Ne postoji industrija u kojoj je nemoguće od lošeg napraviti dobro preduzeće - Ovde će tek biti prostora za investiranje - Zaljubljenik u konje

Treba se naviknuti na ime Slobodana Petrovića. O njemu će se tek pisati. Iako je, reklo bi se, učinio sasvim dovoljno za jedan "radni vek" uspešnog menadžera, ovaj sedokosi gospodin ne deluje kao da pomišlja da privodi svoju karijeru kraju.

Naprotiv, jedna od misija generalnog direktora Salforda u Srbiji jeste da ubedi svoje poslodavce da duže nego što su u početku planirali zadrže vlasništvo u kompanijama kojima sada upravljaju. Salford je kompanija koja upravlja investicionim fondom, u Srbiji poznatim kao New World Value Fund. Taj fond spada u kategoriju "private equity" investicionih fondova, što znači da je njihova poslovna strategija da preuzimaju kontrolne pakete preduzeća za koja procene da imaju potencijal, ulože u njih ih, podignu im vrednost, a potom ih prodaju drugim kompanijama. Salford je u Srbiji uložio u mlekarsku i konditorsku industriju, kao i u fabriku mineralne vode Knjaz Miloš.

Željeni biznis
Slobodan Petrović je u Salfordu počeo da radi čim je ta kompanija došla u Srbiju. Da sarađuje sa njima, počeo je ranije, još dok je bio zaposlen u Energoprojektu. Početkom dvehiljaditih, Petrović je želeo da Energoprojekt počne da se bavi restrukturiranjem srpskih preduzeća, koja imaju potencijal ali im nedostaje kvalitetan menadžment. Istovremeno, Salford, koji je intenzivno tragao za investicijama u Srbiji, tražio je i lokalnog partnera. Dve firma su počele da sarađuju na zajedničkim idejama i da se nije promenilo rukovodstvo Energoprojekta, njegova ideja bi najverovatnije bila ostvarena. No, novo rukovodstvo srpske kompanije nije želelo poslovne poduhvate te vrste.

Petrović, sa druge strane, nije želeo da odustane od njih i lako je prihvatio ponudu Salforda da pređe u tu kompaniju. Od januara 2003. godine počeo je da vodi Salford. Kaže da je za svoju ideju bio toliko "zagrižen" da je bio sprema i sam da počne da je realizuje.

"Prepoznao sam to kao dobar biznis. Mnogo toga se može uraditi i bez puno sopstvenog kapitala. Kad banka ima poverenja u menadžment, lako će da odobri kredite".

Salford ima svoje investicije na nekoliko mesta u svetu. Iz jedne investicije u zapadnoj Evropi kompanija lagano izlazi. Ali, glavna ulaganja su u zemljama u tranziciji. Kompanija je najviše ulagala u proizvodnju voda u zemljama bivšeg SSSR-a.

"U Srbiji smo u proizvodnju vode uložili tek na kraju. Velika želja vlasnika da ulaže u taj posao je i bila razlog da toliko platimo ’Knjaz Miloš’", kaže Petrović.

Iz svojih investicija Salford obično izlazi nakon pet godina.

"To je dovoljan period u zemljama u tranziciji da se podigne vrednost kompanije, a i da se istovremeno poveća kupovna moć stanovništva. U tom trenutku je najbolje prodati oporavljenu kompaniju".

Po toj strategiji, 2008. godina bi za Salford trebalo da bude "izlazna". No, hoće li se i u Srbiji to dogoditi?

Kada izaći
"Trebalo bi da sačekamo do 2010. godine. Mislim da će Srbija optimum doseći te godine. U državi predstoje novi izbori, a činjenica je da se najbolji rezultati ostvaruju u drugoj polovini izbornog ciklusa. Uz to, 2010. godine, Srbija bi trebalo da bude znatno stabilnije tržište. Investitori će sigurno imati određen profit i ako izađu iz kompanija 2008. godine, ali pitanje je šta dalje da rade sa tim sredstvima. Sa druge strane, mogu da zadrže vlasništvo još dve godine i da u tom periodu takođe ostvaruju profit, pošto će se kompanije i tokom tog perioda još razvijati. Postoji nekoliko opcija izlaska. Jedna je da Salford objedini srpske kompanije u kojima drži većinske pakete akcija i da takav koncern ponudi u formi inicijalne javne ponude (IPO) na Frankfurtskom ili londonskom tržištu. Da bi u Evropi uspeo IPO, kompanija mora da ima određenu veličinu. Na zapadu ima više para nego što ima dobrih projekata, ali se ljudi plaše da ulažu na rizična tržišta. Ali, ako se te kompanije ponude na velikim berzama, onda im to uliva poverenje. Druga strategija je prodaja pojedinačnih kompanija strateškim partnerima. Neki od njih su dovoljno veliki da kupe sva preduzeća u paketu", objašnjava Petrović.

