Načini finansiranja malog i srednjeg biznisa u Srbiji: Mikrokreditiranje

Mikrokreditiranje se pojavljuje sedamdesetih godina prošlog veka na prostoru Azije i uglavnom se vezuje za nerazvijene zemlje i zemlje u razvoju. U podršci najsiromašnijim i najugroženijim slojevima stanovništva, mikrokreditiranje je dalo veoma dobre rezultate.

Termin "mikrokreditiranje" se često koristi u užem smislu i odnosi se na mikrokredit namenjen malim, neformalnim preduzetnicima. Mikrokreditiranje prevashodno znači pružanje finansijskih usluga stanovništvu sa nižim prihodima, naročito siromašnom stanovništvu koje nastoji da pokrene sopstveni biznis i ekonomski se osamostali i ojača. Jedna od ključnih prepreka intenzivnijem korišćenju mikrofinansiranja odnosi se na nedovoljnu upoznatost MSP i preduzetnika sa ovim oblikom finansiranja. U Srbiji, prema rezultatima sprovedenog istraživanja, 36% anketiranih preduzeća uopšte nije upoznato, dok 20% uglavnom nije upoznato sa konceptom mikrofinansiranja. Sa pomenutim konceptom delimično jeste odnosno nije upoznato 29% ispitanika, 10% je uglavnom upoznato, a samo 5% je u potpunosti upoznato.

Pored svoje osnovne uloge, pružanja finansijskih usluga siromašnima, mikrokreditiranje u savremenom svetu sve više postaje jedna od bitnijih poluga ekonomskog razvoja, sa značajnim društveno–ekonomskim efektima. Mikrokreditiranje je često jedini način da se finansijske usluge približe onima koji imaju ograničen, ili uopšte nemaju pristup tradicionalnim pružaocima finansijskih usluga. Usluge mikrofinansiranja pružaju neprofitne ili nevladine organizacije. Savremene forme mikrokreditiranja su nastale kao posledica nemogućnosti siromašnog, ali i seoskog stanovništva da pozajmljenim sredstvima finansira preduzetničke ideje, s obzirom da ne ispunjavaju stroge uslove za dobijanje bankarskih kredita.

U zemljama u razvoju, banke retko odobravaju mikrokredite da bi zadovoljile potrebe porodica s niskim primanjima. Ograničen pristup kreditima za pokretanje preduzetničkog posla pomenute kategorije stanovništva dovodi se u vezu sa praktičnim teškoćama sa kojima se susreću banke. Naime, banke zahtevaju od dužnika da imaju stabi¬lne izvore primanja iz kojih mogu da se otplaćuju glavnica i kamata u skladu sa uslovima otplate. Međutim, prihodi samozaposlenih preduzetnika ili malih preduzeća obično su neredovni i nesigurni, pa su ovakvi klijenti za banke uglavnom visoko rizični. Pored toga, odobravanje velikog broja malih kredita značajno uvećava troškove banaka, zbog čega banke radije odobravaju veće iznose kredita manjem broju korisnika i tako minimiziraju svoje troškove. Kada je u pitanju obezbeđenje kredita, banke zahtevaju garancije i jemstva s jasnim vlasništvom, što mnoga mikro preduzeća i preduzetnici početnici u poslu nemaju. Razlozi zbog kojih banke uglavnom nisu zainteresovane za mikrokreditiranje doveli su na tržištu do pojave organizacija koje kreditno podržavaju porodice sa niskim primanjima, preduzetnike početnike i mikro preduzeća.

Iskustva u realizaciji programa mikrokreditiranja u različitim, zemljama govore u prilog rastućoj tražnji za ovim izvorom finansiranja. Razloge tome treba tražiti u činjenici da su pozajmice namenjene mikro i malim preduzećima veoma rizične za banke, iz razloga što se ova preduzeća suočavaju s velikim brojem izazova kao što su dinamične i kontinuirane promene na tržištu, visok stepen neuspešnosti, odsustvo adekvatne zakonske regulative, nepovoljno poslovno okruženje, teškoće u obezbeđivanju kolaterala i slično.

Iz razloga što poslovne banke nemaju dovoljno iskustva i sluha za mikro i mala preduzeća, kao ni dovoljno stimulativnih programa, pri čemu su administrativni troškovi obrade kreditnih zahteva visoki, mikrokreditiranje postaje veoma uspešan izvor podrške ekonomskom integrisanju najugroženijih slojeva stanovništva.

