Mađarske kompanije traže partnere u Srbiji - Klaster "Futura" predstavio svoje članove iz građevinskog sektora

Izgradnja međunarodne transportne luke u Apatinu preduslov je za dolazak mnogih investitora u Srbiju. Među brojnim kompanijama koje u tom projektu vide šansu su i firme iz međunarodnog klastera "Futura" koji je predstavio svoje članove iz građevinskog sektora na prošlonedeljnoj konferenciji u Ambasadi Republike Mađarske.

- "Futura" je međunarodni klaster za poslovni razvoj koji je osnovan prošle godine u cilju prevazilaženja nedostataka rada stručnih klastera - rekao je tom prilikom Zoltan Šaroši, izvršni predsedenik "Futura" klastera.

Ukupno 38 firmi iz različitih grana ekonomije sa teritorije Mađarske, Ukrajine, Slovačke, Srbije okupljeno je u ovom udruženju sa ciljem ostvarivanja saradnje. Sve one su spremne na proširenje svojih poslova, a zasada jedinu komunikaciju sa domaćim tržištem imaju preko ovog klastera. Članovi "Future" su jako zainteresovani, ne samo za projekat izgradnje RTC Apatin, nego i za sve interesantne poslove na ovom tržištu. Ukoliko bi uspeli da ostvare saradnju, spremni su da otvore predstavništva na teritoriji naše zemlje, poručuju iz "Future".

Apatin je, osim što se nalazi na tromeđi Srbije, Hrvatske i Mađarske, naročito primamljiv mađarskim građevinskim kompanijama iz ovog klastera zbog Dunava.

-"Ferobetton" je firma iz Dunaijvaroši čije su betonske konstrukcije veličine i do 44 m, pa je najisplativiji transport tih proizvoda vodenim putevima - kaže Gabor Dubrovski, zamenik generalnog direktora "Ferrobeton"-a.

Inače, kompanija "Ferobetton" već 57 godina proizvodi armirani beton, krovne konstrukcije, grede za betonske mostove i druge betonske konstukcije. Ova firma je lider na mađarskom tržištu u oblasti mostogradnje, jer je čak 80% građevinskog materijala ove kompanije korišćeno u izgradnji mostova u ovoj zemlji, a u visokogradnji se koristi oko 40% proizvoda "Ferrobetona". Od 2008. godine ova kompanija posluje u okviru CRH grupe. Ona je svetski lider u proizvodnji građevinskog materijala, čiji je godišnji obrt 20 mlrd EUR, a "Ferrobeton" je predstavnik CRH za centralnu i istočnu Evropu.

- Zainteresovani smo da pronađemo partnere u Srbiji koji bi bili generalni izvođači i samostalno učestvovali na tenderu u projektima izgradnje različitih objekata, a mi bismo kao stručna firma mogli da učestvujemo kao podizvođači - dodaje Dubrovski.

Pored projekta u Apatinu, ovu kompaniju interesuju poslovi visokogradnje u Srbiji npr. izgradnja tržnih centara ili proizvodnih hala.

- Poslednjih godina stekli smo mnogo iskustva na takvim poslovima od kojih izdavajamo preko 30 "Tesco" tržnih centara i proizvodne hale fabrika automobila "Mercedes" i "Audi". Ukoliko bismo ostvarili nekoliko dobrih projekata na duže staze, razmišljamo i o otvaranju fabrike u Srbiji, kao što već imamo svoje pogone u Slovačkoj, Ukrajini, Rumuniji - zaključuje Dubrovski.

"Iduman" je proizvođač kranova i dizalica, kao i čeličnih konstrukcija, koji posluje od 2004. godine. Godišnji prihod ove firme iznosi 3 mil USD, a svakog meseca proizvede 4 do 5 kranova. To je značajan udeo ukoliko se zna da se u Mađarskoj ukupno proizvede oko 100 kranova godišnje. "Iduman" poseduje fabriku u Mađarskoj, a izvozi svoje proizvode na sve kontinente. Gotovo u svim lukama sveta nalaze se kranovi ove kompanije, a posebno su ponosni na izvoz na egipatsko i američko tržište.