No, da li je optimizam Ekonomistovog sagovornika realan, s obzirom na to da se u Srbiji sve više priča da je Salford u svoje firme uložio previše novca, i da te investicije ne mogu da se vrate na malom srpskom tržištu?

"Deo društvenih mlekara je već propao, a to će se dogoditi i sa mini mlekarama. Dakle, tu će se tržište povećati. Kad je reč o vodama, konkurencija je znatno oštrija. Ali, to je biznis u kome su najvažniji marketing i prodaja. Kvalitetan proizvod nije dovoljan da bi firma uspela. Veliki problem ’Knjaz Miloša’ je što je bio najrazvijeniji u segmentu gaziranih voda koje su počele manje da se prodaju. Sa druge strane, kompanija je zapostavila segment proizvodnje negaziranih voda. Ali, mislim da smo uspeli da se prilagodimo. U ovom trenutku ne zaostajemo po tržišnom učešću za drugim proizvođačima", kaže direktor Salforda.

Slobodan Petrović nema ni najmanji problem sa samopouzdanjem. Kaže da njegovom temperamentu odgovaraju riskantna tržišta. Ipak, ne pomišlja da se upusti u avanture investiranja na tržištima izvan Srbije. Kaže da će ovde "tek biti prostora za investiranje".

"Meni srpsko tržište ne deluje toliko riskantno, kao što se strancima čini", veli. Ipak, Petrović ne voli da prepušta kontrolu drugima.

"Mislim da firme u ovom trenutku moraju da imaju većinskog vlasnika". Zbog toga, kaže, veruje da je Srbija i dalje previše rizična za dolazak otvorenih investicionih fondova, koji ne preuzimaju vlasništvu nad preduzećima.

"Neki fondovi ipak dolaze, i uspešno posluju. Ali, verujte, sve je to riskantno. Postoje razni primeri. Hrvatska Pliva je bila jedna od kompanija koja je najviše rasla, pa je na kraju cena akcija pala. Sa druge strane Hemofarm je uspeo da održi rast do preuzimanja", primećuje Petrović. "U Srbiji nema dovoljno menadžera, jer nema više škola za obuku kvalitetnih menadžera. Ranije su se menadžeri školovali u velikim firmama, koje danas ne postoje. Mladi menadžeri danas nemaju gde da prođu tu ’osnovnu školu’. Uspešni menadžeri su se uglavnom opredelili za sopstveni biznis. Danas, postoji veliki broj privatnih vlasnika koji sami upravljaju svojim firmama, umesto da upošljavaju profesionalne menadžere. Mnoge od njih biznis preraste", kaže on.

Svestrani uspeh
Nije investiranje jedino u čemu je Petrović uspešan. Veliki je zaljubljenik u konje. I tu se dokazao kao dobar "menadžer". Njegovi galoperi su dosad osvojili nekoliko trofeja. Ipak, priznaje da se konjima više "bavi" njegov partner u tom poslu. "Ja više uživam u tome. To je jako lep hobi. Nije čak ni preskup. Naravno, nije za svačija primanja, ali konjima može da se bavi svako ko malo više zarađuje. Dobrog konja u Engleskoj moguće je kupiti po ceni od 800 do 2.000 funti. Mesečni troškovi tog zadovoljstva u Srbiji su oko 300 evra", kaže Petrović.

Da ne radi u Salfordu, kaže da bi se bavio investiranjem. Sebe smatra menadžerom. "Kupovao bih kompanije koje imaju probleme i restrukturirao bi ih".

Kaže da ne bi birao industrije u koje bi ulagao, jer veruje da u svakoj od njih može da "preokrene" preduzeće i da ga izvede da radi pozitivno.

"U svakoj industriji postoje potencijali i mogućnosti. U svakom sektoru ljudi zarađuju. Negde je profit manji i teže je raditi, i te industrije u ovom trenutku treba izbegavati, ali uvek postoje šanse".

Slobodan Petrović ne mora da brine ni za svoje naslednike. Oba njegova sina školovala su se u Engleskoj i takođe su uspešni u poslu. Jedan je vlasnik kladovske trgovinske kompanije Miroč, koju je kupio u privatizaciji i revitalizovao. Ta kompanija danas ima tri puta veći prihod nego u trenutku kupovine. Uz to, sa ocem radi u Salfordu. Drugi sin je u saradnji sa kompanijom Jugorendgen razvio digitalni rendgen. Ipak, Petrović kaže da bi taj proizvod mogao da ima problema u prodaji

"Domaće tržište za visoke tehnologije ne prihvata lako domaći proizvod".

poziv na pretplatu na