Osnovne karakteristike domaćih mikrokreditnih institucija i mikrokreditiranja odnose se na:

– relativno lak pristup kreditima, bez velikog administriranja i uslovljavanja,
– zajmovi su namenjeni preduzetnicima i mikro preduzećima za otpočinjanje biznisa i odobravaju se u veoma malim iznosima (u rasponu od 100–2.000 eura),
– mikrokreditne institucije uglavnom pozajmljuju novac klijentima u dinarima, bez valutne klauzule, eliminišući valutni rizik za klijenta,
– mikrokreditne institucije karakteriše visoka stopa naplativosti odobrenih kredita (preko 95%), kao posledica razvijanja čvrstih odnosa sa klijentima i kontinuirane brige i podrške razvoju njihovih poslovnih aktivnosti,
– mikrokreditne organizacije svojim klijentima istovremeno pružaju različite vrste pomoći i stručnog osposobljavanja kroz edukaciju, treninge, obuku, zbog čega ostvaruju bolju komunikaciju i saradnju sa njima i samim tim obezbeđuju više stope naplate odobrenih kredita u odnosu na bankarski sektor,
– mikrokreditne institucije pokazuju visok stepen društvene odgovornosti i
– oblast mikrokreditiranja nije zakonski regulisana, zbog čega su mikrokreditne institucije primorane da posluju preko poslovnih banaka koje za svoje usluge naplaćuju visoke posredničke provizije i time dodatno uvećavaju kamate i poskupljuju mikrokredite.

Nepostojanje jasnog institucionalnog okvira za rad i poslovanje mikrokreditnih organizacija, krupna je prepreka širem korišćenju i afirmaciji ovog načina obezbeđenja sredstava za finansiranje malog biznisa. Koliko MSP u Srbiji ovaj vid finansiranja smatraju korisnim i atraktivnim može se videti iz rezultata sprovedenog istraživanja prikazanih u narednom grafikonu.

Od ukupno anketiranih preduzeća, 37% se delimično slaže, odnosno ne slaže sa tvrdnjom da mikrokreditne institucije u Srbiji nude veće kreditne mogućnosti za MSP, uglavnom se slaže i ne slaže po 19%, 15% se uopšte ne slaže, dok se samo 11% slaže u potpunosti.

Odsustvo adekvatne zakonske regulative ima za posledicu nedovoljnu razvijenost mikrokreditnog finansiranja. U Srbiji posluje svega nekoliko mikrokreditnih organizacija registrovanih kao udruženja građana ili kao nevladine organizacije, koje svoje kreditne aktivnosti obavljaju preko banaka, dajući im raspoloživa finansijska sredstva na komision. Banke vrše isplatu kredita, dok mikrokreditne organizacije obavljaju sve druge poslove vezane za pronalaženje klijenata, tehničku obradu zahteva, kontrolu namenskog korišćenja kredita i dr. Zbog ograničenja važećih zakonskih propisa, mikrokreditne organizacije obavljaju veći deo posla u postupku odobravanja kredita, dok se banke pojavljuju formalno kao davaoci kredita.

• Postupak apliciranja za mikrokredit

Postupak odobravanja mikrokredita vrši su u nekoliko koraka:
– kontaktiranje mikrokreditne organizacije i informisanje o uslovima dobijanja kredita,
– izrada biznis plana i popunjavanje upitnika o klijentu uz stručnu pomoć mikrokreditne organizacije – preliminarna procena isplativosti i kreditne sposobnosti klijenta,
– podnošenje zahteva za kredit,
– donošenje odluke o odobravanju kredita i isplata kredita preko posredničke banke i
– monitoring i konsalting od strane mikrokreditne organizacije.

Potencijalni korisnici mikrokredita treba, pre apliciranja za kredit, da kontaktiraju više organizacija koje odobravaju ove kredite i informišu se i uporede uslove odobravanja i korišćenja kredita. Po odabiru najpovoljnije ponude klijent treba da pripremi originalnu statusnu dokumentaciju. Mikrokreditne organizacije imaju konsultante koji pomažu svakom klijentu da razume kreditne uslove, popuni odgovarajuće upitnike, izradi biznis plan i pripremi potrebnu dokumentaciju. U postupku obezbeđivanja potrebne dokumentacije, klijent treba da pruži što tačnije (preciznije) informacije koje se tiču prihoda, rashoda, cena, dobavljača, tržišta i kupaca, kao i drugih elemenata koji su ključni za ekonomsko – finansijsku analizu. Na taj način se stvara realna slika o ekonomskoj opravdanosti investicije i mogućnostima klijenta da redovno servisira svoje obaveze. Ukoliko klijent uspešno realizuje sve predpripremne radnje i njegova poslovna ideja se pokaže ekonomski opravdanom, mikrokreditna organizacija donosi odluku o odobravanju kredita. Konačnu odluku o isplati kreditnih sredstava donosi banka sa kojom mikrokreditna organizacija sarađuje. Nakon isplate kredita i početka njegovog korišćenja, mikrokreditna organizacija vrši monitoring i kontroliše namensko korišćenje sredstava.

(Napomena: Tekst je u potpunosti preuzet iz knjige "Finansiranje malih i srednjih preduzeća u Srbiji". Autori Dejan Erić, Isidora Beraha, Sonja Đuričin, Nataša Kecman i Božana Jakšić)