Srbija među zemljama sa visokim rizikom - "Dun&Bradstreet" snizio državni rejting

"Dun & Bradstreet", najveća bonitetna kuća na svetu, Srbiji je snizio rejting. Tako je Srbija iz grupe zemlja sa umerenim rizikom svrstana u grupu visokorizičnih zemalja sa naznakom pogoršanja trenda rejtinga. Kao glavni razlozi navode se usporeni privredni rast i rastući fiskalni deficit, prenosi "Rating", koji ekskluzivno zastupa interese bonitetne kuće "Dun & Bradstreet" za područje Srbije kao i za Crnu Goru.

D&B je smanjio državni rejting Srbiji s obzirom na to da se zemlja suočava sa rastućim budžetskim deficitom koji je u periodu od januara do jula ove godine dostigao vrednost od 111,2 milijarde dinara, što je povećanje od 32% na godišnjem nivou i predstavlja 79% od planiranog deficita od 140 milijardi dinara za celu godinu. Rast deficita je posledica uticaja dva faktora: prvo, prethodna vlada je neracionalno trošila pred majske izbore; drugo, prihodi su naglo opali usled usporenog privrednog rasta (podaci ukazuju da se ekonomska aktivnost smanjila za 1,3% u prvom i 0,6% u drugom kvartalu u odnosu na isti period prošle godine). Bez čvrste odluke da se javne finansije stave pod kontrolu deficit će u 2012. dostići više od 6% BDP. Sa druge strane, ovo će povećati akumulirani javni dug do kraja godine na preko 57% BDP-a, što je daleko više od gornje granice od 45% BDP-a koju je vlada postavila.

Usled dugotrajne štednje malo je verovatno da će Vlada značajnije smanjiti potrošnju. Naprotiv, iz političkih razloga vlada odbija da smanji penzije i plate u javnom sektoru, a najavljen je i program subvencionisanih kredita privredi u vrednosti od 1 mlrd EUR. Pored toga, vlada će morati da snosi troškove smederevske železare koja je poslovala sa gubitkom nakon ponovne nacionalizacije krajem 2011. godine, dok se sa druge strane suočava sa višim troškovima pozajmica što je posledica smanjivanja rejtinga od strane vodećih rejting agencija u julu i avgustu. Zbog toga D&B prognozira povećanje budžetskog deficita u 2012. na 5,7% BDP-a. Povećanje deficita ima svoju cenu; ukoliko vlada ne obezbedi kredit od MMF-a, Narodna banka će neizbežno morati da pomogne vladi promenom dosadašnje politike, devalvacijom valute i većom inflacijom, što će uticati na opštu mekroekonomsku stabilnost zemlje.

Kako je navedeno u saopštenju, na putu ka članstvu Srbije u EU došlo je do zastoja usled sporog sprovođenja reformi tokom prošle godine, ali i suspenzije tehničkih razgovora o budućnosti Kosova. Politika je takođe uticala na ovakvo stanje. EU je ustalasana izborom Srpske napredne stranke za konstituisanje vlade i komentarima kao što je izjava premijera da EU neće Srbiji ’držati lekcije’. U oktobru se očekuje objavljivanje mišljenja Evropske komisije o napretku Srbije koje će biti suzdržano i uslovljeno.

Kao rezultat toga odložiće se nagrade za postignuti napedak: finansijska pomoć i snažniji pristup tržištu EU, dok trajnijim zastojem u napretku Srbija se izlaže opasnosti povratka u etatističku ekonomiju i autoritarizam, saopšteno je.

Od evropskih zemalja u grupi visokorizičnih zemalja zajedno sa Srbijom su Grčka, Rusija, Azerbejdžan, Gruzija, Kazahstan i Ukrajina.