Agrobanka ne vraća pare firmama - Kompanije koje su zbog dobijanja garancija morale da polože depozite ostale bez svog novca

Bankrot Agrobanke i prebacivanje depozita njenih klijenata u Poštansku štedionicu trebalo je da bude bezbolan proces koji će zaštititi građane i privredu od gubitka novca poverenog ovoj banci, razorenoj brojnim zloupotrebama njenog rukovodstva prilikom odobravanja kredita povlašćenim pojedincima i firmama koji ih nikada nisu vratili. Međutim, za mnoge je bankrot Agrobanke značio upravo suprotno.

One firme koje su za svoje poslove legalno tražile garancije Agrobanke i za taj posao joj plaćale standardnu nadoknadu ostale su i bez tog novca, i bez garancije koje više ništa ne vrede, ali još gore, i bez ogromnih depozita koje je Agrobanka zahtevala i dobijala od mnogih regularnih klijenata, kako bi pristala da im odobri garanciju.

Prema određenim računicama, ima čak 96 miliona dinara ovakvih namenskih depozita koji nikada neće biti vraćeni njihovim vlasnicima.

Samo u jednom od takvih slučajeva, Agrobanka je zadržala 2,5 miliona dinara špediterske firme kojoj je odobrila garanciju i koje sada odbija da vrati. Klijent je, još dok nije bilo poznato da je Agrobanka dovedena do same propasti, od te banke tražio garanciju na iznos od 5 miliona dinara, za šta je banci platio regularnu nadoknadu od 2%, odnosno 100.000 dinara. Ali, banka je, da bi pristala da odobri garanciju, tražila od špediterske firme da položi namenski i depozit od 2,5 miliona dinara "kao obezbeđenje da će firma poslovati po zakonu, odnosno da će redovno plaćati carine i druge dažbine". Firma, u kojoj zbog pokrenutog sudskog postupka ne žele javno da govore o ovoj stvari, stavlja traženi novac na račun i dobija garanciju.

Problem je nastao kada je nedavno firma tražila od Agrobanke zatvaranje garancije i shodno tome, svojih 2,5 miliona dinara nazad. Umesto novca, od stečajnog upravnika stiže poruka da "stanu u red" i da se u sudskom postupku naplate iz stečajne mase, što u praksi znači najverovatnije nikad.

S druge strane, država garantuje za sve depozite građana, preduzetnika i malih i srednjih preduzeća do 50.000 EUR, što znači da bi po tom osnovu kompanija trebalo da može da se namiri iz državnih sredstava, a pošto je prilikom gašenja Agrobanke njene deponente preuzela Poštanska štedionica, za očekivati je bilo da ovakve situacije u kojima propala banka prosto zadržava nečiji novac, neće iskrsavati. Očigledno je da u brzini u kojoj je čitava transakcija brisanja Agrobanke izvršena, ovakvi slučajevi nisu uzeti u obzir.

Branko Popović, savetnik za bankarstvo u Ministarstvu finansija i privrede kaže za "Danas" da depoziti jesu prebačeni u Poštansku, ali da garancije nisu, "osim garancija Fonda za razvoj koje su u jednoj komplikovanoj transakciji izvučene i prebačene direktno Fondu".

Prema njegovim rečima, otvaranjem stečajnog postupka postalo je jasno čak i onima koji su dotad mislili da garancije Agrobanke još imaju vrednost, da više ne važe. Preduzećima koja su od Agrobanke dobila garancije ne preostaje ništa drugo nego da u nekoj drugoj banci sada kupe nove.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Danas" od 24.12.2012.)