(AG Nekretnine) Urbanistički projekat novosadske marine

U nizu planova koji su u toku 2004. godine urađeni u Javnom preduzeću ”Urbanizam” Zavod za urbanizam Novi Sad, nalazi se i Urbanistički projekat Gradske Marine. Ovim projektom dopunjena je serija planova i projekata koji su direktno vezani i oslonjeni na najveći razvojni resurs grada, reke Dunav. Nakon urađene analize obala Dunava u rejonu Novog Sada pristupilo se izradi serije planova i projekata kojima su obrađene sve potencijalne atraktivne tačke. Nadamo se da su to buduća mesta na kojima će nići jedan novi Novi Sad.

Ovoj projekat je još jedan pokazatelj da su slični projekti na Dunavu u našoj zemlji vrlo interesantni, imajući u vidu skorašnje ustupanje inostranim investitorima marine na Doćolu, sedamdesetak kilometara nizvodno u Beogradu. Projektom marine u Novom Sadu predstavljena je još jedna perspektivna razvojna tačka na Dunavu, na teritoriji Vojvodine. Kao takva, ova lokacija zajedno sa Petrovaradinskom tvrđavom koja natkriva grad i reku treba da pokrene jedan novi pravac razvoja grada Novog Sada. To je i silaženje na Dunav, zaposedanje obala u jednom razvojnom smislu koliko je god to moguće vodeći računa o međunarodnom plovnom putu i njegovim karakteristikama, propisima, uslovima održavanja i izgradnje, korišćenja kao i o veoma važnom, a poslednjih meseci aktuelnom, pitanju odbrane od poplava i visokih voda.

Lokacija planirane Gradske marine nalazi se na levoj obali Dunava, na 1259km toka (stacionaža reke Dunav, mereno od ušća u Crno more), na mestu današnjeg kanala Šodroš, između Ribarskog ostrva i Kameničke ade, neposredno uz sâm međunarodni plovni put reke. Planom je predviđeno prostorno razmeštanje, poziciranje i funkcionalna povezanost svih neophodnih sadržaja potrebnih da bi jedna marina mogla da se okarakteriše kao glavna gradska ali i da bi mogla da zadovolji stroge propise u nautičkom saobraćaju.

Redosled aktivnosti

Pre svega ostalog neophodno je obimnim hidrograđevinskim radovima privesti nameni današnji kanal Šodroš. Kao što je poznato, meka novosadskih ribolovaca je tokom godine izuzetno osetljiva na promene vodostaja, problematična je i dubina kao i širina akvatorije. Neophodno je kanal produbiti, proširiti do planom predviđenog profila ali i nasuti deo na Kameničkoj adi. Danas plavna rečna ada bi se prostim refulisanjem materijala dobijenog produbljivanjem kanala dovela na nivo bezbedan od poplava, a to je kota +79m.n.v. Kako je generalnim planom predviđeno da područje Kameničke ade ne bude pod zaštitom nasipa, očekuje se primena adekvatnog tretmana u konstruktivnom i funkcionalnom smislu, pre svega prizemlja na ovom lokalitetu. Druga obala marine, locirana na Ribarskom ostrvu, komunalno je opremeljena i u velikoj meri je u geo-tehničkom smislu zadovoljavajuća za izgradnju obaloutvrde.

Predviđene celine

Funkcionalno marina je podeljena na dve celine. Celina na Ribarskom ostrvu je zamišljena kao servisno tehnička zona u kojoj bi se obavljali svi oni nepopularni a neophodni sadržaji poput remonta plovila, servisiranja, tankovanja pogonskog goriva, spuštanja ili vađenja plovila u vodu, odlaganja na suvom tokom zime i slično. Takođe danas akutni problem grada, parkiranje, rešeno je dvonamenskim parkingom ispod terase budućeg mosta, leti bi funkcionisao kao parkiralište za automobile, a zimi kao mesto za suvi navoz plovila. Celina locirana na Kameničkoj adi je kompleks sadržaja turističko ugostiteljske namene i predstavalja kvalitet koji razlikuje marinu od običnog privezišta kakvih danas imamo sijaset, što legalnih što ”divljih”. U okviru ove celine predviđena je gradnja jednog centralnog repernog objekta u kome bi bile smeštene sve administrativne službe poput rečne policije, carine, kapetanije, zatim banaka, pošte, menjačnica, free-shop prodavnica itd. Takođe predviđen je i niz prodajnih sadržaja direktno vezanih za funkciju same marine, poput salona za prodaju jahti i čamaca, prodaje vanbrodskih motora, ronilačke i sportske opreme, ribolovačkog materijala, kao i neophodne samousluge. Svojim gabaritom objekat formira polu zahvat oko same akvatorije i stvara ugodnu mini celinu u kojoj je predviđen niz ugostiteljskih sadržaja, od malih klupskih kafea pa do ekskluzivnih ribljih restorana. Pored svih ovih sadržaja posebno želimo da naglasimo da je predviđena i gradnja (takođe u okviru glavnog objekta) pravog multimedijalnog muzeja posvećenog Dunavu. Sadržaji poput akvarijuma, prirodnjačke zbirke, postavke arheoloških iskopina, muzeja plovila kao i prostora gde bi se putem novih modernih medijuma predstavili svi interesantni podaci o reci, ljudima i kulturi koja je oko nje nastala, odavno su u svetu komercijalna kategorija i predstavljaju motor turističkog i privrednog razvoja. Kompletna turistička ponuda već na mestu pristanja sve turiste navodi da drugačije gledaju sâm grad i ljude u njemu.