"Iduman" bi u Apatinu mogao da učestvuje u izgradnji luke gde su neophodne pokretne dizalice i kranovi, kao podizvođači radova. Postoji mogućnost da učestvuju na izgradnji industrijskog parka odnosno u izgradnji fabrika i proizvodnih hala koje bi se tu nalazile, kažu iz "Idumana". Iz ove kompanije poručuju da žele da ubuduće učestvuju i u drugim projektima kako bi se proširili i na srpsko tržište.

Zoltan Molnar, vlasnik kompanije "Iduman", kaže za "eKapiju" da će, bez obzira na učešće u izgradnji luke ili fabrika u Apatinu, "ova kompanija otvoriti predstavništvo u Srbiji u prvoj četvrtini 2013. godine".

"Thermoenergetics" i "Global Led Power" su mađarske kompanije koje, takođe, žele da svoje inovativne proizvode plasiraju na srpsko tržište. Kompanija "Thermoenergetics", koja proizvodi materijal za izolaciju, uglavnom zgrada i mašina, osnovana je 2011. godine. Zanimljivo je da 1 mm ovog materijala za izolaciju zamenjuje 1 cm stiropora. Ova kompanija, takođe, želi da pronađe partnere na tržištu Srbije i to ne samo u građevinarstvu, već i u drugim sektorima gde njihov proizvod može da ima primenu, poručuju iz ove firme.

"Global Led Power" proizvodi sistem rasvete, pri čemu koristi led tehnologiju.

- Uz pomoć ove rasvete štedi se 50-55% energije kod kompaktnih i natrijumskih svetala i čak 75-80% kod živinih svetlosnih izvora, a postiže se i jače osvetljenje za 15% - objašnjavaju u "Global Led Power"-u.

Tri naselja u Mađarskoj su opremljana svetlosnom led tehnologijom ove kompanije.

- Zanimljivo je da su lokalne smaouprave od uštede energije mogle da isplate 50% kredita koje su uzimale za ovu investiciju. Mi nudimo svoje usluge uglavnom lokalnim samoupravama, ali takođe radimo sistem rasvete u skladištima, fabrikama i spremni smo da prihvatimo sve narudžbine od najmanjih do milionskih - kažu iz "Global Led Power"-a.

"Futura" klaster ima potpisan i sporazum o saradnji sa E.S.E. klasterom koji postoji već dve godine u Bačkoj Topoli.

- Težimo da objedinimo lokalne i regionalne kapacitete kako bismo nastupali zajedno u ekološkim projektima. Mi smo jedna vrsta regionalnog centra za razmenu znanja i ideja, ali i posrednici saradnje u Srbiji - kaže Endre Balaša, menadžer klastera.

Kao javno-privatno partnerstvo ovaj klaster radi na izradi jednog elaborata koji bi ponudili lokalnim samoupravama što bi olakšalo saradnju.

- Zasada postoje neki sitni pilot projekti u Severno-bačkom okrugu koji podrazumevaju korišćenje zelena tehnologije u cilju rekultivacije otpada, ali tek očekujemo porast saradnje - dodaje Balaša.

- Građevinska oblast je najviše pogođena krizom, međutim ove članice "Futura" klastera su uspele da je prevaziđu i uspešno posluju, pa su zato poželjni partneri za saradnju - kaže Duško Karagić, šef Ekonomske kancelarije Ambasade Mađarske. Oblast gde je aktivan "Futura" klaster je, između ostalih, područje gde Karagić vidi potencijal za saradnju Srbije i Mađarske.

