Načini finansiranja malog i srednjeg biznisa u Srbiji: Finansijski lizing

Poslovima finansijskog lizinga u Republici Srbiji bave se privredna društva koja imaju dozvolu za rad Narodne banke Srbije. Njihov rad i poslovanje uređeno je Zakonom o finansijskom lizingu . Nadzor nad poslovanjem davalaca finansijskog lizinga vrši Narodna banka Srbije koja kontroliše zakonitost njihovog poslovanja i preduzima korektivne mere. Na našem tržištu, poslovima finansijskog lizinga bavi se 17 lizing društava (davalaca lizinga).

Iako u razvijenim zemljama, kao i u evropskoj regulativi, nije praksa da se donose posebni propisi koji regulišu posao finansijskog lizinga, u našoj zemlji ova oblast je uređena zakonom, zbog veće pravne sigurnosti i veće zaštite svih učesnika u ovom poslu. Finansijski lizing omogućava malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima da u uslovima nedostatka sopstvenog kapitala i povoljnih kredita, na jednostavniji, brži i jeftiniji način nabave sredstva neophodna za poslovanje.

• Pojam i vrste lizinga

Lizing, kao oblik finansiranja, u modernom smislu, pojavljuje se u SAD-u pedesetih godina prošlog veka. Kod nas, najveći broj lizing kompanija osnovan je od strane banaka, po donošenju zakona u skladu sa kojim se reguliše posao finansijskog lizinga.

Finansijski lizing je način finansiranja ulaganja u osnovna sredstva, odnosno pokretne stvari (oprema, vozila) i nepokretnosti i obavlja se u skladu sa odredbama Zakona o finansijskom lizingu. Najčešće se poredi sa bankarskim kreditom, jer su po nekim karakteristikama veoma slični (otplata u ratama, kamata, način knjigovodstvenog evidentiranja i sl.). Posao finansijskog lizinga, u smislu ovog Zakona, je posao finansijskog posredovanja koji obavlja davalac lizinga i koji podrazumeva da on, kao vlasnik predmeta lizinga, na primaoca lizinga prenosi ovlašćenje držanja i korišćenja predmeta lizinga u određenom vremenskom periodu. U tom periodu primalac lizinga plaća davaocu lizinga lizing naknadu. Davalac lizinga je društvo sa ograničenom odgovornošću ili akcionarsko društvo sa sedištem u Republici Srbiji koje ima dozvolu za rad Narodne banke Srbije za obavljanje poslova finansijskog lizinga. Primalac lizinga je pravno ili fizičko lice na koga davalac lizinga prenosi ovlašćenje držanja i korišćenja predmeta lizinga, na ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu.

Dve su osnovne vrste lizinga: finansijski i operativni lizing, zavisno od toga da li se finansira kupovina ili korišćenje predmeta lizinga. Najvažnije razlike između operativnog i finansijskog lizinga su:
– Operativni lizing je kratkoročni ugovor o zakupu gde je period ugovora obično kraći nego korisni ekonomski vek predmeta zakupa. Nakon isteka ugovora o zakupu, predmet lizinga se vraća davaocu.
– Finansijski lizing podrazumeva da nakon isteka ugovora korisnik finansijskog lizinga postaje vlasnik predmeta, ukoliko je tako naznačeno u ugovoru.
– Primalac finansijskog lizinga snosi sve troškove i rizike u vezi s predmetom lizinga, kao što su održavanje, osiguranje i registracija ukoliko je u pitanju nabavka vozila putem lizinga.
– Kod operativnog lizinga, održavanje i servisiranje predmeta zakupa obično plaća zakupodavac, odnosno davalac lizinga budući da je reč o zakupu.
– Predmet zakupa se ne vodi u poslovnim knjigama pravnih lica koji su korisnici operativnog lizinga već u poslovnim knjigama davaoca lizinga.
– Primaoci finansijskog lizinga porez na dodatu vrednost (PDV) plaćaju odmah po sklapanju ugovora sa lizing kompanijom, dok korisnici operativnog lizinga ovaj porez najčešće plaćaju kroz lizing rate.
– Podaci o finansijskom lizingu vode se u bilansima pravnih lica i oni utiču i na kreditnu sposobnost pravnih i fizičkih lica.
– Narodna banka Srbije vrši nadzor nad poslovanjem davalaca finansijskog lizinga, izdaje dozvole za obavljanje poslova finansijskog lizinga, daje saglasnost na imenovanje organa upravljanja davalaca finansijskog lizinga i preduzima korektivne mere prema davaocima lizinga u slučajevima kada se nadzorom utvrde nezakonitosti i nepravilnosti u njihovom poslovanju.
– Za razliku od finansijskog lizinga, operativni lizing nije u nadležnosti Narodne banke Srbije.

