(E Magazin) Podrum Aleksandrović Topola - "Vino se pravi u glavi"

Vino se pravi u glavi

U trenutku kada je srpsko vinarstvo spalo na sramotno niske grane (u odnosu na ono šta smo bili i šta bi trebalo da budemo), poneka mala vinarija svojim primerom pokazuje put kojim treba ići ka svetlu na kraju tunela. Pravim ljubiteljima dobre kapljice i posetiocima ekskluzivnih restorana ne treba posebno predstavljati vinariju Aleksandrović, koja se smatra za jednu vodećih na našem podneblju. Plemeniti napitak načinjen u njihovom podrumu lako je pronašao mesto na trpezama najboljih hotela i restorana u Srbiji i Zapadnoj Evropi, kao i u vinskim kolekcijama srećnika koji su uspeli da ga nabave. Dosadašnja praksa, da je vino rasprodato pre nego što je uopšte proizvedeno, nastavlja se u ovoj porodičnoj manufakturi u selu Vinča nadomak Topole. Ova pojava najbolje opovrgava shvatanje koje je sve do pre par godina vladalo u Srbiji, i po kom je prodaja flaše domaćeg vina po ceni od 10 i više evra smatrana za sumanut potez. Lavovski deo zasluge za razbijanje leda na ovom polju nosi Božidar Aleksandrović, diplomirani inženjer voćarstva i vinogradarstva, naslednik porodične tradicije i jedan od prvih ljudi koji je dokazao da su iskrenom ljubitelju vina kvalitet napitka i užitak koji nalazi u čaši najvažnije reference pri odlučivanju.

em: Možete li da nam kažete nekoliko reči o svojim počecima u proizvodnji vina?

Božidar Aleksandrović: Po završetku Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, 1987. godine se vraćam na porodično imanje i nastavljam 70 godina dugu tradiciju prozvodnje grožđa i vina. Moji preci su uvek imali po tri-četiri hektara vinograda i proizvodili su vino koje su uglavnom prodavali u Beogradu. Tako da sam krajem osamdesetih godina ušao u ovaj posao sa dedom, a 1991. godine sam po prvi put etiketirao flašu sopstvenom etiketom. Ranije je to, po slovu zakona, bila privilegija velikih društvenih podruma. Prekretnica nastaje godinu dana kasnije, kada dobijam originalan rukopis od kraljevog podrumara, Živana Tadića, koji je rodom iz obližnjeg sela pored Topole. On je posle Drugog svetskog rata emigrirao u Kanadu i sa sobom poneo tajnu spravljanja najboljeg vina kraljevih podruma, koje se zvalo Trijumf. To vino nije išlo u slobodnu prodaju, već se pilo po evropskim dvorovima, diplomatskim konzularnim predstavništvima Kraljevine Jugoslavije i služeno je samo u posebnim prilikama. Gospodin Tadić je bio veliki prijatelj sa mojim pradedom i dedom, i kada je od svojih rođaka čuo da sam završio Poljoprivredni fakultet i da se bavim proizvodnjom vina, odlučio je da mi pomogne. Upakovao je originalni rukopis i poslao ga iz Toronta na moju adresu, tako da sam postao vlasnik recepture za spravljanje najboljeg kraljevog vina iz kraljevih podruma podno Oplenca. Ubrzo zatim, počeo sam proizvodnju Trijumfa – već od 1992. godine proizvodim Trijumf.

em: Kako je tekao dalji razvoj?

BA: Odmah potom su usledile teške godine, godine rata, kada smo prolazili kroz krizu. Ostao sam na nivou proizvodnje od 6.000 – 7.000 boca godišnje, prodavao sam u nekoliko najboljih srpskih restorana i kupcima koji su dolazili kod mene kući. Od 2002. godine, posle svih političkih promena u ovoj zemlji, počinjem profesionalno da radim ovaj posao, kupujem najsavremeniju opremu i podižem proizvodnju na 30.000, pa 40.000 litara vina, tako da sad vinarija Aleksandrović godišnje proizvodi između 150.000 i 200.000 litara vina. U međuvremenu podižemo svoje vinograde. Imamo i vinograde koje radimo pod zakupom, kao i svoje kooperante, za nas i pod našim nadzorom proizvode grožđe, tako da je vinarija Aleksandrović u poslednjem periodu postala jedna od istaknutih srpskih vinarija. Vina već nekoliko godina izvozimo u Ameriku, Švajcarsku i Nemačku, a imamo potražnju i iz skandinavskih zemalja, Engleske i Australije, koju trenutno ne možemo da zadovoljimo zbog nedostatka količina vina. Imamo slatke muke, jer trenutno možemo da proizvedemo manje vina nego što se traži – traži se flaša više. Naravno, ne pada nam na pamet da i u jednom trenutku povećavamo proizvodnju nauštrb kvaliteta, koji je primaran i najvažniji za naš proizvod .

em: Na koji način se postiže vrhunski kvalitet?