Prilikom izrade Urbanističkog projekta korišćeni su svi najnoviji domaći i međunarodni pravilnici i standardi za projektovanje objekata nautičkog saobraćaja. Korištena su i iskustva drugih gradova prilikom projektovanja marina a unete su neke novine koje bi pomogle da se lokalne osobenosti maksimalno iskoriste.

Tehnički podaci

Projektovani kapacitet marine je 720 plovila, uz napomenu da je ovaj broj relativan i određen je u skladu sa trenutnom strukturom registrovanih plovnih objekata u Novom Sadu i gravitirajućem području. Postoje četiri kategorije plovila i eventualni investitor ima pravo da ovu strukturu menja u skladu sa ciljnom grupom korisnika. Orijentacija ka tranzitnim turistima nameće manji broj mesta, usled većih plovila, dok orijentacija ka lokalnim korisnicima uslovljava veći broj manjih plovila. Svi privezi bi se realizovali pomoću adekvatnih pontona, opremeljnih svim neophodnim priključcima (voda, struja, gas, telefon, internet, kablovska TV…). Pontoni će biti smešteni u akvatoriji površine 4,4 hektara. Nakon proširenja, današnji Šodroš će imati dužinu od oko 400 metara i biće širok oko 120 metara, kao i danas. Sa maticom Dunava će biti pozicioniran pod uglom od 45°, što je hidrotehnički idealno. Veza Dunava sa budućom veslačkom stazom, u današnjem Dunavcu je omogućena i na tom mestu je predložen pokretni most koji bi omogućio prolazak plovila neophodnih za održavanje i čišćenje staze.

Takođe, planom je sugerisana i upotreba najmodernijih materijala i tehnika građenja. Pravilnim rešenjem samog glavnog objekta moguće je ostvariti dobar odnos vremena u kome živimo i jedne tako ”prirodne” i žive celine poput reke.

Saobraćajna povezanost lokacije marine sa gradom, pre svega gusto naseljenim kvartovima Limana i Grbavice, garantuje visok nivo posećenosti ali i dostupnosti stanovnicima drugih delova grada dobrom mrežom saobraćajnica. U razvojnom pogledu Gradska Marina ima sjajne mogućnosti da postane inicijalna kapisla jednog snažnog investicionog zamaha na, danas, zapuštenom delu Dunavskog priobalja. Gradnjom marine aktivirali bi se trenutno zanemareni prostori koji su u perspektivi najatraktivniji u Novom Sadu. Celina Brodogradilišta, koje to svakako u perspektivi neće po toj nameni ostati, pruža sjajne mogućnosti za razvoj sportskih ili kulturnih celina, poput primera Tate Gallery u Londonu. Pored recikliranih industrijskih kapaciteta prostor nudi mogućnost gradnje novih objekata na velikom prostoru današnje kasarne Rečne Flotile čijom gradnjom bi bila kompletirana urbana celina novosadskih Limana. Takođe realizacijom ovih sadržaja, kao i uređenjem Kameničke ade grad bi konačno dobio uređen kompletan obalni pojas Dunava. Na nedavnom predavanju Borisa Podreke u Novom Sadu pomenut je potez Kopakagrana u Beču i intencije koje su prethodile ovom poduhvatu. Činjenica da grad Novi Sad ima svoju priprodnu oazu mira, relaksacije, sporta i odmora za veliki broj građana, samo je potrebno izvršiti uređenje. U celokupnom postupku potpunog izlaska na reku, gradska marina ima ključnu ulogu. To će biti jedan novi Novi Sad!

Đorđe Bajilo, dipl. ing. arh.

Komercijalni korisnici Ekapije imaju privilegiju jeftinije pretplate i oglašavanja u AG NEKRETNINAMA. Pogledajte kakve smo privilegije obezbedili za VAS.