• Predmet lizinga

Predmet finansijskog lizinga može biti:
– pokretna nepotrošna stvar (oprema, postrojenja, vozila) i
– nepokretna stvar (poslovni prostor, fabričke hale, stambeni objekti).

Sredinom 2011. godine, izmenama Zakona o finansijskom lizingu omogućeno je da pored pokretnih stvari, predmeti finansijskog lizinga mogu biti i nepokretnosti. Iako lizing nekretnina još uvek nije ozbiljnije zaživeo, očekuje se da će ovo imati pozitivne efekte na postojeće lizing kompanije, ali će ujedno uticati i na atraktivnost tržišta finansijskog lizinga i osnivanje novih kompanija. Takođe, šire korišćenje lizinga nekretnina imaće i pozitivan uticaj na celokupnu privredu (građevinarstvo i delatnosti povezane sa građevinarstvom, tržište nekretnina i sl).

• Osnovne karakteristike finansijskog lizinga

Bitne karakteristike finansijskog lizinga koje ga suštinski određuju u odnosu na ostale vidove finansiranja su:
– finansiranje se odobrava uvek za tačno određeni predmet,
– predmet lizinga određuje primalac lizinga, a nabavku predmeta vrši davalac lizinga,
– davalac lizinga je vlasnik predmeta lizinga tokom čitavog perioda trajanja ugovora o lizingu,
– pravo svojine nad predmetom lizinga se prenosi sa davaoca na primaoca lizinga istekom roka na koji je ugovor zaključen i po izvršenoj isplati ukupno ugovorenog iznosa lizing naknade,
– primalac lizinga može ugovoriti pravo opcije otkupa predmeta po izvršenoj isplati ukupno ugovorenog iznosa lizing naknade,
– period na koji se zaključuje ugovor o lizingu odgovara periodu u kome se amortizuje predmet lizinga,
– predmet lizinga predstavlja i sredstvo obezbeđenja naplate, zbog čega davaoci lizinga često ne zahtevaju druga sredstva obezbeđenja i
– davalac lizinga ima punu zaštitu u slučaju propasti ili oštećenja predmeta (osiguranje predmeta), neplaćanja lizing naknade (povraćaj predmeta lizinga po posebnom postupku), stečaja ili likvidacije primaoca lizinga (izlučno pravo).

Davalac lizinga sa isporučiocem predmeta lizinga zaključuje ugovor o isporuci (kojim stiče svojinu nad predmetom lizinga), pri čemu predmet lizinga određuje primalac lizinga. Isporučioca bira primalac, a može ga izabrati i davalac lizinga. Davalac lizinga sa primaocem lizinga zaključuje ugovor o lizingu, kojim na primaoca lizinga prenosi ovlašćenje držanja i korišćenja predmeta lizinga na ugovoreno vreme, a primalac mu za to plaća ugovorenu naknadu u ugovorenim rokovima.

