Procena rizika zemlje: NEMAČKA

Posle odličnog ali atipičnog prvog kvartala, ostatak 2012. će biti manje povoljan zbog štetnih uticaja evropske dužničke krize na regionalnu ekonomsku klimu, kao i usporavanja u zemljama u razvoju i SAD. Uprkos kontinuiranoj jakoj potražnji iz tržišta u razvoju, izvoz (50% od BDP) će oštro usporiti, kao rezultat veoma nepovoljne ekonomske klime u Zapadnoj Evropi (55% od izvozne prodaje, uključujući 40% za evrozonu).

Međutim, doprinos spoljne trgovine rastu biće blago pozitivan, jer će, u isto vreme, uvoz još usporiti u skladu sa investicijama. U stvari, neizvesnost navodi kompanije da odlože svoje investicije. Čini se, međutim, da se pad može isključiti, zbog relativno visoke stope korišćenja kapaciteta proizvodnje i delimičnog povrata osnova izgubiljenih tokom krize 2009. Javne investicije će se smanjiti sa završetkom projekata sadržanih u drugom stimulativnom planu iz 2009. Veće investicije u obnovljive izvore energije (vetar, solarna i geotermalna) modernizacija termoelektrana i izgradnja centrala na prirodni gas u pripremi za kraj proizvodnje nuklearne energije u 2022, desiće se u najboljem slučaju tek od kraja godine.

Potrošnja domaćinstava i investicije će podupreti ekonomiju

Podrška za privredne aktivnosti će uglavnom dolaziti iz elastičnosti potrošnje i investicija domaćinstava. S jedne strane, zaposlenost će stagnirati, ali s druge, raspoloživi prihod domaćinstava će se znatno povećati (2 %). Na uskom tržištu rada, zaključeni su industrijski sporazumi o trećini zaposlenih sa značajnim povećanjem plata (3 do 4%). Penzioneri će imati koristi od indeksiranja penzija na plate. Najveći deo povećanje državnih prihoda se očekuje u 2012, kao rezultat otpornosti potrošnje, a povećanje prihoda će se raspodeliti u obliku bonusa na kraju godine za državne službenike, povećanje stambenih naknada i naknada za decu, kao i studentskih stipendija. Stambena izgradnja i renoviranje će porasti, uglavnom zbog nepoverenja domaćinstava prema finansijskim ulaganjima i veoma niskih kamatnih stopa.

Zadovoljavajući javni i spoljni računi

Kako rast usporava a budžetska politika se opušta, kretanje ka balansiranju nacionalnih računa će da uspori. I dalje se očekuje da će deficit pasti ispod praga od 1% BDP-a. Ipak, dug će ostati visok (preko 80 % BDP-a), ali će nastaviti da se povlači. Ograničenje zaduživanja uključeno u Osnovnom zakonu, koje predviđa da se strukturni deficit u Saveznoj Republici smanji na 0,35% od danas do 2016., a strukturni bilans za Länder od danas do 2020., neće biti dovoljno oštro. Strukturni deficit zemlje treba da efikasno dostigne 1% BDP-a. Zahvaljujući značajnom trgovinskom suficitu, postoji veliki suficit tekućeg računa, i na tu situaciju ne utiče na pad u globalnoj potražnji.

Finansijska situacija firmi mogla bi se ponovo pogoršati

Uprkos odobrenju povećanja plata i porastom cena robe, uopšteno gledano, kompanije su povratile dobru profitatabilnost i značajan novčani tok. Visok kvalitet asortimana proizvoda, podržan njihovim značajnim troškovima na istraživanje i razvoj, omogućava kompanijama i da kontrolišu svoje cene, i da izdrže konkurenciju uvoza, kako na svom tržištu, tako i u inostranstvu, i na taj način iskoriste oživljavanje domaće tražnje. Međutim, značajno usporavanje rasta može da dovede do recidiva. Od početka 2012, incidenti u plaćanju su već malo porasli, a neki sektori su posebno izloženi kao što je energija vetra, prerađivačka industrija i potrošačka elektronika. Ako se situacija u bankama pogorša, a neke su i dalje krhke, pristup bankarskim kreditima će biti težak. To bi moglo predstavljati poteškoće za preduzeća, posebno malih i srednjih preduzeća koje ih koriste.

Prednosti:

■ Čvrsta industrijska osnova (1/4 BDP-a)
■ Visok kvalitet asortimana proizvoda i raznolikost proizvodnje doprinosi konkurentnosti i rentabilnosti
■ Inovacije, istraživanje i razvoj
■ Čvrsto uporište na tržištima u razvoju (1/3 izvoza)
■ Centralna uloga izvozno orijentisanih malih i srednjih preduzeća (Mittelstand) sa jakom regionalnom bazom
■ Centralna i Istočna Evropa integrisani u procesu proizvodnje
■ Značaj luke Hamburg i Bremerhaven

Slabosti:

■ Demografski pad
■ Nedostatak inženjera
■ Niska stopa zaposlenosti žena
■ Visoko zavisni od svetskih tržišta
■ Dominacija proizvodnje i izvoza motornih vozila
■ Uporna zaostalost istočnog Landera
■ oslabljen bankarski sektor

(Izvor: Country risk overview, The Coface economic publications)