(Duško Karagić)

Saradnja Mađarske i Srbije

Na pitanje kako ocenjuje saradnju Srbije i Mađarske u 2012. godini, šef Ekonomske kancelarije Ambasade Mađarske odgovara:

- Ako gledamo samo bilateralnu spoljnotrgovinsku razmenu može se reći da ona u poslednjih deset godina raste. Jedino smo imali pad 2009. godine, ali od tada je sve bolja i bolja. Izvoz iz Mađarske u Srbiju povećao za 10% u ovoj godini, dok izvoz iz Srbije u Mađarsku stagnira. Dakle suficit je na strani Mađarske koja izvozi 3,5 puta više u Srbiju. Nama je u interesu da se taj odnos izjednači.

Karagić kao problem Srbije ističe to što ona uglavnom izvozi sirovine i poluproizvode, dok Mađarska izvozi gotove proizvode sa dodatom vrednošću. Kada bi Srbija uložila u proizvodnju onda bi taj srpski izvoz mogao da raste, smatra on.

Šef Ekonomske kancelarije Ambasade Mađaske ugovore o slobodnoj trgovini, koje Srbija ima sa Rusijom i Turskom, vidi kao veliku šansu i za mađarske firme koje ovde otvaraju svoje proizvodne pogone i žele da plasiraju proizvode na ova tržišta. Dakle, na taj način bi se ostvarila zajednička saradnja i na nekom trećem tržištu.

Obnovljivi izvori energije, ekološki projekti, banjski turizam, kao i poljoprivreda i prehrambena industrija koja se bazira na njoj, su oblasti koje imaju potencijal za razvoj saradnje Srbije i Mađarske.

- Tu je i Južni tok koji će nas povezivati na polju energetike, pa očekujemo dosta zajedničkih projekata.

Kada je reč o uslovima za investiranje u Srbiju, Karagić smatra da su se oni malo poboljšali.

- Nova Vlada Srbije je malo smanjila fiskalne namete i vidimo poboljšanje na neki način. Takođe, kod granične kontrole i inspekcije uvoza različitih proizvoda vidimo pomak. Nadamo se da će to ići u dobrom smeru i kada su javne nabavke u pitanju, da će one biti transparentnije, pa da će i mađarske firme moći da konkurišu ravnopravno.

Prognoze o saradnji Srbije i Mađarske za 2013. godinu umnogome zavise od stanja u okruženju i brojnih drugih faktora.

- Ove 2012. godne i Srbija i Mađarska su zabeležile pad BDP, ali za sledeću godinu su prognoze da će u obe zemlje doći do pomaka i da će zabeležiti porast, a to će se sigurno odraziti i na međudržavnu saradnju.

Sigurnije procene o saradnji ove dve države za narednu godinu moći će da se iznesu posle 4. decembra.

- Tada je zakazana mešovita komisija Srbije i Mađarske kada ćemo raspavljati o strategijama zajedničke saradnje i zajedničkim projektima, kao i o tome koje su to oblasti u kojima ćemo moći najviše da sarađujemo - zaključio je Karagić.

I.M.

Ekonomska kancelarija Ambasade Mađarske

Opština Apatin

Vlada Republike Srbije

Opština Bačka Topola

Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu Novi Sad

Ekoenergija u Srbiji i Ekološki klaster E.S.E. Bačka Topola

Ekonomsko odeljenje Ambasade Republike Mađarske

RTC Apatin

Futura klaster

Zoltan Šaroši

Ferrobeton

Gabor Dubrovski

armirani beton

krovne konstrukcije

betonski mostovi

betonske konstrukcije

CRH grupa

CRH

Britanska inženjerska komora

Mađarska inženjerska komora

Savez nezavisnih inženjera Mađarske

Tirni Klark

Tirney Clark

proizvodne hale

Tesco

Mercedes

Audi

Iduman

kranovi

dizalice

čelične konstrukcije

Zoltan Molnar

Thermoenergetics

Global Led Power

led rasveta

Endre Balaša

E S E klaster

Severno bački okrug

zelena tehnologija

obnovljivi izvori energije

banjski turizam

Južni tok

Vlada Srbije

granična kontrola

fiskalni nameti

BDP Srbije

BDP Mađarske

Dunav

Dunaijvaroš