BA: Često kažem da se vino prvo pravi u glavi, pa u vinogradu, pa u podrumu. Znači, vi najpre morate da želite da napravite vrhunsko vno. Zatim, vrhunska vina se prave u vinogradu – da bi jedno vino bilo izuzetnog kvaliteta, prvo morate da imate sortu grožđa koja u svom genetskom potencijalu nosi mogućnost da pruži vrhunski kvalitet vina, zatim da imate odličnu ekspoziciju, odličan sastav zemljišta za podizanje vinograda, da se sve agrotehničke mere odrade u pravom periodu, kao i da prinos grožđa po čokotu bude umeren. Za vrhunski kvalitet, ne smete da imate više od dva kilograma grožđa po čokotu za bele, odnosno kilogram i po za crne sorte. Kontrolisan prinos je osnova kvaliteta, iz razloga što sve mirisne materije, struktura, tanini, punoća vina, sadržaj šećera, kiseline i sve ono što čini ovaj napitak savršenim, dolaze do izražaja sa manjim prinosom u onim granicama koje su najpotrebnije da bi se dobilo jedno vrhunsko vino. Najbitnije je proizvesti visok kvalitet grožđa – od njega možete ili da dobijete vrhunsko vino ili da ga pokvarite. Ako vam je grožđe loše, onda i vino može samo takvo da bude.

em: Iz kojih izvora obezbeđujete dovoljno kvalitetno grožđe?

BA: Vinarija Aleksandrović sada ima 8 hektara svojih vinograda i 10 hektara pod zakupom, kao i još 25 hektara iz kooperacije. Naša najveća slabost su nedovoljne površine pod vinovom lozom. To je slabost i Srbije, a i naša lična slabost, jer nismo uspeli u prethodnom periodu da finansijski pratimo i podizanje vinarije i njeno opremanje i podizanje novih vinograda. Novi vinogradi idu kao treća etapa na koju ćemo staviti maksimalan akcenat u narednom periodu, sa ciljem da dođemo do površine od 40-50 hektara visokokvalitetnih sorti grožđa.


em: U kakvoj situaciji se trenutno nalazi vinarska industrija Srbije?

BA: Imate jedan zanimljiv podatak – Slovenija ima dva miliona stanovnika, 25.000 hektara pod vinovom lozom, i nije vinogradarska zemlja kakva Srbija može da bude, jer mi imamo tri puta bolje klimatske i zemljišne uslove od njih. Oni imaju tačno 1.070 registrovanih proizvođača vina, a mi imamo svega 30. To je pokazatelj gde se mi nalazimo. Ne nalazimo se nigde. Mi nismo ni na nuli, mi smo u minusu što se tiče vinogradarstva i vinarstva.

Kada sam ulazio u ovu priču, imao sam samo jedan cilj – da pokušamo da srpsko vinogradarstvo i vinarstvo, koje je bilo na ovim prostorima jako bitna grana poljoprivrede, ponovo vratimo na to mesto. Srbija je kao proizvođač vina 30-ih i 40-ih godina prošlog veka bila jedna od najboljih zemalja u Evropi, da bi u posleratnom periodu taj primat ne samo izgubila, nego jednostavno nestala sa vinske karte Evrope.

Poenta priče je što je Srbija u vinarstvu primenila sistem kvantiteta. To je ruski sistem koji nije davao rezultate i koji se ne računa – uspeh proizvodnje se ne meri brojem boca, nego se meri kvalitetom proizvoda. Ja sam tu strategiju promenio i mogu vam reći da u poslednje vreme veliki broj privatnih proizvođača pokušava da sledi vinariju Aleksandrović, da prati njene poteze, iz razloga što je jedini recept za uspeh – kvalitet.

em: Pretpostavljamo da kvalitet nije prošao nenagrađeno?

BA: Svakako da nije. Pored vernosti potrošača, dobili smo veliki broj priznanja na domaćim i međunarodnim manifestacijama. Na svim domaćim takmičenjima smo osvajali zlatne medalje. Pomenuo bih da smo bili pobednici Novosadskog sajma, višestruki pobednici Sveta vina u Beogradu, manifestacija Salon vina, Svet pića... Posebno bih želeo da istaknem zlatne medalje na Međunarodnom sajmu vina u Ljubljani 2005. godine i na zagrebačkom Sajmu vina prošle i ove godine. Na International Wine Challenge u Londonu ove godine smo osvojili nagradu za kvalitet između 9.500 uzoraka vina iz celog sveta, a možda najveće priznanje od svih nam je došlo od nemačkog časopisa Vinum, koji izlazi u 140.000 primeraka, jednom mesečno, u četiri jezične varijante. Po prvi put u 40 godina svog postojanja pisao je o jednom srpskom podrumu, posvetivši celu stranicu našim vinima, uz mišljenje da vinarija Aleksandrović predstavlja lidera u nadolazećem talasu vina iz Istočne Evrope.

em: Na vreme ste shvatili važnost ambalaže za uspešan proboj na tržište. Kakav je vaš marketinški pristup?