Vlasništvo nad predmetom lizinga, tokom celog perioda trajanja ugovora o finansijskom lizingu, ostaje na davaocu lizinga. Ovo pravo se sa davaoca prenosi na primaoca istekom roka na koji je ugovor zaključen i po izvršenoj isplati ukupno ugovorene lizing naknade. Primalac lizinga ima puno pravo da predmet lizinga nesmetano koristi tokom trajanja ugovora o finansijskom lizingu i da uživa sve koristi od njegovog korišćenja, ali ujedno snosi i sve rizike i troškove koji proizlaze iz prava vlasništva, iako formalno–pravno nije vlasnik predmeta.
Prava, obaveze i odgovornosti davaoca lizinga:
– obaveza pribavljanja predmeta lizinga prema specifikaciji primaoca lizinga,
– odgovornost prema primaocu lizinga za pravne nedostatke predmeta lizinga (ukoliko treće lice polaže neko pravo na predmetu lizinga koje primaocu lizinga isključuje, umanjuje ili ograničava neometanu državinu predmeta) i odgovornost prema primaocu lizinga za pretrpljenu štetu po tom osnovu,
– pravo svojine na predmetu lizinga davalac lizinga može preneti na treće lice (treće lice ne može zahtevati od primaoca lizinga predaju predmeta lizinga pre protoka roka na koji je ugovor zaključen),
– pravo na raskid ugovora ukoliko primalac lizinga ne plaća ugovorenu naknadu, pravo na povraćaj predmeta lizinga i naknadu pretrpljene štete po tom osnovu,
– pravo na raskid ugovora i naknadu štete, ukoliko je primalac lizinga bez pismene saglasnosti davaoca lizinga predao predmet lizinga na korišćenje trećem licu,
– pravo na izdvajanje predmeta lizinga (izlučno pravo) iz stečajne mase, u slučaju stečaja primaoca lizinga,
– poseban postupak preuzimanja predmeta lizinga u državinu u slučaju neplaćanja lizing naknade – sud je dužan da u roku od tri dana od dana podnošenja zahteva donese rešenje o oduzimanju predmeta lizinga od primaoca lizinga, a postupak oduzimanja predmeta lizinga sprovodi se u roku od tri dana od dana donošenja tog rešenja i
– obaveza davaoca lizinga da zahtev za upis ugovora o finansijskom lizingu u Registar podnese u roku od sedam dana od dana isporuke predmeta lizinga, odnosno zahtev za upis izmene i dopune podataka o ugovoru o finansijskom lizingu, kao i brisanje podataka iz registra u roku od sedam dana od momenta nastupanja činjenica koje su tu izmenu i dopunu, odnosno brisanje podataka uslovile. Navedene zahteve može da podnese i primalac lizinga, ako je to određeno ugovorom o finansijskom lizingu.

Prava, obaveze i odgovornosti primaoca lizinga:
– obaveza preuzimanja predmeta lizinga na način, u vreme i na mestu predviđenom ugovorom,
– pravo na raskid ugovora o finansijskom lizingu ukoliko predmet nije isporučen u skladu sa ugovorom (ako isporučilac predmet ne isporuči, isporuči sa docnjom ili ako predmet ima materijalni nedostatak), pravo na naknadu štete po tom osnovu i pravo na obustavljanje isplate naknade do isporuke koja je u svemu u skladu sa ugovorom o lizingu,
– naknadne izmene ugovora o isporuci, sa čijom sadržinom se primalac lizinga saglasio, ne proizvode dejstvo prema primaocu lizinga, osim ako on na njih ne pristane,
– obaveza korišćenja predmeta lizinga sa pažnjom dobrog privrednika, odnosno dobrog domaćina (u skladu sa ugovorom ili namenom predmeta lizinga),
– odgovornost za štetu prouzrokovanu korišćenjem predmeta lizinga protivno ugovoru ili nameni predmeta lizinga,
– obaveza održavanja predmeta lizinga,
– odgovornost za štetu prouzrokovanu neodržavanjem predmeta lizinga u ispravnom stanju,
– obaveza plaćanja lizing naknade u iznosima, rokovima i na način predviđen ugovorom,
– odgovornost za slučajnu propast ili oštećenje predmeta lizinga od momenta preuzimanja predmeta,
– obaveza da, po prestanku ugovora, neoštećen predmet lizinga vrati davaocu lizinga ili licu koje je davalac lizinga odredio, osim ako ugovorom nije predviđeno pravo primaoca lizinga da otkupi predmet lizinga ili produži ugovor o lizingu i
– obaveza osiguranja predmeta lizinga od rizika koji su predviđeni ugovorom.

Prava, obaveze i odgovornosti isporučioca predmeta lizinga:
– obaveza isporuke predmeta lizinga primaocu lizinga na način, u vreme i na mestu koji su predviđeni ugovorom o isporuci,
– odgovornost prema primaocu lizinga za materijalne nedostatke predmeta lizinga i
– solidarna odgovornost isporučioca i davaoca lizinga prema primaocu lizinga, ukoliko je davalac lizinga izvršio izbor isporučioca, a predmet lizinga nije isporučen primaocu ili je isporučen sa docnjom ili predmet lizinga ima materijalni nedostatak.

