Fiksni ili plivajući kurs - Da li bi promena politike NBS mogla da utiče na privredu u Srbiji?

Sonja Miladinovski

Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković najavila je da će ovih dana pokrenuti tribinu o promeni režima kursa. To, kako su odmah zatim objasnili u NBS, ne znači da centralna banka planira da pređe na fiksni kurs, već da želi da da šansu "stručnjacima, ekonomistima i bankarima da iznesu svoje mišljenje".

Krajem prethodne godine guvernerka Tabaković je podsetila da je NBS u 2012. potrošila oko 1,3 mlrd EUR da bi fleksibilan kurs bio održan, da ne bude nepodnošljiv za privredu i da se stvore uslovi za izvozno orjentisanu privredu. "Fleksibilni kurs košta, ali fiksni kurs košta još više", smatra guvernerka NBS.

Sa druge strane, ako bi se, zdravo za gotovo, prihvatile sugestije dvojice svetskih autoriteta ekonomske misli Stiva Henkea i Roberta Mandela, Srbija bi što pre trebalo da pređe na fiksni kurs.

Neki od zagovornika iste teorije pozivaju se i na iskustvo zemalja iz našeg okruženja (Crna Gora, BiH, Bugarska) gde fiksni kursevi dobro funkcionišu.

Oni kao argument navode i veliku uvoznu zavisnosti domaće privrede kao i činjenicu da je evro preuzeo funkciju mere vrednosti.

Pravi fiksni kurs može doći u dve varijante. NBS može sama stabilizovati valutu na određenom nivou i proglasiti fiksni kurs i održavati ga na tom nivou. To se postiže praćenjem jednostvnog pravila koje obavezuje NBS da emituje dinare samo po osnovu priliva deviza – valutno pravilo. Čvršća opcija fiksnog kursa je "valutni odbor", koji podrazumeva da fiksni kurs i monetarno pravilo ne budu samo inicijativa NBS, već budu i zakonski propisani. Ova dva sistema imaju isti efekat, jer u oba slučaja monetarna politika mora da poštuje isto valutno pravilo.

Sonja Miladinovski

Fiksni kurs bi podrazumevao otklanjanje neizvesnosti promena kursa jer on ne bi reagovao na promene kapitalnih priliva i odliva. Međutim, posledica ovakvog režima je gubitak samostalne monetarne politike. To znači da NBS u režimu fiksnog kursa ne bi smela da samostalno određuje ponudu novca ili kamatne stope, već bi monetarna politika bila definisana prilivima deviza u zemlju i odlivima iz nje.

Bankari ne veruju u promenu

Međutim, bankari u Srbiji koje smo kontaktirali nisu baš ubeđeni u ideju čuvenih ekonomista i preporuku nobelovca Roberta Mandela da treba postepeno da pređemo na fiksni kurs.

Sonja Miladinovski, član Izvršnog odbora Societe Generale banke, kaže da lično ne veruje da će doći do promene režima kursa, ali da nije loše da povremeno imamo sučeljavanje različitih mišljenja finansijskih i ekonomskih eksperata.

- Sadašnji rezim plivajućeg kursa u potpunosti odgovara našem trenutnom makroekonomskom ambijentu, jer se bazira na formiranju kursa u odnosu na aktuelnu ponudu i tražnju za devizama na tržištu, sa transparentnim i ravnopravnim učešcem svih – kako banaka i drugih finansijskih institucija, tako i privrede, ovlašćenih menjača i građana, naravno uz aktivnu ulogu centralne banke, koja svojim povremenim intervencijama u oba smera (dakle i interventnom prodajom, ali i interventnom kupovinom) reguliše likvidnost i stabilnost domaćeg tržista i sprečava preterane dnevne oscilacije kursa – kaže Miladinovski za naš portal.

U Eurobanci takođe smatraju da je promena režima deviznog kursa malo verovatna.

- Kao zemlja sa velikim deficitom u spoljnotrgovinskoj razmeni, neuravnoteženim platnim bilansom, imali bismo više negativnih posledica primene fiksnog kursa, nego što se to na prvi pogled čini. Iako fiksiranje deviznog kursa dovodi do smirivanja inflacije i uravnoteženja odnosa između ponude i tražnje na domaćem tržistu, fiksiranjem se utiče i na umenjenje konkurentske sposobnosti domaće privrede na međunarodnom tržištu, što ne bi odgovaralo našoj privredi, tj. dovelo bi do još većeg jaza između uvoza i izvoza – kažu u Eurobanci za "eKapiju".