BA: Kada sam tražio model kako se najprofesionalnije baviti ovim poslom, znao sam šta nama Srbima nedostaje. Skloni smo da ono što napravimo jako brzo upropastimo ili ga neadekvatno upakujemo, tj. predstavimo. Zamislite sad moje vino, koje je vrhunsko, ili vino koje je najbolje na svetu, bilo čije da je, ako ga upakujete u flašu od kisele vode – to neće biti to vino.

Tako da sam imao viziju da sve što radimo mora da ima svoju specifičnu liniju dizajna po kojoj ćemo biti prepoznatljivi. Uključio sam stručnjaka iz te oblasti, celu liniju dizajna mi vodi Lidija Micić, dizajnerka iz Kruševca. Krenuli smo od izbora boce, preko do tada atipičnog romboidnog oblika etikete, preko pojedinačnih i poklon pakovanja. Naša vina su u toj priči našla mesto na tržištu jer su birano dolazila do ciljne grupe. Kao posledica toga, došli smo do luksuznijih, drvenih pakovanja, koja su ljudi počeli da kupuju za poklone svojim poslovnim prijateljima, rođacima u inostranstvu, lekarima itd.

Ciljna grupa su nam isključivo poznavaoci, ljudi koji umeju da prepoznaju kvalitet vina. Uopšte se ne obraćamo onima kojima je sasvim svejedno šta će piti. Marketinški nastup nam je bio nenapadan, ali upečatljiv, jer su ta vina kao dragocenost dolazila u ruke kupaca, koji su ih kasnije prepoznavali u restoranima u kojima sede i ručavaju. Takav pristup je dao sasvim zadovoljavajući rezultat. Organizovali smo promocije na raznim mestima gde se skupljaju ljudi iz naše ciljne grupe. Od najboljih restorana, preko modnih revija, do sajmova brendova, vina i sl. Cilj je bio da se pojavimo na što većem broju mesta gde se okupljaju pravi poznavaoci vina.

em: Koja vina u ovom trenutku proizvodite?

BA: Trenutno na tržištu imamo četiri vina, a to su Trijumf, kao naše najbolje vino, koje je nastalo kupažom, tj. mešavinom tri sorte grožđa – suvinjona belog, belog burgundca i rizlinga. Zatim imamo Trijumf barik, identičnog sortnog sastava kao i Trijumf, samo što je drugačija tehnologija proizvodnje – u prvom slučaju je reč o vinu koje je proizvedeno u inertnoj sredini, u posudama od inoksa, a kod Trijumf barika se taj proces odvija u hrastovim drvenim buradima od 225 litara. Treća „etiketa” je vino Oplenac, koje je nastalo kupažom dva rizlinga – 80% rajskog i 20% italijanskog rizlinga. Četvrto vino je Varijanta – muskatna ružica, crveno muskatno vino.

Možemo da najavimo da ćemo iz berbe 2006. godine izaći sa jednim novim vinom iz kategorije belih vina, koje će se zvati Harizma i koje će nastati iz sorte grožđa šardone, koje će biti naše četvrto belo vino vrhunskog kvaliteta. Od ove godine počinjemo i značajniju proizvodnju obojenih crvenih vina. Jedno će se zvati Trijumf Noir, nastaće od crnog burgundca, a drugo će biti kupaža tri sorte grožđa – kaberne suvinjona, merloa i prokupca, i zvaće se Rodoslov. Znači, vinarija Aleksandrović će u narednom periodu imati sedam vina – četiri bela, jednu ružicu i dva crvena.

izvor :

Vinarija Aleksandrović doo Topola

GSM Public d.o.o. Beograd

vino

Vinča

Božidar Aleksandrović

kraljevski podrumi

Živan Tadića

Oplenac

Karađorđevići

Trijumf

Kraljevina Jugoslavija

grožđe

International Wine Challenge

Vinum

sauvignon

suvinjon beli

beli burgundac

rizling

Trijumf barik

rajski rizling

italijanski rizling

Varijanta

muskatna ružica

crveno muskatno vino

belo vino

Harizma

Shardone

šardone

Trijumf Noir

crni burgundac

kaberne suvinjon

Cabernet sauvignon

merlo

prokupac

Rodoslov