• Registar finansijskog lizinga

Registar finansijskog lizinga vodi Agencija za privredne registre u skladu sa zakonom i on predstavlja jedinstvenu elektronsku bazu podataka u koju se upisuju podaci o ugovoru o finansijskom lizingu, izmene i dopune tih podataka, zabeležbe sporova koji se tiču predmeta lizinga i prestanak ugovora o finansijskom lizingu. Agencija za privredne registre, na zahtev zainteresovanog lica, izdaje overen izvod o podacima koji se čuvaju u registru, kao i izvod kojim se potvrđuje da registar ne sadrži podatke o finansijskom lizingu na određenoj stvari.

Davalac lizinga je dužan da zahtev za upis ugovora o finansijskom lizingu podnese u roku od sedam dana od dana isporuke predmeta lizinga, odnosno zahtev za upis izmene i dopune podataka o ugovoru o finansijskom lizingu, kao i brisanje podataka iz registra u roku od sedam dana od momenta nastupanja činjenica koje su tu izmenu i dopunu, odnosno brisanje podataka uslovile. Navedene zahteve može da podnese i primalac lizinga, ako je to određeno ugovorom o finansijskom lizingu. Uz zahtev za upis u registar podnosi se dokumentacija na osnovu koje se traži upis (ugovor, aneks ugovora, odluka suda i sl.) i dokaz o uplati naknade za upis. Upis u Registar ili brisanje podataka iz Registra, ako se to zahtevom traži, odobrava se rešenjem koje izdaje Registrator. Zaključkom se odbacuje zahtev, ako nije podnet u skladu sa Zakonom o finansijskom lizingu.

Za štetu koju treće savesno lice pretrpi usled neispunjavanja obaveze upisa u registar odgovara davalac lizinga, a sa njim solidarno i primalac lizinga, ako je ugovorom određeno da i primalac lizinga može da podnese zahtev za upis u registar.

Upisom ugovora o finansijskom lizingu u registar obezbeđuje se dostupnost podataka o zaključenim ugovorima o lizingu (i predmetima lizinga) široj javnosti. Time je omogućeno trećim licima da se upoznaju sa postojanjem ugovora o lizingu, odnosno niko se ne može pozvati na okolnost da mu nisu bili poznati podaci o finansijskom lizingu upisani u registar. Podaci upisani u registar nisu dokaz o postojanju svojinskih ili drugih prava na predmetu lizinga, niti o punovažnosti bilo kog pravnog posla. Svi podaci upisani u registar finansijskog lizinga objavljuju se istovremeno na Internet strani Agencije za privredne registre.

• Postupak za sticanje državine na predmetu lizinga

Zakonom o finansijskom lizingu predviđen je poseban – skraćeni postupak za sticanje državine na predmetu lizinga, odnosno povraćaj predmeta lizinga davaocu lizinga u slučaju neplaćanja lizing naknade od strane primaoca lizinga. Postupkom za sticanje državine na predmetu lizinga predviđeno je da ugovorne strane mogu pred nadležnim sudom, u vanparničnom postupku, zapisnički utvrditi da su se sporazumele da, u slučaju neplaćanja lizing naknade od strane primaoca lizinga o dospelosti, davalac lizinga ima pravo da predmet lizinga preuzme u državinu. Potpisani zapisnik o sporazumu ugovornih strana ima snagu sudskog poravnanja. Ovakvo rešenje omogućava davaocu lizinga da se bez pokretanja parničnog postupka, direktno obrati izvršnom sudu sa zahtevom za povraćaj predmeta lizinga. Naime, ukoliko primalac lizinga ne ispuni obavezu plaćanja lizing naknade u skladu sa ugovorom i ne preda dobrovoljno predmet lizinga, davaoc lizinga može, na osnovu potpisanog zapisnika o sporazumu ugovornih strana, podneti izvršnom sudu zahtev za donošenje rešenja o oduzimanju predmeta lizinga od primaoca lizinga ili lica u čijoj se državini predmet nalazi i predaji tog predmeta davaocu lizinga u državinu. Izvršni sud je dužan da o zahtevu davaoca lizinga odluči u roku od tri dana od dana podnošenja zahteva, a zatim ako usvoji zahtev, da u narednom roku od tri dana od dana donošenja rešenja, sprovede postupak oduzimanja predmeta lizinga.

Primalac lizinga može u roku od tri dana od dana prijema rešenja izjaviti prigovor da je izvršio obavezu isplate. Uz prigovor se moraju podneti pismeni dokazi. Prigovor na rešenje o oduzimanju predmeta lizinga ne odlaže izvršenje tog rešenja. Dalji postupak po prigovoru odvija se u skladu sa opštim pravilima Zakona o izvršnom postupku.

