Studija je rađena po evropskim pravilima, bez obzira na to kada će Srbija postati članica EU.

Građane Srbije najviše će zanimati šta će biti sa njihovim standardom u narednih šest godina, ali i koliko će u narednom periodu moći da nađe posao. Prema procenama u Nacionalnoj strategiji, do kraja 2012. zaposliće se oko 750.000 ljudi, a mnogi od njih će drugoj fazi tranzicije preći iz društvenog u privatni sektor. Ohrabruje i pretpostavka da će očekivane veće stope rasta BDP-a, omogućiti i brži rast standarda. Smatra se veoma realnom procena da će nam bruto društveni proizvod po stanovniku 2012. dostići oko 7.000 dolara.

(tekst u potpusnoti preuzet iz lista Politika, 11.11.2006)