"Uvaženi beskućnik" slavi 50. rođendan - Istorijski muzej Srbije dočekuje jubilej u renoviranoj zgradi

Kruna kralja Petra Prvog

Istorijski muzej Srbije, "ugledni beskućnik" koji se decenijama seljakao po čitavom Beogradu konačno se skrasio i svoj pedeseti rođendan dočekuje u prostoru kakavom zaslužuje. Svoj dom našao je u delu petospratnice na uglu Vlajkovićeve ulice i Trga Nikole Pašića.

- Od svog osnivanja 1963. godine, nismo imali "stalno mesto boravka". Sa Terazija prešli smo u Nemanjinu, gde smo na sedmom spratu zgrade Vlade Srbije, proveli tri decenije, a za izlaganje koristili smo prostore na beogradskom sajmu, zatim u Paviljonu Cvijeta Zuzorić, u Narodnom muzeju, u Galeriji SANU. Predmeti su nam bili deponovani po skladištima u Dobanovcima i u Pančevu. Još se nismo potpuno "preselili" na Pašićev trg, jer deo naših zaposlenih radi u kancelarijama u Ulici Đure Jakšića, a naša stalna postavka nalazi se u Konaku kneza Miloša – kaže za "eKapiju" Andrej Vujnović, muzejski savetnik Istorijskog muzeja Srbije.

Ta kulturna institucija je decenijama "živela nomadskim životom", dok se 2005. godine nije ukazala prilika da reši svoje "stambeno pitanje". Tada je muzeju ponuđen suterenski prostor i prizemlje zgrade koju su braća Krstić projektovala za Agrarnu banku pre Drugog svetskog rata.

- Od te 2005. godine dugo nismo mogli da rešimo imovinska pitanja, jer su se ovde smenjivali mnogi podstanari od Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije, zatim Muzeja revolucije i televizije "Jutel", pa do mnogobrojnih instituta i agencija, od kojih su neki i danas ovde – dodaje Vujnović.

U poslednje dve godine, prostor ukupne površine 4.000 kvadrata se renovira. Suteren, gde je nekada bio trezor predratne Agrarne banke, najvećim delom je adaptiran i tu su danas smeštene kancelarije i depoi u kojima se čuva muzejska građa. U ovom prostoru će se vršiti tehnička obrada materijala, od fotografisanja do konzervacije i restaruacije.

- Prizemlje je namenjeno za stalnu postavku koja treba da učini vidljivom nacionalnu istoriju. Ovaj prostor je bio devastiran, ali poslednjih meseci se intenziviraju radovi na njegovoj rekonstrukciji. U njemu planiramo da predstavimo celokupnu srpsku istoriju – naglašava sagovornik našeg portala.

Centralni deo i desno krilo tog reprezentativnog prostora je uređen, pa se tu povremeno održavaju izložbe. Levo krilo izložbene sale se trenutno preuređuje, a plan je da ti radovi budu završeni do marta ili aprila ove godine kada će svečano biti otvoren.

- Pedest godina svog postojanja ćemo proslaviti otvaranjem tog dela galerijskog prosora, kada će biti prikazana najreprezentativnija građa koju čuvamo. Reč je o dinastičkim predmetima Obrenovića i Karađorđevića, koja će se izloziti pod naslovom "Dve dinastije", i koji ce činiti jezgro buduće stalne postavke. Do kraja godine planira se da se u ovom prostoru održe i dve međunarodne izložbe – dodaje Vujnović.

Najsavremenija klimatizacija, takozvano hladno svetlo, električne roletne oplemeniće ovaj prostor, ali rekonstrukcija ni tada neće biti završena, kaže naš sagovornik. Iza pregrada i paravana radovi se nastavljaju. Ukoliko bi bio obezbeđen novac, ovaj projekat renoviranja mogao bi da se privede kraju sledeće godine.

Istorijski muzej Srbije

- Planira se da Istorijski muzej Srbije bude nosilac programa obeležavanja 100 godina od Prvog svetskog rata, koji se obeležava 2014. godine. Do tada treba da ostatak izložbenog prostora privedimo svrsi. Ministarstvo kulture je obezbedilo deo potrebnog novca, ali da bismo svoje planove sproveli u delo neophodna nam je finansijska podrška iz drugih izvora – kaže Vujinović.

Uređenje zapuštene muzejske zgrade podrazumeva i radove na njenom eksterijeru. Pored sređivanja fasade, planirano je i postavljanje dve skulture visine dva i po metra na postamatu ispred glavnog ulaza u Istorijski muzej Srbije. S jedne strane biće statua Milunke Savić, najodlikovanije žene - borca iz Prvog svetskog rada, a sa druge skulptura srpskog vojnika.

- Prema predratnom projektu braće Krstić na tom postolju trebalo je da bude dve skulpture. Tu zamisao nije realizovala ni Agrarna banka, ni drugi moćni stanar ove zgrade CK Komunističke partije Jugoslavije. Nadamo se da ćemo mi uspeti u tome – zaključuje Andrej Vujinović.

Blago Istorijskog muzeja Srbije

Bogatu zbirku Istorijskog muzeja Srbije čini nekoliko desetina hiljada vrednih predmeta, od zastava, pečata, oružja i karata, pa do umetničkih dela, realija i memorijalnih predmeta, objava i proglasa, fotografija i razglednica.

Ovde se čuvaju i predmeti koji su pripadali istaknutim ličnostima. Pečat-prsten kneza Strojimira iz 9. veka kada je osnivana srpska država, odeća kneza Mihajla, pištolj iz kog je ubijen, Karađorđevo oružje, plašt i kruna kralja Petra Prvog, samo su neki od predmeta neprocenjive vrednosti iz nacionalne istorije koje čuva ovaj muzej.

I.M.