Poseban postupak za sticanje državine na predmetu lizinga ugrađen je u Zakon o finansijskom lizingu, iz razloga što se, pri njegovoj izradi, pošlo sa stanovišta da je za nesmetano odvijanje poslova finansijskog lizinga u našem pravnom sistemu, bilo neophodno obezbediti mehanizme putem kojih će davalac lizinga, kao vlasnik predmeta lizinga, u slučaju neispunjenja obaveza od strane primaoca lizinga, moći efikasno da realizuje svoje pravo na predmetu lizinga. Skraćeni postupak treba da omogući davaocu lizinga da predmet lizinga povrati na način koji je efikasan i pravno siguran za obe ugovorne strane. Istovremeno, postupak za sticanje državine na predmetu lizinga je od velikog praktičnog značaja, jer je efikasnost ovog postupka suštinsko pitanje pri opredeljenju lizing kompanija za ulazak u poslove finansijskog lizinga, njihov razvoj i šire korišćenje ovog oblika finansiranja nabavke opreme i vozila.

Polazeći od pomenutih okolnosti, zakonodavac je postupak sticanja državine na predmetu lizinga maksimalno pojednostavio i skratio, istovremeno ga zadržavajući u okvirima sudskog postupka, što je neophodan uslov za obezbeđenje pravne sigurnosti svih učesnika u ovom poslu.

• Prednosti finansijskog lizinga

Lizing predstavlja veoma značajan vid finansiranja preduzetnika, kao i malih i srednjih preduzeća. Prednosti finansijskog lizinga u odnosu na druge vidove finansiranja su:

 Ključna prednost proističe iz činjenice da je davalac finansijskog lizinga formalno–pravni vlasnik predmeta lizinga tokom trajanja ugovora o lizingu, što mu omogućuje preuzimanje većeg rizika u smislu kreditne sposobnosti potencijalnog klijenta.
 Finansijski lizing je veoma pogodan za novoosnovana, mala i srednja preduzeća, preduzetnike i sve korisnike sa slabijom kreditnom sposobnošću, odnosno korisnike koji ne raspolažu sredstvima koja bi mogli da ponude na ime obezbeđenja kredita. Naime, davalac lizinga donosi odluku o odobravanju finansiranja ne samo na osnovu kreditne sposobnosti korisnika (što je dominantan faktor pri odlučivanju o odobravanju bankarskog kredita i određivanju sredstava obezbeđenja koja banke zahtevaju) već i na osnovu procene stepena utrživosti predmeta lizinga, odnosno mogućnosti da se predmet lako i po realnoj ceni proda na tržištu.
 Procedura odobrenja finansiranja je u slučaju finansijskog lizinga najčešće kraća u odnosu na tradicionalne vidove finansiranja. Razlog tome je što se dodatna sredstva obezbeđenja najčešće ne zahtevaju, a davaoci lizinga često imaju uspostavljenu poslovnu saradnju sa isporučiocima predmeta lizinga. Sve navedeno dovodi do ukupnog smanjenja transakcionih troškova.
 Dodatna prednost finansijskog lizinga, naročito u slučaju novoosnovanih preduzeća, jeste mogućnost davaoca lizinga da predmet pribavi pod povoljnijim uslovima, na osnovu saradnje sa isporučiocem predmeta lizinga i prometa koji isporučilac ostvaruje preko njega. Pored toga, davalac i primalac lizinga mogu da, u sklopu ovog aranžmana, ugovore i usluge održavanja, servisiranja, zamene delova, tehničko–tehnološkog unapređenja, obučavanja osoblja primaoca lizinga za korišćenje predmeta lizinga i sl.

Postupak zaključenja ugovora o finansiranju putem finansijskog lizinga obuhvata sledeće korake:
– primalac lizinga vrši izbor predmeta lizinga,
– zahtev za finansiranje i dokumentaciju koja je potrebna za donošenje odluke o odobrenju ili odbijanju zahteva za finansiranje, primalac lizinga podnosi davaocu lizinga i
– ukoliko je zahtev odobren, pristupa se potpisivanju ugovora o finansijskom lizingu između primaoca i davaoca lizinga.

