(E Magazin) Piće bogova - Kada, gde i sa kojom prvobitnom svrhom je vino počelo da se proizvodi?

Vino i vinograd su deo drevne i složene simbolike i čine neizostavni deo kulture, religije i filozofije noseći njihova bitna značenja i jedinstven stav: „Vino je piće bogova”. Gajenje vinove loze i proizvodnja vina nesumnjivo je staro koliko i čovečanstvo. Iako se ne može odrediti tačno vreme njegovog nastanka, na osnovu pronađenih zapisa može se zaključiti da su Egipćani, kao i Asirci znali za vino oko 3.500 godina pre naše ere, a neka svedočanstva o postojanju vinske kulture ukazuju da je ona bila poznata i u Mesopotamiji pre čak 4.500 godina. Vino je od samog nastanka civilizacije simbol života i radosti, a samo uživanje u vinu je proslava života i ugodnog društva.

Na našim prostorima

Veliki deo naše države još pre Rimljana kolonizirali su Stari Feničani i oni su u to vreme prvi gajili vinovu lozu na našoj teritoriji. Tačno vreme nastanka i početka konzumiranja vina kod nas nije poznato, ali se zna da je istorija srpskog vinarstva sigurno duža od 1.000 godina. Od početka srpske države, a naročito u doba Nemanjića, srpski vladari posebno su negovali kulturu gajenja vinove loze. Najstarijim autentičnim sortama grozda smatraju se: Prokupac i Tamjanika. Prokupac je sorta za crvena vina, koja je bila poznata još u ranom srednjem veku, a Tamjanika je muskatna sorta poreklom iz Južne Francuske, poznata u Srbiji duže od 500 godina. Osim ovih sorti danas se u Srbiji najviše uzgajaju Šardone, Sovinjon Blan, Rajnski i Italijanski rizling, Merlo i Kaberne Sovinjon. Najvažnija srpska vinogorja nalaze se u Negotinskoj Krajini, u okolini Vršca, na padinama Fruške Gore, u okolini Subotice, Šumadiji i Župi. Dugu tradiciju srpskog vinarstva su u poslednjih deset godina obnovili brojni privatni proizvođači koji su izgradili moderne podrume i već postali poznati i izvan granica Srbije.

Bez razvijene kulture konzumiranja

Ipak vinska kultura je kod nas još uvek na nezadovoljavajućem nivou, počevši pre svega od odnosa prema vinu, slaganja sa hranom, pravilnog izbora čaša itd., o čemu će detaljnije biti reči u daljim tekstovima. Najskuplja boca vina kod nas i dalje je oko 15 evra. Evidentno je da potencijale, povoljnu klimu i dobra vinogorja imamo, ali treba vremena jednoj zemlji u tranziciji, kakva je Srbija, da nauči kako i da iskoristi svoje prednosti. Za sada, kako je objasnila mr Snežana Trmčić, dipl. inž, istraživač-saradnik na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, činjenica je da je Srbija danas veliki uvoznik vina, najvećim delom iz Makedonije, čime je stvoren veliki devizni debalans na štetu domaćih vinara. Po njenom mišljenju, poražavajući podatak je i da se u Srbiji, zemlji sa dugom tradicijom vinarstva, sa nekadašnjih 20 litara po glavi stanovnika godišnje sada popije svega 4-5 litara. Primera radi, kod Francuza je to 58 litara, a kod Italijana 53.

SAD na prvom mestu po ukupnoj potrošnji vina

Prema najnovijim podacima OIV-a može se prognozirati da će SAD u naredne tri godine zauzeti mesto Francuske kao najvećeg potrošača vina u svetu. To ne čudi kada se uzme u obzir da se podaci ovog istraživanja odnose na ukupnu potrošnju vina i kada se zna podatak da je potrošnja vina u Francuskoj u 2004. i 2005. opala za 2%, kao i da je izvoz francuskih u periodu od 2002. do 2005. opao za 11%. Međutim, ukoliko se posmatra potrošnja vina po glavi stanovnika Francuska je još uvek lider sa više od 60 litara vina godišnje. Amerikanci po glavi stanovnika godišnje popiju 10,5 litara.