Međutim, čak i ako bi došlo do promene režima kursa, banke su, kako kaže, spremne.

Sonja Miladinovski

- Kao i do sada, bankarski sektor bi se prilagodio svakoj promeni koju forsira država, međutim ne bi mogao da izbegne negativne posledice koje bi u uslovima slabe ekonomije, potencijalno doneo novi režim - preterano nisko fiksiranje dinara povuklo bi za sobom nekontrolisano trošenje deviznih rezervi, uz pitanje kapaciteta centralne banke da snabdeva tržište nedostajućim devizama i u krajnjoj liniji - "bežanje" novca iz kontrolisanih, bankarskih kanala. Preterano visoki kurs bi mogao da utiče na dalji rast NPL-ova stanovništva, pa i privrede, zaduženih u indeksiranim kreditima – objašnjavaju u Societe Generale banci.

Samo da znaju na čemu su

David Banjai, direktor kompanije "Ball Packaging Europe", koja izvozi oko 80% ukupne proizvodnje, kaže da bi fiksni kurs pomogao domaćoj privredi kroz povećanja konkurentnosti na inostranim tržištima samo u slučaju da je potcenjen, a da bi taj kurs bio održiv, inflacija i inflatorna očekivanja moraju biti na nivou koji je i u evro zoni, dakle daleko manji nego u našoj zemlji. To opet znači, dodaje Banjai, da politika dohodaka u javnom sektoru i potrošnja moraju da se usklade.

- Što se nas konkretno tiče, nama je jedino bitno da su stvari predvidive i bez prevelikih fluktuacija da bismo mogli što bolje da planiramo - kaže direktor "Ball Packaging Europe".

- Svakako da fiksni kurs pruža potrebnu stabilnost i omogućava uravnoteženje i bolju kontrolu platnog bilansa, ali samo ako postoje određene pretpostavke tipa kontinuiranog deviznog priliva, na primer po osnovu izvoza roba i usluga, ili na primer - po osnovu turizma (kao što je slučaj u Bugarskoj, Hrvatskoj, Crnoj Gori), ali i pretpostavke visoke finansijske discipline svih učesnika na finansijskom tržištu, počev od centralne banke, koja u slučaju režima fiksnog kursa ne bi smela da se upusti u emisije domaće valute bez ekvivalentne podloge u deviznim rezervama, pa do banaka i klijenata, kod kojih ne bi smeo da postoji rizik od trgovanja na paralelnom, "crnom" tržištu - smatra Sonja Miladinovski.

David Banjai

Miladinovski objašnjava da je posebno pitanje prednosti fiksnog kursa formiranje početnog nivoa njegovog fiksiranja, što je u uslovima prilične makroekonomske neravnoteže u našem slučaju veoma osetljiva tema.

- Naime, fiksiranjem na tekući ili tek nešto viši nivo, uvoznici (uključujući i robu široke potrošnje) bili bi čak i dodatno stimulisani, dok bi došlo do demotivacije izvoznika. Fiksiranjem kursa na višem nivou, bar u početku bi se obezbedila platnobilansna ravnoteža i stimulisali izvoz i priliv dugoročnih stranih investicija, ali bi ostalo pitanje kako bi se u uslovima visoke prezaduženosti privrede i građana, i pada njihove platežne moći, vršila njihova redovna otplata – zaključuje sagovornica "eKapije".

Šta raditi na duži rok?

Generalno, fiksni kurs bi nas rešio velike muke povezane sa deviznim rizikom. To bi olakšalo finansijsko planiranje, smanjilo inflatorne pritiske i možda podstaklo domaću proizvodnju i izvoz, a svi ti efekti bi mogli da budu ostvareni u kratkom roku.

Ipak, moramo napomenuti i da se većina stručnjaka u Srbiji slaže sa ocenom da naša zemje nije u mogućnosti da "brani" fiksni kurs na duži period.

- Jednostavno, u ovom trenutku, nivo konkurentnosti naše privrede na međunarodnom planu nije takav da garantuje ekonomsku, pa i monetarnu stabilnost na duži rok – kažu u Eurobanci.

Jelena Đelić