• Elementi ugovora o finansijskom lizingu

Izuzetno je važno da se primalac lizinga, pre potpisivanja ugovora o finansijskom lizingu, detaljno upozna sa sadržajem ugovora i prouči sve bitne odredbe. Od davaoca lizinga treba zahtevati dodatna objašnjenja odredbi ugovora koje nisu u potpunosti razumljive. Najvažniji elementi ugovora o finansijskom lizingu su:

– Bruto nabavna vrednost predmeta lizinga – razlikuje se u zavisnosti od isporučioca, ali može da se razlikuje i zavisno od uslova koje davalac lizinga ima kod isporučioca. Primalac lizinga ima interes da ta vrednost bude što povoljnija za njega, jer njegove obaveze prema davaocu lizinga zavise od tog iznosa.
– Preostala vrednost predmeta lizinga – ugovaranje preostale vrednosti predmeta lizinga umanjuje visinu pojedinačne rate, ali stvara obavezu primaoca lizinga da po isteku perioda na koji je ugovor o lizingu zaključen plati veći iznos ukoliko želi da predmet lizinga pređe u njegovo vlasništvo. To znači da bi primalac lizinga tokom perioda u kome plaća niže rate trebalo da štedi određeni iznos kako bi bio u mogućnosti da obezbedi znatno plaćanje u budućnosti.
– Troškovi osiguranja – osiguranje predmeta lizinga je zakonska obaveza primaoca lizinga, s tim što davalac lizinga tu obavezu ugovorom može preuzeti na sebe. Naknada štete se isplaćuje davaocu lizinga. Trošak osiguranja nije uključen u efektivnu stopu lizing naknade.

Ukoliko davalac lizinga određuje društvo za osiguranje kod kojeg predmet mora da bude osiguran, primalac lizinga gubi mogućnost da izabere društvo sa najpovoljnijim uslovima osiguranja. Takođe, treba obratiti pažnju na to kako je regulisan odnos između davaoca i primaoca lizinga u slučaju nastanka štete, tj. da li i pod kojim uslovima primalac lizinga ima pravo na deo naknade koju isplaćuje društvo za osiguranje. Poželjno je da ovi odnosi budu regulisani ugovorom.

Drugi troškovi koji nastaju zaključenjem ugovora o finansijskom lizingu su veoma bitni sa aspekta poređenja različitih ponuda za finansiranje. Postoji mogućnost da se niske kamatne stope kompenzuju visokim drugim troškovima koje naplaćuje davalac lizinga. Takođe, neki troškovi koji nastaju kod jednog načina finansiranja ne postoje kod drugog. Efekat koji ti troškovi imaju na nominalnu kamatnu stopu odražava se kroz efektivnu stopu lizing naknade.

Valutna klauzula podrazumeva da primalac lizinga, preuzimanjem obaveze čiji je iznos indeksiran u nekoj stranoj valuti, preuzima i znatan devizni rizik, osim u slučaju kada ima redovan novčani priliv u istoj toj valuti. Davalac lizinga ugovara deviznu klauzulu da bi se zaštitio od rizika promene deviznog kursa u slučaju kada su njegove obaveze (izvori finansiranja) denominirani u toj valuti. Ukoliko je primalac lizinga spreman da snosi rizik promene deviznog kursa, treba da obrati pažnju na kurs po kome se vrši preračun visine rate lizing naknade – da li se radi o srednjem ili prodajnom kursu, da li se primenjuje kurs na dan dospeća rate lizing naknade ili na dan uplate.

Pravo opcije se odnosi na pravo primaoca lizinga da po isteku perioda lizinga otkupi predmet lizinga i pod određenim uslovima. Da li će primalac lizinga iskoristiti ovo pravo zavisi od njegovih potreba po isteku perioda na koji je zaključen ugovor. Po isteku ugovora primalac može da nabavi potpuno nov predmet lizinga. Davalac lizinga ovo pravo može da uslovi plaćanjem određene naknade (cena opcije).

Ukoliko primalac lizinga planira da tokom perioda trajanja lizinga uštedi određena novčana sredstva, kako bi prevremeno otplatio ostatak lizing naknade i otkupio predmet lizinga, potrebno je da ima u vidu da se najčešće u prvim godinama otplati veći deo kamate odnosno glavnica preostalog duga često ne opada srazmerno proteklom periodu što se može videti iz Plana otplate. Pored toga, treba proveriti da li je ugovorom predviđeno pravo davaoca lizinga da obračuna trošak prevremene otplate, koji u nekim slučajevima može da bude daleko od zanemarljivog. Zbog svega navedenog, treba dobro proceniti opravdanost prevremene otplate pre nego što se o tome donese odluka.

Efektivna stopa lizing naknade prikazuje relativnu cenu finansiranja koju davalac lizinga odobrava primaocu lizinga na način da obezbeđuje uporedivost uslova finansiranja različitih davalaca lizinga, kao i davalaca lizinga i banaka. Na visinu ove stope utiče visina nominalne kamatne stope, iznos drugih troškova koji nastaju zaključenjem ugovora o finansijskom lizingu, ali i momenat nastanka novčanih tokova, odnosno plaćanja po lizingu.

Primalac lizinga treba da proceni visinu i period nastanka novčanih odliva sa aspekta mogućnosti njihovog izmirenja, odnosno očekivanih novčanih priliva u posmatranom periodu. Mogućnost promene nominalne kamatne stope odnosi se na odredbu ugovora kojom se uređuje pravo davaoca lizinga da tokom trajanja lizing ugovora izvrši promenu visine lizing rate. Najčešće je to situacija u kojoj dolazi do povećanja EURIBOR–a ili neke druge referentne kamatne stope (vrsta kamatne stope na domaćem ili međunarodnom finansijskom tržištu u odnosu na koju se određuje kamatna stopa u konkretnom poslu). EURIBOR predstavlja kamatnu stopu na depozite u eurima na međubankarskom tržištu. U zavisnosti od ročnosti depozita, razlikuje se nedeljni, dvonedeljni, tronedeljni, mesečni, tromesečni i sl. EURIBOR. Davaoci lizinga ugovaraju ovakvu odredbu kako bi se zaštitili od rizika promene kamatne stope koja najčešće predstavlja indikator da se kamata koju davaoci lizinga plaćaju svojim poveriocima određuje prema istoj referentnoj kamatnoj stopi.

Za primaoca lizinga je bitno da zna da povećanje EURIBOR-a povlači povećanje visine njegove buduće mesečne obaveze prema davaocu lizinga i povećanje ukupne kamate koju će da plati. Ukoliko je ugovorom predviđeno pravo primaoca lizinga da predmet otkupi na kraju perioda lizinga, izmena visine rate lizing naknade stvara i obavezu plaćanja dodatnog PDV-a zbog promenjene osnovice za njegov obračun.

Ugovorom o finansijskom lizingu trebalo bi da bude precizno određeno na koji način će se usklađivati rata lizing naknade sa promenama referentne kamatne stope, kao i datumi na koje se utvrđuje da li je došlo do te promene. Ugovor o isporuci je ugovor kojim davalac lizinga pribavlja predmet lizinga od isporučioca. Zakon o finansijskom lizingu propisuje da primalac lizinga daje odobrenje na odredbe ugovora o isporuci koje se odnose na njegove interese. To se naročito odnosi na:

 predmet ugovora u smislu da li je predmet u ugovoru o isporuci nedvosmisleno identifikovan kao predmet koji primalac lizinga želi da pribavi i
 mesto, rok i način isporuke gde je poželjno da detalji oko isporuke predmeta, a naročito krajnji rok isporuke, budu precizno određeni. Poželjno je i da ovi uslovi budu navedeni i u ugovoru o finansijskom lizingu. U slučaju da se isporuka ne izvrši u skladu sa definisanim uslovima, primalac lizinga ima pravo da odbije prijem isporuke ili raskine ugovor o lizingu i ima pravo na naknadu štete.

Primalac lizinga ima pravo da obustavi isplatu ugovorene naknade prema davaocu lizinga do ispunjenja obaveze isporuke koja je u skladu sa ugovorenim uslovima. Precizno određenje roka isporuke je naročito važno u slučaju kada davalac lizinga od primaoca naplaćuje interkalarnu kamatu za period od momenta plaćanja predmeta prema isporučiocu lizinga do momenta isporuke tog predmeta ili dospeća prve rate lizing naknade. Visina ovog dodatnog troška primaoca lizinga može se ograničiti samo određivanjem roka do kada je isporučilac dužan da predmet isporuči. Pravna lica, prilikom izbora načina finansiranja nabavke predmeta, naročito treba da imaju u vidu uticaj tog izbora na svoje poreske obaveze.

(Napomena: Tekst je u potpunosti preuzet iz knjige "Finansiranje malih i srednjih preduzeća u Srbiji". Autori Dejan Erić, Isidora Beraha, Sonja Đuričin, Nataša Kecman i Božana Jakšić)